Na poziv novog čitaoca, a starog uživaoca u vikendicama, posetili smo malo mesto kraj Vršca, zvano Potporanj. Selo je 14 kilometara udaljeno od Vršca, a 4 kilometra od Izbišta. Ima samo crkvu, prodavnicu, dom zdravlja i malu školu, do četvrtog razreda.
Nadahnuti pričom našeg čitaoca, nije nam bilo teško da se odvezemo iz Novog Sada, kako bismo vam približili komadić jednog ličnog raja, postignutog rukama. Među 111 domaćinstava, poslednja kuća je ona Đure Sopčeka, koji, kako kaže, živi kao Robinzon Kruso. Kuća u Potpornju, Đuri i njegovoj supruzi Dušici, pružila je neverovatan mir, nakon višegodišnjeg života u Zemunu. Iako Dušica i dalje radi u gradu, oboje s nestrpljenjem čekaju godinu dana do njene penzije. Bez obzira na sve pogodnosti na koje su navikli u gradu, ovaj bračni par mnogo više uživa u životu na selu koji je, kako kažu, pravi prirodnjački. Čim su kupili kuću, posadili su luk, zelenu salatu, paradajz i još nekoliko voćki i povrćki koje neguju s ljubavlju i uživaju u njihovim plodovima. Posebno, kako Đura naglašava, kada Dušica spremi čorbu od njihovog povrća. Kućica, na osam ari zemlje, nalazi se tik uz kanal Dunav-Tisa-Dunav i gleda na breg, sasvim nesvakidašnji prizor u banatskim ravnicama. Iako je Potporanj malo mesto, bračnom paru Sopček nikad nije dosadno. Društvo im pravi mnoštvo životinja, koje oduvek rado paze. Na vikendici imaju patuljastog šnaucera, pticu pevačicu i 105 papagaja tigrica. Stalna pesma i cvrkut ptica! Za Sopčekove to nije neobično, s obzirom na to da su vlasnici farme japanskih prepelica, ptica čija su jaja širom sveta cenjena kao lekovita. Farma „Srebrna koka“ prepoznata je kao izuzetna širom sveta, pa su o njoj izveštavali čak i iz Vašingtona. Zahvaljujući saradnji sa nekoliko prodavnica zdrave hrane, sva jaja su unapred rasprodata. Osim toga, Đura je prvi na Balkanu proizveo organsko peletirano đubrivo za voće, povrće i cveće, a uspeh đubriva vidi se na njegovim lejama. S obzirom na to da nismo odoleli da ne probamo čorbu koju je Đura toliko hvalio, ukus povrća takođe govori o kvalitetnom uzgoju. Bračnom paru ovo nije prvi put da žive na selu, iako je oboma rodni grad Zemun. Pre nekoliko godina živeli su na Fruškoj Gori, gde su, kako kažu, uživali u blagodetima Majke Prirode. Ipak, zbog porodičnih i poslovnih obaveza, morali su da se vrate u Zemun. Iz života na Fruškoj Gori najviše su im nedostajale leske, koje su sadili u kategoriji zdrave hrane, pa su upravo ovih dana i u Potpornju zasadili iste, ovaj put čak 84.
U Zemunu su izdržali samo tri godine, pre nego što im je ponovo zasmetao zagađeni vazduh i gradska vreva. Ipak, iako su pobegli u mir, kod Đure i Dušice će retko kada biti tišina, pošto ih redovno posećuju deca, unučad i veliki broj prijatelja. Đura kaže da su oni veoma bogati ljudi, pošto su postigli dva najveća cilja: bliske osobe i dodir s prirodom.
Zainteresovani za priču o jajima prepelice mogu posetiti sajt Farma srebrna koka
