STAJNJAK – NEOPHODAN DODATAK ZA DOBAR ROD

Poljoprivredno zemljište, kao odabrani deo životnog prostora na kojem se ljudska populacija bavi biljnom proizvodnjom, u drugoj polovini XX veka doživelo je značajan antropogeni uticaj. Primena pesticida, mineralnih đubriva i savremene mehanizacije negativno je uticala na fizička i hemijska svojstva zemljišta, ali i na njegov živi svet. Izmenjeni su broj i uloga mikroorganizama, a znatno je smanjen i broj kišnih glista koje na prirodan i ekološki savršeno čist način obavljaju obradu i đubrenje zemljišta i održavaju biogenost zemljišta. Sadržaj organske materije (humusa) u oraničnom sloju zemljišta je takođe u stalnom padu, zbog zanemarivanja upotrebe organskih đubriva, nepotrebno dubokih i čestih obrađivanja zemljišta i zbog neopravdanog spaljivanja žetvenih i korovskih ostataka.