Uloga začinskog i lekovitog bilja u bio baštama je višestruka. Svojim mirisima, nadzemnim i korenskim lučenjima određenih supstanci, ovo bilje privlači korisne insekte koji pospešuju oplodnju povrtarskih kultura, stimulišu rast i razviće povrća, poboljšavaju ukus i miris plodova i štite povrće od raznih bolesti i štetočina.

Mirođija (Anethum graveolens)- Veoma je dobro saditi je uz kupusnjače (kupus, brokoli, karfiol) jer odbija leptira kupusara i lisnu osicu. Ima veoma kratku vegetaciju (oko 90 dana) ali se može saditi više puta u toku godine. Kad se sadi u proleće, ubira se u maju. Ako je ostavite da donese cvet i plod, dalje će se sama širiti.

mirodjija

Borač, Volovsko uvo, Volovski jezik (Borago officinalis)- Trebalo bi ga sejati između useva paradajza, kupusnjača i između jagoda. Ispušta miris koji podseća na miris luka. Odbija leptira kupusara i crve paradajza, poboljšava ukus paradajza, a utvrđeno je da povećava prinos jagoda. Privlači pčele. Sadi se od početka marta do početka leta. Cveta od maja do oktobra.

Kamilica (Matricaria chamomila)- U povrtarstvu štiti od belog crva i pozitivno utiče na rast okolnih gajenih kultura. Privlači biljne vaši i tako ih odvlači od gajenih kultura.  Seje se u jesen i proleće. Jesenja setva je sigurnija, a obavlja se od kraja avgusta do polovine septembra. Prolećna setva je od kraja februara do polovine aprila. Ako se zakasni sa setvom u ovom periodu, ne treba je sejati. Uspeva na gotovo svim zemljištima. Samonikla se može naći pored puteva.

Ricinus (Ricinus communis) – Ispuštanjem mirisa iz korena rasteruje voluharice, poljske miševe i krtice. Jednogodišnja je ili dvogodišnja biljka. U našim krajevima ne raste samoniklo, ali se lako širi na posađenim mestima, jer ostavlja veliki broj semena. Seje se u drugoj polovini aprila, uz ivice bašte. Kod nekih ljudi izaziva reakcije crvenila kože i svraba ako se dira, a konzumiranje bilo kog dela biljke izaziva trovanje.

Mlečika (Epilobium parviflorum)- Ima isto dejstvo kao i ricinus. Svojim korenskim isparenjima odbija poljske miševe, voluharice i krtice ali i rovce. U prirodi se može sresti na brdašcima i pored tekućih voda, a javlja se i kao korov u baštama. Razmnožava se semenom, iz rasada I deobom busenova. Setva iz semena i rasada se obavlja tokom aprila, a deobu busenova je najbolje obaviti u jesen. Dovoljno je jednom je posaditi u bašti, jer se dalje sama širi vegetativnim putem.

mlečika

Ren (Cochlearia armoracia)- Posađen ispod trešnje sprečiće pojavu gljivične bolesti Monilie (trulež). Odbija krompirovu zlaticu i puževe. Takođe odbija biljne vaši. Proizvodi se kao jednogodišnji, dvogodišnji i višegodišnji. Zahteva zemljište bogato organskom materijom. Sadi se (reznice) u rano proleće i vadi u jesen pre nastupanja jakih mrazeva.

Vlašac (Allium schoenoprasum)- Gajen ispod stabla jabuka štiti listove i plod od krastavosti jabuke, a pored ruža odbija ružinu vaš i crnu pegavost. Sadi se krajem marta (lukovica), a početkom juna formira cvetna stabla. U prirodi se može naći pored vodenih tokova i kraj šumovitih predela jer voli humusnija i zasenjena staništa. Često se u bio baštama seje oko rabarbare.

Neven (Calendula officinalis) i Kadifica (Tagetes sp.)- odbijaju gliste i nematode a neven pored toga odbija i belog crva. Kadifica posađena pored ruža intezivira razvoj novih izdanaka.
Neven iako se smatra mediteranskom biljkom, može se naći širom Evrope. Samonikla biljka obično uspeva kraj plotova i puteva. U baštu se seje direktnom setvom semena početkom aprila. Ako ga ostavite u bašti da precveta i ostavi seme, sledeće godine će nići sam.
Kadifica uspeva na svakoj vrsti zemljišta a jedini uslovi su da ima dosta svetlosti i vode. Seje se u rano proleće u saksije a kada naraste 15-20cm i kada prođe opasnost od kasnih mrazeva (od druge polovine aprila), sadi se u baštu. Direktno semenom može se posejati krajem aprila, početkom maja. U jesen, kada donese seme, a pre mrazeva, možete prikupiti seme i sačuvati za sledeću godinu.

Žalfija (Salvia officinalis )- Odbija leptira kupusara i puževe golaće.  Razmnožava se izdancima i rasadom iz toplih leja i saksija. U polje se sadi krajem aprila. Sadi se pored kupusnjača, a ako se posadi uz paradajz, stimulisaće

žalfija

Lavanda (Lavandula officinalis)- Protiv lisnih vašiju i moljaca. Svojim mirisom privlači mnoge korisne insekte, bumbare i pčele. Može se saditi u avgustu i februaru reznicama koje se prvo zasade u posudu ili saksiju, a nakon 3-4 nedelje razvije koren kad se presađuje u baštu.

Bosiljak (Ocimum bacilicum)- Odbija lisne vaši i grinje. Treba ga sejati pored lisnatog povrća i krastavca. Jednogodišnja je biljka. Ne podnosi niske temperature te se na našem podnevlju u polje sadi rasad iz toplih leja ili saksija. Sadi se u drugoj polovini aprila.

bosiljak

Dragoljub (Tropaeolum majus)- Posađen pored stabla voćke uz koju se obmota, odlično brani voćku od biljnih vaši jer se one radije hrane njegovim lišćem. Na otvorenom se seje od aprila do maja. Seju se po 2-3 semenke u jednu rupu. Ne voli direktno sunce te i njemu odgovara sadnja pored voćaka ili visokih useva.

dragoljub

Metvica, nana, menta (Mentha piperita)- Odbija krompirovu zlaticu i lisne vaši. Najbolje ju je posaditi pored krompira, paradajza, plavog patlidžana i paprike. U prirodi se može naći divlja menta. Prija joj vlažno stanište jer ima veoma plitak koren pa je obično možete pronaći pored vodenih površina. Ne podnosi niske temperature i sušu. Višegodišnja je vrsta a razmnožava se vrežama. Sadnja vreža je najbolje obaviti u ranu jesen.

Rastavić, preslica (Equisetum arvense)- U baštama je odličan protiv rđe lista, pepelnice i drugih gljivičnih oboljenja, a u voćnjacima protiv grinja i crvenog pauka. Može se nači na njivama, nasipima i padinama kao i na močvarnim i kiselijim zemljištima. Možete uzeti celu biljku sa korenom i presaditi u svoju baštu. Brzo i lako se prima.

preslica

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis)- Treba ga saditi pored kupusnjača, jer odbija leptira kupusara. Kako mu treba dosta vremena da bi iznikao iz semena, najbolje je u povrtnjak zasaditi reznice. Ako se odlučite za setvu, ona se obavlja u drugoj polovini aprila.

dipl.ing. Dubravka Đurić
Izvor: nezavisnodomacinstvo.com

Sibirska aronija

Sibirska aronija se s razlogom svrstala u red lekovitih bilja. Ona je najjači dosad poznati antioksidans, a osim bobica koristi se i lišće za kuvanje čaja. Aronija ubija maligne ćelije, usporava starenje organizma, poboljšava cirkulaciju i lučenje hormona, višestruko skraćuje vreme zarastanja rana i čisti organizam od teških metala i radioaktivnih elemenata.

U senci njenih lekovitih svojstava ostale su dekorativne karakteristike ove neobične biljke, jer se aronija zbog svojih prelepih cvetova koristi i kao ukras za okućnice i vikendice. Ova biljka ima lepe bele ili bledoružičaste cvetove veličine 1,5 cm koji se pojavljuju u maju. Čudesno su lepi listovi tamnozelene boje koji s jeseni prelaze u jarko crvenu.