„...a fukara može i rebara“! Ma, hajte, molim vas. Ja ne mogu da verujem, da se nekada tako mislilo i govorilo. Danas bi, al samo po tom pitanju, rađe bili fukare nego harambaše. Rebarca su specijalitet u svim kuhinjama sveta. Ne znam zašto im tepamo kada ih ne jedemo prstićima već prstima. Znači, zovimo ih punim imenom: rebra. Dakle, ja volim praseća,( svinjska), teleća i jagnjeća. Možda ima i drugih, ali ja nisam probao, a rado bih čuo druga iskustva. I pernate životinjke imaju rebra, ali nisu gurmanluk.

Kada se skine pragnje (prase ili jagnje) sa ražnja, bude malo koškanja oko zaporaka (zaponjaca,.......) ali na njima ima taman za jednoga, a posle toga najslađa su rebra. Ni previše masna, ni previše suva. Taman. Lepe se za prste, al’ salveta i ne mora biti, obližu se prsti. A prstima se rebra jedu i ispred vikendice i u gostioni Knin! To u svetu zovu „ finger food“.

Ako kupujete meso za sač, odnosno peku, naravno da ćete tražiti i rebra. Lično sam nekoliko puta spremao jagnjetinu ispod sača samo od rebara. Još napravim foru, pa neke komade iskostim i to mi pomaže da lakše složim meso, a da lepo i izgleda. Uzmite u obzir da rebrima treba manja temperatura od ostalih delova tela.

Rerna. Po mogućnosti od Smederevca. Rerna je nepresušna inspiracija gurmanima, ali opet bih istakao rebra kao najprostije jelo, sa garantovim uspehom za oduševljavanje gostiju. Moj je predlog da rebra pečete u komadu. Efektno izgleda kada se iznese na sto, a ukus...!

Rebarca na roštilju su podcenjena i mnogi se retko odlučuju za njih, zbog malo duže pripreme. Preporučujem da ih prvo skuvate (osim vode, dodajte još i soja sos), a nakon toga premažete marinadom i ostavite u frižideru barem nekoliko sati. Kod pečenja na roštilju opet premazujte marinadom svakih 5-6 minuta, odnosno svaki put kada rebarca okrećete.                                                                                                                

Od Kineza smo naučili i upotrebu raznih sosova, koji se izuzetno slažu upravo sa rebrima. Ljutkast i slatkast sos možete i sami napraviti, a solidna je i ponuda u radnjama gotovih soseva. Kineski sosevi u osnovi, naravno, imaju soju, ali i med, luk, mirođija,ulje, so, biber...Moja preporuka: sos od meda.

I na kraju, da se ne zaboravi: suva rebra! U pasulju i kupusu neizostavna, a uz sarmu, makar da zamirišu.

Autor. VremeJeNovac.rs