Zdravstvena pošast: alergija na ambroziju
LETNJE DNEVNO-NOĆNE MORE NA PRAGU
. Porast polena korovske biljke u vazduhu očekuje se od 20. avgusta. Tegobe će biti izražene sve do oktobra kad se završava sezona cvetanja
. U vreme cvetanja ambrozije alergije se, između ostalog, manifestuju kao “travna groznica”, razni osipi na koži i konjuktivitis
Upozorenje Svetske zdravstvene organizacije da će različite vrste alergijskih reakcija postati bolest savremenog čovečanstva u 21 veku se, nažalost, obistinjuju. Sve je više ljudi koji se žale na crvenilo kože, kijavicu, svrab u predelu nosa i grla, gušenje... Strane supstance, nazvane alergeni, dovode do alergijske reakcije, koja može biti izazvana hranom, prašinom, otrovima, polenom... Upravo je polen alergen koji izaziva reakciju kod najvećeg broja ljudi, a procenjuje se da je skoro svaki peti čovek alergičan na polen neke biljke, a najviše je onih koje guši ambrozija.
Reakcije na polen pojedinih korova je sve masovnija, rekli bismo savremena bolest. A polen ambrozije je na prvom mestu. Kako ova biljka cveta u avgustu – taj mesec postao je dnevno-noćna mora mnogih. To što je polen ove biljke nesnosan za sve veći broj ljudi nije glavni problem. To je činjenica što je rasprostranjenost ove biljke u ekspanziji i što dugotrajno i višegodišnje izlaganje njegovim visokim koncentracijama uzrokuje hronični bronhitis i bronhijalnu astmu!
Zlo u ekspanziji
Ambrozija je poreklom iz Severne Amerike. U Evropu je "doputovala" krajem 19. veka, kao slepi putnik, s crvenom detelinom. Brzo se snašla na novom kontinentu i sada je ima skoro svuda...
Alergijske osobine ambrozije potiču od njenog velikog reproduktivnog potencijala i građe polenovog zrna. Određeno je čak šest vrsta antitela u polenu ambrozije. Oni se sa površine polenovog zrna rastvaraju u sluznici nosne šupljine i respiratornog trakta i nakon reakcije antigen-antitelo oslobađa histamin koji je i odgovoran za alergijske simptome.
Polen, čija je biološka funkcija naravno oplodjenje, a ne mučenje ljudi, spada u najznačajnije biološke alergene. Alergena svojstva polena potiču od hemijskih jedinjenja koja ulaze u njegov sastav, medju kojima su proteini najodgovorniji. Kod polena ambrozije utvrdjeno je šest alergenih proteina.
Prvi prepoznatljivi znaci alergije su kijanje, svrab nosa, rinitis, pečenje u očima, otečeni kapci, otežano disanje, ponekad se javi crvenilo na koži, a u težim slučajevima i astma.
Šta može medicina
Nedavno preminula Dr Jelene Udovički, otorinolaringolog, vrhunski stručnjak za alergije, nam je rekla da se lečenje sprovodi uzimanjem odgovarajućih lekova (antihistaminika, kod osoba koje nemaju teži oblik alergije). Pri alergijskoj astmi potrebno je lečenje hormonima-kortikosteroidima, koji se daju u obliku tableta ili inhalacionih pumpi. U terapijske svrhe mogu se koristiti razni preparati dobijeni na bazi polena. Stručnjaci preporučuju da u vreme najveće koncentracije alergena u vazduhu treba izbegavati izlazak iz kuće od pet sati ujutru do deset sati, držati zatvorene prozore od stana ili automobila kada smo na putu kako polen ne bi ulazio, slobodno vreme treba provoditi na mestima gde nema ambrozije, ne sušiti odeću i cipele izvan kuće...
Lekarska pomoć kod alergije svodi se na savete u vezi izbegavanja alergena, farmakološko lečenje, specifičnu imunoterapiju i edukaciju. Ali, saveti, su sledeći:
* antihistaminici se ne smeju uzimati na svoju ruku, naročito ne preparati poput bronala, koji u kombinaciji sa antibioticima, sa grejpom ili napitkom biter lemon, koji sadrži kinin, mogu napraviti poremećaj srčanog ritma;
* na svoju ruku ne treba uzimati ni kapi za nos, u svakom slučaju ne duže od tri dana, jer se može razviti tzv. medikamentozni rinitis.
* ako se sprovodi medikamentozno lečenje, trebalo bi se opredeliti za savremene lekove: nesedirajuće antihisatminike, intranazalne kortikosteroide i antileukotriene.
- Ja bih zapravo preporučila hiposenzibilizaciju, neku vrstu „vakcinacije“ koja je efikasna u 90 posto slučajeva, ali traži od pacijenta veliku motivaciju. Reč je zapravo o sprečavanju stvaranja senzibilizacije na nove polene. Ovakva vrsta lečenja je trend u svetu i mahom se radi o sublingvalnim preparatima, koji su konforni za pacijente i nemaju neželjene efekte, savetovala je g. Udovički.
Predvorje astme
Mada je alergija poznata od davnina, a astma je spominjana još u Hipokritovo doba, ta oboljenja nisu bila izražena u tolikoj meri kao danas. Stručnjaci su utvrdili da je, otprilike, svaki četvrti stanovnik naše planete ugrožen polenom (funkcija mu je oplodnja biljke) biljaka, jednim od najznačajnijih alergena u vazduhu. On se vremenom prenosi na velike razdaljine (i do 100 kilometara) i zbog specifičnog sastava polenovih zrna izaziva reakcije u vidu bronhitisa, konjuktivitisa ili astme. Zato se polen biljaka smatra zagađujućom materijom.
- Astma je hronični zapaljenski proces u disajnim putevima u kome učestvuju mnoge ćelije i ćelijski elementi. U osetljivih osoba ovo zapaljenje uzrokuje ponavljanje epizode otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno u toku noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode su obično praćene promenjivom opstrukcijom protoka vazduha, koja je uglavnom reverzibilna, bilo spontano ili uz pomoć lekova. Zapaljenski proces uzrokuje pojačanu reaktibilnost disajnih puteva na različite stimulanse, što je jedna od značajnih činjenica i najbitniji činilac, koji u kontekstu sa drugima, upućuje na dijagnozu bolesti. Novija istraživanja sprovedena kako kod nas tako i u svetu ukazuju da je ova bolest u značajnom porastu, pri čemu je neophodno podvući da bronhijalna astma još uvek caruje na tronu plućne patologije, što predstavlja nimalo jednostavan problem i stavlja pred kliničare težak zadatak. Jer, na izgled, prepoznatljivo ovo oboljenje nekada ‘’utihne’’ dug vremenski period, pa zavarani pacijent ‘’zaboravi’’ da dođe na kontrolu, ne uzima predloženu mu terapiju, da bi tek nagla, nekad nažalost, i fatalna pogoršanja ukazala da je bolest prisutna, da je uznapredovala, što je za bolesnika vrlo često, da ne kažem skoro uv ek, poražavajuća činjenica i zapravo tek tada shvati da se bolest mora držati pod kontrolom i onda kad je klinički ‘’nema’’ objašnjava Prof. dr Slavica Obradović Anđelić, pulmolog iz Novog Sada, dodajući da se procenjuje da više od 5 odsto ukupnog stanovništva boluje od ove bolesti. Značajno je imati na umu da se bolest javlja u svim životnim dobima, ali predominira u mlađim. Oko 15 odsto dece u svetu, a i kod nas boluje od astme, što predstavlja, morate priznati armiju ljudi.
Početak bolesti može biti aktuan, ali vrlo često jedva primetan sa simptomom ‘’upale’’ gornjih disajnih puteva, u vidu kijavice, svraba očiju, suzenja uz crvenilo konjuktive.
- Koristim priliku da naglasim – nastavlja dr Obradović-Anđelić - da su gornji disajni putevi zapravo ‘’vrata’’ pluća i vrlo je značajno da postoji dobra saradnja sa specijalistima za uho, grlo i nos, jer samo tako može da se utiče blagovremeno uvedenom terapijom, da se bolest ‘’zaustavi’’ u gornjim disajnim putevima i spreči nastanak bronhijalne astme. Znači, podvlačim, neophodna je saradnja ORL specijaliste i specijaliste za plućne bolesti! I drugo - standardne alergološke probe imaju neprocenjiv značaj, jer njima zapravo dokazujemo da je osoba osetljiva tj. senzibilisana na izvesne materije, ali istovremeno probe same za sebe ne znače da bolesnik ima astmu. Napominjem da osoba koja ima polivalentnu senzibilizaciju, znači, na nekoliko alergena je ‘’odreagovala’’ pozitivno, ne mora imati nikakve kliničke simptome i obrnuto. Ovo je neophodno navesti, jer vrlo često dobijamo informacije od pacijenata koje nisu adekvatno shvaćene, pa sugerišem da se jave u najbližu ambulantu koja se bavi ovom problematikom, na konsultaciju, gde će se brzo saznati da li ima razloga za bilo kakav strah a osobito da shvate da nemaju astmu. Dakle - alergija gornjih disajnih puteva samo ukazuje da su se ‘’vrata’’ astme odškrinula, i da se takav pacijent mora pratiti, terapijski tretirati a istovremeno i uticati i delati na njegovoj edukaciji tj. ukoliko je pušač savetovati mu da prestane i ‘’baci’’ cigarete, ukloni se iz eventualno loših mikroklimatskih uslova i povremeno kontroliše plućnu funkciju.
Autor: Dragan PEJIĆ
