Gledajući filmove (naročito Američke), uočavamo da „razvijeni Zapad“ u velikoj meri koristi usluge psihologa. Tako smo saznali da Amerikanci imaju ličnog psihologa češće od zubara. Za sve probleme koje imaju oni se obrate psihologu i verovatno im taj razgovor pomaže da se lakše nose sa njima. Srbija je prihvatila sve što dolazi sa Zapada, i dobro i loše, ali usluge psihologa su i dalje sporadične. Više je razloga za to, ali spomenimo samo neke: Srbija je živela u kominuzmu u kojem je sve bilo zabranjeno pa i imati probleme. Veliki Vođa nam je rekao šta je dobro, a šta nije, šta nam treba, a šta ne. Objektivno gledajući, prosečan čovek i nije imao nekih većih problema. Samim tim ni psiholog mu nije trebao...

Kapitalizam ulazi u Srbiju dvadesetak godina, nekima godi, nekima škodi, nekima je doneo bogatstvo, nekima siromaštvo, ali probleme svima.

Ranije smo govorili da je najveće bogatstvo – prijateljstvo. Prijatelju smo se obraćali i kada nam je teško. Pa prijatelj je za to i postojao: da nas sasluša, nekada posavetuje, a nekada je i samo „ljudovanje” sa prijateljima činilo da nam sutrašnji dan bude i lakši i lepši. Imamo mi i danas prijatelja, ali oni imaju svojih problema, a i vremena je sve manje.

 I na kraju, usluge psihologa su za našeg prosečnog žitelja preskupe. U stvari, većina i ne zna koliko košta taj njihov sat, ali naravno ima prečih stvari: struja, grejanje, školarina... (spisak je predugačak).

 Uvažavajući i druge načine borbe protiv stresa, kao što su npr. opijanje petkom uveče, navijanje na fudbalskoj utakmici, odlazak u teretanu ili šetnju parkom, magazin „Vikendica“ preporučuje kupovinu placa za viknedicu.

 Kupovina placa za vikendicu je investicija za budućnost, istovremeno hobi i zabava, ali i ulaganje u zdravlje. Plac se može naći i za relativno malo novca, a gradnja vikendice je moguća čak i ako ne znate kako i nemate viška novca. Verujte, može se. Vrlo je malo onih koji su istresli vreću novca, a zauzvrat im je preduzimač napravio vikendicu. U vikendici imate posla onoliko koliko želite. A ako i ne želite baš ništa da radite, sam odlazak iz stana u prirodu, u mir i tišinu je  blagotvoran. Vlasnici vikendica se prepoznaju ponedeljkom: odmorni (a fizički iscrpljeni), raspoloženi i spremni za nove radne pobede.

 Vlasnik vikendice ne kupuje “bensedine” i ne traži usluge psihologa.