PRIRODNA MEDICINA
. Svim poznatim poremećajima u ishrani naučnici su nedavno dodali jedan potpuno nov – ortoreksiju, odnosno opsednutost zdravom ishranom. To je psihološki poremećaj koji imaju ljudi koji se toliko trude da se pravilno hrane da im sve drugo u životu postaje manje bitno
. Dok anoreksičari i bulimičari brinu zbog količine konzumirane hrane, ortoreksičari paze na njen kvalitet
. Brojni su razlozi zbog kojih treba jesti organsku hranu: vrhunski ukus, zdravija je, nema štetnih aditiva, bez pesticida je, bez genetske modsifikacije, bez antibiotika, nema skrivenih troškova, visoki standardi, bruiga za životinje i dobit za prirodnu sredinu
U svetu, organska poljoprivreda se povezuje sa svim važnim segmentima zdravog života – prirodnom medicinom, ekološkom arhitekturom, odećom od organskih vlakana, ekološkom svešću, ali i socijalnom pravdom, ljudskom solidarnošću...
Opštepoznato je da kvalitetna hrana mora da sadrži potrebnu količinu bioloških važnih sastojaka, kako bi se organizmu obezbedile neophodne organske supstance-vitamini i minerali (oligoelementi). Antioksidativno dejstvo je značajan parametar kvaliteta hrane. Takav način ishrane – što je opšti svetski trend – smanjuje rizik pojave niza rasprostranjenih oboljenja (kardiovaskularne, maligne degenerativne bolesti i dr.).
U prilog tvrdnje da zdrava hrana predstavlja moćnu medicinu, posebno kod dece, govori veći broj kliničkih studija, koje pokazuju da su spontani pobačaji, kao i deca sa određenim manama, često posledica nedostatka određenih materija u ishrani.
Treba imati u vidu da kvalitetna hrana, pored niza sastojaka, mora da poseduje i antioksidativna svojstva neophodna za održavanje celokupne tzv. homeostaze organizma.
Iz toga proističe da u savremenoj medicini zdrava hrana zauzima istaknuto mesto lekovitog, pre svega preventivnog sredstva.
Šta je organska hrana
Stručna definicija određuje organsku poljoprivredu kao skup uzajamno povezanih načela i postupaka utvrđenih formalnim standardima organske proizvodnje, koji se koriste u poljoprivredi. U osnovi, organska, ili bio, ili eko hrana jeste hrana proizvedena primenom postupaka svojstvenih organskoj poljoprivredi – prilikom oranja, rotracijom useva, plodoredima, nastiranjem odnosno malčiranjem (zaštitni sloj na tlu od opalog lišća, ocvalog cveća, sitnih grančica, slame...), korišćenjem prirodnih đubriva kao što je kompost, glistenjak ili prevreo stajnjak, zaštitnih sredstava na bazi lekovitog bilja, zasadima zaštitnih pojaseva, staništima korisnih insekata koji povrtne i voćne kulture čiste od štetnih insekata, itd.
Zdrava, crvena jabuka – prepuna pektina i vitamina C, žuto-narandžasti cvetovi lekovitog nevena, ukusan hleb od stare sorte pšenice i zeleni listovi kristal salate – proizvedeni su primenom navedenih postupaka, koji se zasnivaju na stogim načelima organske poljoprivrede.
Osnovna četiri nalela, standardi biološke poljoprivrede tj. organske hrane koja je propisala IFOAM – najvažnija međunarodna organizacija koja objedinjuje organski pokret su: zdravlje, ekoloogija, pravednost, nega i zaštita.
Malo je poznato da se priča o organskoj hrani ne završava na zelenišu i hlebu. Postoji organsko meso, sir i mleko, ali u Srbiji gotovo da nema onih koji bi se upustili u tako zahtevnu i skupu proizvodnju. Za stoku je potrebno obezbediti organsku hranu, voditi računa o kvalitetu vode, o materijalima od kojih se prave objekti za te životinje. Na organske čvarke ili kobasice srpski potrošači, ipak neće čekati još dugo, budući da su pojedini stočari već počeli da gaje svinje mangulice na potpuno prirodan način.
Možda će i srpski brendovi, poput kajmaka i sira moći da postanu organski, ali tek kada se uzgajivači krava, ovaca, koza opredele da od početka do kraja procesa proizvodnje ispune ove uslove.
Kupac treba da zna i da prepozna organski proizvod. Danas se termini poput eko, bio, organik koriste i za proizvode koji nisu proizvedeni metodama organske proizvodnje.
Organska hrana dakle treba da održava i podstiče zdravlje zemljišta, biljaka, životinja, ljudi i planete kao jedne i neodoljive celine. Treba da se zasniva na živim ekološkim sistemima i ciklusima, da sarađuje sa njima, da ih podržava i da im pomaže da se održe. Da gradi odnose koji osiguravaju pravednost – s obzirom na zajedničku sredinu i šanse koje pruža život. Organskom proizvodnjom treba upravljati na oprezan i odgovoran način, kako bi se zaštitilo zdravlje i blagostanje sadašnjih i budućih generacija i prirodne sredine.
Medicinski značaj organske proizvodnje
Prirodni organski sokovi od povrća i voća bez konzervansa imaju poznato i dokazano blagotvorno dejstvo u prevenciji i dodatnom lečenju niza oboljenja.
Ovo se pripisuje, pre svega, znatnom sadržaju takozvanog antioksidansa u ovim namirnicama i njihovom zaštitom, antioksidativnom delovanju .
Slobodni radikali su joni, molekuli ili atomi koji imaju jednu ili više nesparenih čestica u svojoj strukturi. Slobodni radikali se neprestano stvaraju u biološkim procesima oksidacije i nekih aktivnosti fermenata, a takođe i u brojnim patološkim stanjima.
Mada je u fiziološkim uslovima njihova koncetracija u tkivima izrazito niska i ovako mala količina predstavlja opasnost za organizam zbog njihove visoke reaktivnosti i mogućih oštećenja.
Oštećuju brojne fermente (enzime), lipidne komponente membrana, a pre svega vitalno značajne dezoksiribonukleinsku (DNK) i ribonukleinsku kiselinu (RNK) u ljudskom organizmu. Smatraju se uzročnicima niza (preko 100) oboljenja kod ljudi i životinja.
Posebno je značajno da neki pesticidi i herbicidi, neke otpadne materije u vazduhu, dim cigarete, alkohol, anestetici, neki lekovi (citostatici), kao i većina aromatičnih ugljovodonika (nafta) izazivaju oštećenja ćelija preko slobodnih radikala.
Značajno je da u našem organizmu postoji razvijen zaštitni sistem održavanja dinamičke ravnoteže slobodnih radikala koji štite biomolekule od ozbiljnih oštećenja.
U lancu biohemijskih dešavanja antioksidansi ukalanjaju višak slobodnih radikala i na taj način sprečavaju zapaljenske procese, koje vremenom dovode do niza oboljenja kod dece i odraslih.Ova antioksidativna odbrana, koja je prisutna u svakom tkivu i ćeliji organizma, predstavlja našu genetsku (urođenu) predispoziciju zaštite.
Od presudnog je značaja održavanje dobrog antioksidativnog statusa (stanja) u toku rasta i razvoja odojčadi i male dece, ali i odraslih, pogotovu rekonvalescenata, time jen naime, zadovoljen jedan od neophodnih činilaca za oravilnu ćelijsku diferencijaciju, kao i rast ćelija.
Nesporno je da je formiranje i sazrevanje svih bioloških sistema u određenoj korelaciji sa postojećim antioksidativnim stanjem organizma. Na osnovu rezultata višegodišnjih istraživanja nedavno su u Velikoj Britaniji objavljeni zaključci o značaju antioksidansa u povrću i voću za povoljno, zaštitno delovanje na zdravlje. Istovremeno su saopštena saznanja da sveže voće i povrće u tom pogledu, nije delotvornije od prirodnih sokova, nego da im je dejstvo potpuno jednako
Dragan PEJIĆ
- a n t r f i l e –
Ortoreksične osobe
One se drže svog rigidnog jelovnika i izbegavaju namirnice koje smatraju nezdravim, što najčešće vodi u izgladnjivanje. Usled straha od masnoća, hemikalija ili bilo čega drugoga što bi moglo biti predmet njihove fobije, ortoreksične osobe ne mogu jesti hranu koja je lako dostupna.
– Ortoreksija je često samo izvor uznemirenosti i stresa, a ne fizička opasnost – kaže dr Stiven Bratman, koji je prvi objasnio ortoreksiju i napravio test koji otkriva sklonost zastranjivanju.
Do pre desetak godina on je uzgajao organsku hranu u Njujorku. Još tada je zapazio da postoji „rat“ među ljudima koji zagovaraju različite načine ishrane.
– Bez obzira na to jesu li vegeterijanci ili pristalice makrobiotike, različite grupe ljudi insistiraju na svojim dijetalnim pravilima, a nekima od njih ta pravila počinju da dominiraju životom. Zato je ortoreksija bolest. Ljudi opsednuti zdravom ishranom treba da se leče, poput anoreksičara i bulimičara – smatra Bratman.