Crna ribizla je veoma otporna na niske zimske temperature, ali zato pupoljci i cvetovi ranocvetnih sorti mogu da stradaju od prolećnih mrazeva. Zbog ovoga treba izbegavati doline i druga mrazišta. U ravničarskim, toplijim regionima i na južnim padinama brda treba gajiti rane sorte jer na taj način možemo da izbegnemo velike letnje vrućine koje štete kvalitetu plodova. Iako joj je za uspešan rast i razvoj potrebna velika količina zemljišne i vazdušne vlage, ribizla ne podnosi teška i zabarena zemljišta već traži duboka, propusna i plodna zemljišta kao što su aluvijumi, deluvijumi, gajnjače, černozem.

 

 

Izbor sorti

Postoji veliki broj sorti crne ribizle od kojih ovde ukratko opisujemo samo neke od njih koje su pogodne za amaterske zasade.

Bona  Rana sorta (prva polovina juna) umerene bujnosti, veoma krupnih plodova pogodnih za potrošnju u svežem stanju.

Titania. Rana sorta (prva polovina juna) bujnog žbuna, srednje krupnih plodova.

Ben Lomond . Srednje rana sorta (druga polovina juna) umerene bujnosti, krupnih bobica i visokog prinosa.

Čačanska crna . Srednje rana sorta (druga polovina juna) bujnog žbuna, sitnih bobica i visokog prinosa.

 

Način gajenja crne ribizle 

Sistem žbunova . Rastojanje sadnje za ovaj sistem se kreće od 2 do 3,5 m između redova, a 1 do 2 m unutar reda. Razmak sadnje zavisi od bujnosti sorte, plodnosti zemljišta, načina berbe (ručno ili mehanizovano). Ovim sistemom se najbolje iskoristi prirodna osobina ovih vrsta da formiraju žbun, a ujedno je ovo i najjeftiniji način formiranja zasada.

Vreme i način sadnje 

Sadnja se može obaviti od oktobra do aprila. Najbolje rezultate daje jesenja sadnja jer će se sadnice bolje ukoreniti. Sadnice moraju biti garantovano zdrave i sortno čiste, i sa dobro razvijenim žiličastim korenovim sistemom . Pre sadnje treba izbaciti sve oštećene i suve korenove, a neposredno pred sadnju koren potopiti u rastvor vode, stajnjaka i fungicida. Na ovaj način se značajno pospešuje prijem. Sadnju je najbolje obaviti po oblačnom vremenu u umereno vlažno zemljište. Ručna sadnja se vrši u iskopane jame pri čemu se vodi računa da sadnica bude par centimetara dublje posađena nego što je bila u matičnjaku. Oko sadnice se postepeno nagrće rastresita zemlja, a zatim se ona sabije. Ukoliko se sade ožiljene reznice, moguće je za sadnju koristiti i mašine za sadnju podloga. Većina danas gajenih sorti crne ribizle su samooplodne, ali bez obzira na to u zasadu je uvek dobro imati više sorti radi bolje oplodnje. 

Rezidba 

Crna ribizla je žbunašica. Ukoliko se ne bi orezivala, tj. ukoliko se ne bi izbacivale starije grane, onda bi pojava jednogodišnjih izdanaka bila smanjena i takvi žbunovi bi davali sve slabiji rod i brže bi propadali. Zato se ova vrsta mora orezivati svake godine da bi se podstaklo izbijanje novih izdanaka, a time povećala rodnost i životni vek žbuna. Bez obzira da li je sadnja obavljena u jesen ili proleće, posađene sadnice se skraćuju u proleće na 3–4 pupoljka, odnosno 1-2 ako je sadnica slabo razvijena. Ako imamo više izdanaka, ostavimo 2-3 koja prekratimo na po 1-2 pupoljka (ukupno do 6 pupoljaka po žbunu), a sve ostale izdanke potpuno izbacimo. U drugoj godini, na proleće se ostave 3-4 pravilno raspoređena izdanka, a ostali izbace iz osnove. U trećoj godini se pored dvogodišnjih izdanaka opet ostave svega 3-4 prošlogodišnja izdanka, a ostale grane se izbacuju iz osnove. Kod crne ribizle, od četvrte godine se pored ostavljanja 3-4 prošlogodišnja izdanka, iz žbuna uklanjaju najstariji, trogodišnji izdanci. Ovakvim orezivanjem žbunovi će uvek izgledati mladi i vitalni, i uvek ćemo imati dovoljan broj mladih grana na kojima se dobijaju najkvalitetniji plodovi.

Doc. dr Nenad Magazin

Poljoprivredni fakultet Novi Sad