DRUŽENJE UZ SRNEĆI PAPRIKAŠ
Ovog vikenda dogovor je bio da kuvamo srneći paprikaš u kotliću, naravno u prirodi, kako bi mi rekli „Kuhinja na otvorenom“. Pripreme su počele 5 dana ranije, jer srnetina mora da odstoji u pacu.
Vreme nas i nije baš poslužilo, sitna kišica i 13°C, ali nismo se dali zbuniti, bude i takvih vikenda, navikli smo. Dobro druženje, jutarnji mezetluk, rakijica (naravno „Frajla“), uživanje uz krčkanje paprikaša, smenjivanje mirisa iz kotlića uz povemeno dodavanje različitih začina, pravi je hedonizam za nas redovne vikendaše.
Puno smo značaja dali našem srnećem paprikašu. Svaki začin, dodatak, posebno je biran dva dana ranije i odmah ubačen u pletenu korpu.
Nije nam se žurilo za jelom, pa se paprikaš kuvao puna četiri sata, a i imali smo mali problemčić. Zbog lošijeg vremena, stavili smo kotlić u natkriveni letnjikovac, na plin. Vatra na plinu nije bila dovoljno jaka za veliki kotlić od 20L (za 20 ljudi), to smo shvatili tek u pola kuvanja, pa nam je već bilo kasno da ložimo vatru. Na vatri i tronožcu, realno, paprikaš bi bio gotov za tri sata. Ali improvizacija i domišljatost našeg druga, da napravi ogradu od kartona oko kotlića, ubrzala je ključanje kotlića i sve se završilo onakao kako smo hteli.
A na kraju pravo uživanje uz vruć, pikantan, srneći paprikaš, divne boje i savršenog ukusa. Kuvano testo i kupus salata upotpunili su nam trpezu. To zadovoljstvo ispunjenim danom, posle radne nedelje, uz druženje sa ljudima koji su pozitivni i opušteni, u prirodi daleko od buke, duboko disanje prouzrokovano tim zadovoljstvom, ne može da se uporedi ni sa čim
Autor: VremeJeNovac.rs