Prilikom izbora voćnih vrsta koje će se gajiti u pojedinim krajevima, treba uvažavati agroekološke uslove koji najviše odgovaraju pojedinim voćnim vrstama. Prema karakteristikama reljefa najveći deo Srbije pripada brdsko-planinskom području, dok su ravničarski delovi uglavnom u Vojvodini, Pomoravlju i delu Kosova i Metohije. Sama raznovrsnost prirodnih uslova naše zemlje, naročito klimatskih, uslovila je i karakter voćarske proizvodnje. U pojedinim voćarskim krajevima, prema obimu proizvodnje izdvojile su se pojedine voćne vrste adaptirane na lokalne agroekološke uslove, mada su prisutne i druge voćne vrste. Poznato je da u uslovima Fruške gore najbolje rezultate daje gajenje kruške i breskve, u subotičko-horgoškom regionu dobro uspeva jabuka, u zapadnoj Srbiji šljiva i malina, u južnoj Srbiji oblačinska višnja itd.
Dakle, vrste i sorte treba birati prema prirodnim uslovima sredine. Često se izbor vrste i sorte oslanja na tradiciju njihovog gajenja u pojedinim krajevima. Treba birati sorte koje će dobro uspevati i koje će zahtevati manje napora oko gajenja. Pored toga, izbor sorti zavisi i od toga da li se sorte biraju za komercijalnu proizvodnju ili za bašte i okućnice.
Broj stabala, gustina sklopa i oblici krune prilagođeni su raspoloživom prostoru dvorišta. Nasuprot komercijalnom gajenju voćaka, ne mora se težiti ujednačenom rastu stabala. Rezidba može biti slobodnija, sa ciljem da obezbedi dobar rod i oblikuje krošnju koja će biti dekorativna i dati dovoljno hlada. Na okućnicama se mogu primeniti i dekorativni oblici krune, gajenje u vidu špalira, palmeta sa horizontalnim, kosim i uspravnim granama, kruna u obliku svećnjaka, lukova, različitih formi žbunova, vaza, vretena i kordunica, uz postavljanje potpore i primenu dodatnih pomotehničkih mera kao što su zelena rezidba, povijanje i usmeravanje rasta grana. Palmete i kordunice su uzgojni oblici pogodni za gajenje voćaka na ivicama parcela ili uz ograde.Voćna stabla mogu služiti u dekorativne svrhe na okućnicama, u školskim dvorištima i ekonomijama gazdinstava. Pri izboru vrsta i sorti voća za gajenje na okućnicama, primarni cilj nije visok prinos i profit već obezbeđenost domaćinstva svežim, zdravstveno bezbednim plodovima voća i sirovinama za preradu u različite proizvode (pekmez, slatko, kompot, rakija...).
Pri razmeštaju stabala u dvorištu treba ostaviti dovoljno životnog prostora i obezbediti dobru osvetljenost svakom stablu. Kod jabuke, kruške, dunje, leske, stranooplodnih sorti trešnje, višnje, šljive, kajsije, treba planirati sadnju oprašivača ili oprašivač okalemiti u kruni stranooplodne voćke. Ako se na okućnici sadi kivi, koji je dvodoma biljka, moraju se saditi i muške biljke.
U maloj bašti, praktičan i zanimljiv način gajenja voćaka je kalemljenje dve ili više različitih sorti na jednu podlogu. Na taj način će jedno stablo donositi različite plodove, različitog vremena zrenja. Na malom prostoru, gde se može zasaditi samo jedno voćno stablo, važno je odabrati samooplodnu sortu. Sadnja voćnih stabala malih dimenzija, na slabo bujnim podlogama, omogućava dobru iskorišćenost prostora, a izvođenje berbe, rezidbe i zaštite je jednostavnije.
Mikroklimatski uslovi okućnice razlikuju se od klimatskih uslova na otvorenom polju. Voćke su između kuća zaštićene od hladnih vetrova, a ako se dvorište nalazi u gradskoj sredini gde su temperature u proseku veće nego na otvorenom polju, manja je opasnost od izmrzavanja usled niskih zimskih temperatura i kasnih prolećnih mrazeva. Stoga nije retkost da se u našim krajevima osim kontinentalnog voća u dvorištima nađe po koje stablo smokve ili kivija koje donosi rod. Kada je broj stabala mali, svakom pojedinačnom stablu moguće je posvetiti mnogo više pažnje. Tako se stabla voćaka osetljivih na niske zimske temperature mogu zimi štititi od izmrzavanja nagrtanjem donjih delova stabla, uvijanjem debla kartonom, kukuruzovinom ili papirom.
Ako su plodovi namenjeni ishrani domaćinstva, posebno dece, treba težiti iskorišćavanju genetske otpornosti sorti prema bolestima i štetočinama i što manjoj primeni hemijskih sintetičkih pesticida. Kvalitetni i zdravstveno bezbedni plodovi mogu se dobiti ako se zaštita vrši primenom preparata na bazi bakra, sumpora, parafinskog ulja i biopesticida koji se koriste u organskoj proizvodnji voća, uz obavezno poštovanje doza primene i karence. Redukovanu hemijsku zaštitu treba kombinovati sa upotrebom lepljivih traka za insekte, feromonskih klopki, te voditi računa o korisnim insektima i predatorima ili ih unositi u voćnjak.
Za sadnju malog broja voćnih stabala na okućnicama, preporučuju se sorte otporne ili tolerantne na najznačajnije bolesti i štetočine, posebno ako su plodovi namenjeni ishrani dece. Kod pojedinih vrsta, sorte treba birati u zavisnosti od redosleda zrenja kako bi se obezbedila kontinuirana proizvodnja i potrošnja plodova tokom cele godine.
Autori: Prof. dr Zoran Keserović, Doc. dr Nenad Magazin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad
