Odštampajte ovu stranicu
petak, 12 decembar 2014 10:29

Pita ispod sača Istaknut

Napisao VremeJeNovac
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

 

pita ispod saca

Magazin Vikendica je često objavljivao tekstove o saču i verujem da je inspirisao mnoge vikendaše, da probaju pripremu raznih jela, te su se mnogi hvalili, šaljući nam svoje fotografije uspelih jela ispod sača, a neuspelih, izgleda, nije bilo. U našoj Vreme Je Novac ponudili smo dve vrste sačeva: sač sa poklopcem i sač sa poklopčićem. Savetovali smo da neiskusni kupuju sa poklopčićem,  jer mogu lakše da proveravaju sadržaj sača. Puno čitalaca nam se javljalo sa pitanjima o pitama ispod sača, mnogima smo pojašnjavali telefonom ili mail-om. S jeseni su učestala pitanja o pitama pa evo, par redaka na tu temu.

                Tepsija. Pita se priprema u tepsiji i mada je cena u današnje vreme presuđujući kriterijum, ja ću savetovati da je rostfraj i dalje, dugoročno gledano, bolja investicija od aluminijuma. Duplo dno će sprečiti zagorevanje, a ravnomernije će prenositi toplotu.

                Ognjište. Verujem da svi znaju da ognjište mora biti, barem po podu, obloženo šamotnom ciglom i da je dovoljno široko da možemo na jednom kraju „proizvoditi“ dovoljno žara, a na drugom komotno postaviti sač. Bolje je, mnogo bolje, napraviti višak žara pa ga baciti, nego pri kraju shvatiti da nemamo dovoljno,  dok se napravi novi žar, može se dogoditi da bacimo pitu. Pita se može brzo ispeći, do pola sata, ali za dobar žar treba više.

peka

                Tronožac. Nije neophodan, ali jeste poželjan.  Tronožac (sadžak) mora biti postavljen ravan, malte ne, pod vaser vagu.

                Sač. Sač je, u stvari, kovani poklopac ili zvono, koji mora imati obruč koji zadržava žar. Kvalitet sača se vidi po debljini lima, tako da, ako je lim tanak i lagan, to znači da je predviđen za upotrebu 2-3 puta i da se opet kupuje novi. Prečnik sača je sasvim dovoljan od 40 cm, važno je da je veći od tepsije, a veći sačevi su za pekare i restorane. Od dodatne opreme obavezna je  lopatica podizač sača (ožeg), jer je nemoguće podići poklopac sa koje-kakvim krpama i rukavicama. Poželjna je i lopatica za žar, mada u tu svrhu može da posluži bilo kakva metalna lopata. Mašice ili žarač takođe olakšavaju rad sa žarom, a nisu skupi.

 

Peče se na jakoj vatri oko pola sata. Bolje je nekoliko puta dodavati  žar i da se duže peče, nego preterati sa žarom, pa da pita izgori. Dobro pečena pita  je odozdo užarena, a odozgo rumena do jače pečena. Tokom pečenja zaliva se sa vodom da ne gubi vlagu.

Izbor pite prepuštam vama,  mada je za mene pita od krompira ispod sača favorit!

Autor: Romeo Karanović

Pročitano 3237 puta