Proleće je pred vratima! Do početka dele nas dani, što znači da je krajnje Vreme razmišljati o uređenju bašte sa povrćem, posebno ako ste početnik u tom području ili niste baš vični.

Možda će vam se činiti da uzgoj povrća u bašti nije vredan truda, jer danas cele godine u trgovinama možemo kupiti sveže povrće po, više ili manje prihvatljivim cenama, no činjenica je da morate voleti baštovanstvo i želeti sebi i svojoj porodici pružiti viši i bolji kvalitet života.

Povrće iz vaše bašte će biti zdravije, jer ga verojatno nećete tretirati pesticidima, umetnim gnojivima, niti će seme i sadnice biti genetski modifikovane, što u prodavnicama često nije slučaj.

Dakle, ako ste dobro razmislili i zaista se želite upuštati u avanturu zvanu Bašta, ovo su saveti namenjeni baš Vama. Ne trebate biti čarobnjak da uspete, ali sigurno da će vam bez prethodnog iskustva biti nešto teže. No, nemojte se dati zbuniti. Uz samo malo mudrovanja i brige, za nekoliko meseci vaša bašta će biti prepuna ukusnog povrća u kojem će svi uživati.
Pobrinite se da je prostor na kojem planirate urediti baštu, veći dio dana bude na suncu i to najmanje osam sati. Bašta će vam teško uspeti u hladoviti drveća ili nastamba. To će vam biti vrlo važno u proleće i jesen kada dani još uvijek nisu toliko topli, dugi, niti sunčani.
Teška, glinasta i nepropusna zemljišta nisu dobra za baštu, isto tako niti preterano šljunkovita i peskovita zemljišta. Najbolja su zemljišta koja ne zadržavaju vodu na površini, jer iako biljke vole vlagu, ne podnose ako je ima previše.
Sastavite popis koje biste povrće voleli posejati i posaditi. Preporučujemo Vam ono koje je standardno za vaše podneblje, ali i isto tako povrće koje volite jesti i znate da je iz bašte mnogo ukusnije, nego kada ga kupite u prodavnici. Primer – paprika, paradajz, šargarepa, peršun, grašak…
Pre nego što počnete sa sejanjem i sadnjom sadnica, pripremite zemlju prekopavanjem te dodavanjem prirodnog komposta.
Prilikom sadnje sadnica ostavite dovoljno prostora, između 20 i 30 centimetara, kako bi biljke imale dovoljno mjesta kada narastu. Kada seme proklije, razredite malene biljke, zbog istog razloga – dovoljno prostora.
Kada kupujete seme i sadnice, kupujte ih od poznatih i već proverenih dobavljača, što će Vam donekle garantovati kvalitet semena i sadnica. Obavezno na semenu gledajte datum pakovanja, kako ne biste slučajno kupili staro seme, koje vam verojatno uopće neće proklijati.

Ono što je važno pre nego započnete sa uzgojem povrća je da imate rešen način navodnjavanja, odnosno način na koji ćete zalivati baštu i odakle. Hoće li to biti kantama, gumenim crevom ili nekim modernijim sastavom, odluka je na Vama.
Povrće u svojoj bašti za Vreme letnih vrućina zalivajte u ranu zoru ili kasno popodne, odnosno pred veče, kada sunca nad baštom više nema, a zemlja se malo ohladi og letne žege. Takođe, ako je ikako moguće ne zalivajte povrće hladnom, nego mlakom vodom. Povrće nemojte zalivati po stabljici nego pod korijen, jer će u protivnom listovi „izgoreti“. U leto morate zalivati svaki ili eventualno svaki drug dan.
Ukoliko kod kuće nemate vlastiti kompost, vrlo dobar i kvalitetan kompost možete nabaviti u baštenskim centrima. To će smanjiti potrebu za bilo kakvim dodatnim đubrivom. S đubrivom treba znati pažljivo postupati, a ako ste početnik u baštovanstvu, to može biti svojevrstan izazov. Naime, ako stavite previše đubriva postoji mogućnost da će biljka „izgoreti“ i propasti ili će pak narasti velika, no neće moći zbog veličine držati još veće plodove. Kravlji stajnjak je, takođe, izvrstan za bašte, a možete ga nabaviti na seoskim imanjima. Stajnjak od svinja ili eventualno konja, prejak je za baštu. Nikako nemojte zaboraviti početi izrađivati vlastiti kompost, koji će vam dobro doći sledeće sezone.
Na Vreme nabavite drvene kolce za koje ćete privezati stabljike. Suvo lišće odstranjujte sa biljaka, jer ono ih samo iscrpljuje, te redovito plevite korov, koji vrlo brzo može „progutati“ vašu baštu.

Postoje dva razdoblja za sadnju  – hladno (proleće ili jesen) i toplo (leto). U hladnom razdoblju sadi se: repa, brokoli, kupus, mrkva, peršun, celer, zelena salata, grašak, krompir , spanać… U toplom razdoblju sadi se: grašak, slatki kukuruz, krastavci, patlidžan, paprika, bundeve, tikvice i paradajz.

Naravno, saveta u vezi baštovanstva nikada dosta, no ono što je važno da previše ne komplikujete i zagorčate sebi život. I nikako nemojte zaboraviti da biljke osećaju i ako ćete o njima redovito brinuti, one će vam to znati vratiti.

Vreme Je Novac

KOMPOSTIRANJE I PRIMENA KOMPOSTA U POLJOPRIVREDI 

Kompostiranje je metod za upravljanje otpadom organskog porekla, čime se omogućava njegova bezbedna i ekonomična reciklaža. Značaj komposta se ogleda u dve ključne stvari: kompostiranjem se rešava problem otpada organskog porekla i dobija se konačan proizvod koji je boljeg kvaliteta i veće vrednosti od početnog materijala.

Danas postoje različiti metodi kompostiranja, od jednostavnih pasivnih kompostnih gomila preko savremenih zatvorenih sistema za kompostiranje do kompostiranja pomoću glista (vermicomposting). Svi ovi sistemi imaju zajednički osnovni princip – mikrobiološku razgradnju početnog materijala u aerobnim uslovima.