Permakultura

Za sam početak pozdrav svim zaljubljenicima u prirodu i zdrav život. Kao mali pionir i veliki zaljubljenik u permakulturu dobio sam čast da napišem nešto na ovu temu, i nadam se da ću uspeti da prikažem šta je to permakultura.

U ovom izlaganju neophodno je pokušati objasniti sta je to permakultura? Sam pojam permakulture sad već poprima razmere jedne nauke, što dovoljno govori koliko to može biti kompleksna oblast i koliko znanja treba primeniti u praksi da bi nešto funkcionisalo po permakulturnim principima. Mada, sa druge strane, ona je dosta jednostavna za primenu, potrebno je malo posmatranja prirode i odnosa izmedju biljaka i životinja u njoj. Naravno za to je potrebno mnogo vremena da bi se jedno znanje uobličilo, jer priroda ima vremena na pretek, dok ga mi ljudi, kao ljudi u danasnjoj eri, i nemamo. Zato je to saznavanje potrebno malo ubrzati ne bi li  lakše i brže počeli da pomazemo sebi i da obnavljamo ono sto smo za kratko vreme upropastili u prirodi neadekvatnom obradom zemljista.

Dakle, moje najprostije objašnjenje permakulture je da je to savršena simbioza, delovanje biljaka samih medju sobom i uticaj životinja na biljni svet.  Savremeni način obrade zemljišta koji mi mlađi naraštaji poznajemo je za kratko vreme uspeo da degradira i osiromaši obradivo zemljiste. Sama primena velikih mašina, dubokog oranja sabija zemljiste, ubija mikroorganizme u njemu koji ga čine živim i plodnim, što zahteva dodatnu primenu hemiskih đubriva, zatim primena pesticida koja truje zemljište i sve u njemu, pa čak ostavlja i mnogo šire posledice na sav životni svet, kao i monokulturno uzgajanje koje dovodi do smanjenja biodiverziteta koji je neohodan za dalji opstanak. Svim tim merama i načinom obrade koje nam namece potrošačko drustvo tamo negde od kraja drugog Svetskog rata, čovečenstvo je uspelo u toj meri da zagadi svoj habitat da se održivost tog načina poljoprivrede ozbiljno dovodi u pitanje, šta više – jasno je da taj put nije samoodrživ!

Suprotno tome, permakultura nam pruža samoodrživost, mirniji, lepši i zdraviji način zivota. Za to su nam potrebna manja odricanja od savremenih i nepotrebnih stvari, malo da stanemo na loptu i razmislimo, upoznamo sami sebe i uključimo se u prirodu. Mi ljudi smo deo te prirode, deo koji samo treba da joj se prilagodi da bi nam ona mnogo više pružila, baš ko što su naši stari to znali, znali da zapažaju i uče od prirode, biljaka životinja… Nikome ne uskrativši život, već mu dati šansu da odigra svoju prirodnu ulogu i da najbolje od sebe, jer priroda je sve savršeno dizajnirala i ništa tu nije bez nekakvog smisla i svrhe. Na nama je da uočimo i naučimo smisao postojanja svega oko nas i da ga oblikujemo prema našim potrebama tako što će svako sebi oblikovati svoj mali ekosistem. Misli globalno, deluj lokalno!

Kao što je ranije već rečeno, permakultura se bazira na vraćanje tradicionalnim načinima kako života tako i obrade zemljišta. Na jedan harmoničan način se ljudi pripajaju svojoj okolini i pejzažu i tim putem sebi obezbeđuju smeštaj, hranu, energiju i sve ostale potrebe neophodne za jedan održiv život.

Ipak permakultura ne znači samo vraćanje tradicionalnom načinu života i obradi zemljišta. Ona je dosta složeniji pojam i može se opisati kao spoj ekologije, antropologije, geografije, sociologije i dizajna, jer sve te oblasti je neophodno primenjivati za jedan celishodan zivot.

Tako da se može reći da je ona sinteza tradicionalne poljoprivredne prakse i inovativne tehnologije, u njoj se koriste nova naučna saznanja, tako da permakultura predstavlja celokupnu oblast sa jasnim principima i etičkim načelima. U permakulturi se stvara određen dizajn prilagođen korisniku, jednom rečju ona je dosta fleksibilna i prilagodljiva i može se primeniti na svim područjima i uslovima življenja. Ruralne sredine su nekeko prirodno mesto za permakulturu, ali ona se može primenjivati na veoma zanimljiv i domišljat način na skučenim gradskim područjima da na vrlo malo prostora ljudi mogu sebi obezbediti značajne kolicine zdrave hrane.

Permakulturna etika

Sama srž permakulture se temelji na razvijanju svesti i usvajanju tradicionalnih vrednosti koje će omogućiti biološki i kulturni opstanak. Njeni etički principi i dizajn se prožimaju kroz sve strukture življenja kako bi omogućili samoodrživost zajednice. Ona se u mnogome razlikuje od savremenih normi i koncepata življenja, jer ona predstavlja retro-inovaciju.
Što podrazumeva brigu o zemlji, što podrazumeva opštu brigu o planeti i smanjenje sopstvenog uticaja na životnu sredinu.
Briga o ljudima, razvijanje ljubavi i poštovanja prema samom sebi, što je preduslov za ljubav i poštovanje prema drugima. Društvena saradnja, fokusiranje na pozitivne stvari i razvijanje mogućnosti koje one nude, kao i prihvatanje lične odgovornosti.
Pravilna raspodela, podrazumeva umerenost u trošenju prirodnih i društvenih resursa i ostvarivanje lične i društvene koristi iz te uspostavljene ravnoteže, kao i ovladavanje samim sobom.
Dakle 3 eticka principa permakulture: briga o zemlji, briga o ljudima i pravilna raspodela.

Razmišljaj globalno, deluj lokalno!

Autor: Ivica Vasičin

Izvor: nezavisnodomacinstvo.com