Kuhinja Na Otvorenom podrazumeva pripremu hrane na otvorenom (dvorište ili terasa, šumarak ili proplanak, ispod pergole, kro&...Readmore
Uvod u novo doba roštiljanja! U Srbiji smo navikli da roštiljanje podrazumeva: okrenuti par p...Readmore
Kuhinja Na OtvorenomKuhinja Na Otvorenom podrazume |
Sačijada Stražilovo 2019 |
Srneći paprikaš by Gale Perić  |
Bili smo na Weber-ovoj Gril AkademijiUvod u nov |
Kuhinja Na Otvorenom podrazumeva pripremu hrane na otvorenom (dvorište ili terasa, šumarak ili proplanak, ispod pergole, krošnje ili suncobrana, pored bazena…) ,bez upotrebe struje. Dakle, ugalj (drvo) ili gas (plin)! Znamo za većinu načina: roštilj, sač (peka), kotlić, kotlovina, talandara (tanjirača), ražanj, ali možda Vi znate još neke? Verujemo da svaki vlasnik vikendice dobro vlada sa, barem, dva načina od navedenih. Vlasnici kuća imaju, skoro, sva navedena oruđa (možda nemaju svi ražanj), jer nemaju problem sa obijanjem i krađom kao vlasnici vikendica. Ipak, nije preduslov za dobrog majstora sača ili roštilja da ima dvorište. Mnogi opremu imaju u autu, pa koriste svaku priliku da pokažu svoje majstorstvo i na „gostujućem“ terenu.
Za razliku od stardardne kuhinje, u stanu ili kući, Kuhinja Na Otvorenom je muški posao. I stvarno, teško je zamisliti da žene okreću jagnje ili prčkaju oko žara. Žene malo više učestvuju u pripremi kotlića jer tu ima i zaprške i začina i raznih trikova, a muški misle da je vatra i okretanje najvažnije.
Kuhinju Na Otvorenom praktikuju klinci, studenti, radnici i seljaci, doktori i profesori, policajci, penzioneri... ma, svi.
Roštilj je, naravno, najpopularniji, delom i zbog toga što se meso za roštilj kupuje već pripremljeno i oblikovano. Ćevapi ili marinirani bataci se kupuju u svakoj mesari i mada svi znamo da je većina gotovih ćevapa napravljeno i od druge klase mesa, a već marinirano meso napravljeno radi produžavanja svežine, u manjoj ili većoj meri svi to, ponekad, kupujemo. Pravdamo to jednostavno: nemamo Vremena. Tradicionalisti tvrde da je jedini pravi roštilj spremljen na uglju, dok oni koji više cene gas (plin) smatraju da je lakoća upravljanja plamenom koji se postiže gasom neuporediva.
Jedna vrsta roštilja koja je vrlo popularna u Americi je je Smoker, kod nas bi rekli Pušnica. Da bi se meso kvalitetno nadimilo neophodno je nabaviti i kvalitetan briket u kojem neće biti nafte ili nekih drugih dodataka koji će usmrditi meso, a takođe važno je naći i briket koji dugo održava žar, jer je za skoro svako dimljenje potrebno minimum 5-6 sati.
Sač ili peka je već gastronomski izazov. Izgleda jednostavno ali mnogi su se opekli. Zemljani, kovani ili gusani (tuč, liv) je više lični izbor, mada će i taj izbor različiti stručnjaci drugačije savetovati. Jagnjetina ispod sača je specijaltet i Zlatibora i Dalmacije i Bosne i celog Balkana. Ali nije samo jagnjetina, ispod sača je dobra i pita i hleb!
Kotlića je neverovatno veliki izbor: emajlirani, rostfrajni, aluminijumski, gusani, bakarni, zemljani, otvoreni, zatvoreni, manji, veći... Koriste ga lovci i ribolovci, ali i pravi domaćini. Od pasulja, gulaša, paprikaša do riblje čorbe... sve je dobro. I opet će biti stručnjaka koji će reći da šta god pripremali u kotliću najvažnija je mlevena crvena paprika, dok će drugi tvrditi da za dobru riblju čorbu moraju biti tri vrste ribe, a da dobrog paprikaša nema bez divljači itd.
Talandara je više zastupljena u Vojvodini verovatno zato što Vojvodina ima najviše tanjirača. Može se na talandari spremati i roštilj i krompir i štošta drugo, ali riba na talandari je nenadmašna.
Kotlovina je vrlo popularna u Hrvatskoj, mada se sve češće viđa i u Srbiji. Kotlovina je dobra zbog svoje univerzalnosti: u kotlovini se može i peći i krčkati, a pošto ima svoje ložište omogućava pripremu hrane i u sred zime. Jednostavno je: prvo se prži meso i kobaja na užarenom rostfrajnom tanjiru, zatim se odloži na rub tanjira da ostane na toplom, a u tanjir se ubaci povrće, koje se krčka jedno Vreme, nakon toga se vrati meso u tanjir i sve zajedno čini savršen ukus.
Ražanj je, realno gledano, ipak više popularan u gostionama, kafanama i etno restoranima. Ražanj je komplikovan i u pogledu nabavke kvalitetnog mladog jagnjeta ili praseta, i u pogledu organizacije jer sve teže uspevamo skupiti dovoljno veliko društvo za celo PRAGNJE!
Ljubitelji Kuhinje Na Otvorenom ne mogu se složiti samo u jednom: ugalj (briket) ili gas (plin)? I stvarno, teško je tu reći šta je bolje. Možda bi se moglo reći da plin daje veći komoditet u radu, a ugalj bolji šmek. Teoretski, Kuhinja Na Otvorenom se može koristiti i uz skupljanje grana iz najbliže okoline, ali dok nađete drva koja su dovoljno suva i da nisu trula, gubite dragoceno Vreme za uživanje u druženju. Kod kupovine gasa nemamo mogućnost da biramo, ali kod dileme u izboru uglja ili briketa, lično bih dao prednost briketu jer ima manje prašine, ne guši vatru i duže drži žar. Sad već postoje i kod nas briketi sa produženim dejstvom, odnosno briketi koji mogu da budu užareni i do nekoliko sati.
Kuhinja Na Otvorenom daje ono što obična, svakodnevna kuhinja nikada neće, a to je druženje, sa prijateljima, komšijama, rodbinom, a lepo je što i deca mogu da učestvuju. Kuhinja Na Otvorenom i treba da bude zabavna. Nije se društvo oklupilo oko Kuhinje Na Otvorenom zato što su gladni već što su željni zabave i druženja. A svi mogu da učestvuju.
Javite nam Vaša iskustva, predloge, recepte...
Autor: VremeJeNovac.rs
Oduvek ste želeli ispeći celo pile na roštilju ali ste mislili da je to nemoguće? Sa indirektnom metodom pečenja je itekako moguće! Upoznajte se s metodama pečenja i postanite majstor roštilja!
DIREKTNA METODA PEČENJA
Upotreba kod uglja
|
Po rešetki za ugalj ravnomerno rasporedite sloj briketa, zatvorite poklopac i pustite da se vazduh zagreje. Hranu pecite na oko 280 - 290 stepeni, na rešetki za pečenje i na polovini pečenja hranu jednom okrenite |
Upotreba kod plina
|
Upalite sve plamenike, zatvorite poklopac i pustite da se vazduh zagreje. Hranu pecite na oko 280 - 290 stepeni i na polovini pečenja hranu jednom okrenite. |
Prednosti direktnog načina pečenja: Vruć vazduh se odbija od poklopac i zato je hrana pre pečena, a meso sočnije jer ne gubi sokove. Pod zatvorenim poklopcem je prisutno manje kiseonika i zato se masti koje kaplju iz mesa ne zapale, tako da je sprečeno sagorevanje, po zdravlje štetnih materija.
INDIREKTNA METODA PEČENJA
Upotreba kod uglja
|
Ugalj pomoću postolja za brikete ili košare za ugalj rasporedite uz oba ruba rešetke. Na sredinu rešetke za ugalj postavite ALU posudu u koju će isteći suvišna masnoća. Možete je napuniti sa malo vode, zatvoriti poklopac, a hranu peći na 180 - 200 stepeni, na sredini rešetke odnosno iznad posude. |
Upotreba kod plina
|
Srednji plamenik nakon početnog zagrevanja ugasite, zatvorite poklopac, a hranu pecite na 180 - 200 stepeni na sredini rešetke za pečenje, iznad isključenog plamenika. |
Prednosti indirektnog načina pečenja: Vrući vazduh, kao u kuhinjskoj rerni, ravnomerno kruži oko hrane i zato je prilikom pečenja ne treba okretati. U toku pečenja ne dolazi do izbijanja plamena i ne nastaje dim neugodnog mirisa. Zdrav način pečenja - hrana neće biti prepečena. Kod ove metode pečenja je, takođe, sprečeno izgaranje masti, jer ista ne dolazi u dodir sa plamenom.
VremeJeNovac.rs
Kako dočekati goste u vikendici?
Jedan od važnijih razloga posedovanja vikendice je i druženje. Nemojte sebi nametnuti fizički rad kao jedino zadovoljstvo odlaska u vikendicu. Naravno da ste umorni od kancelarije, saobraćaja, politike, stresa... ali nije valjda da ste toliko truda (a i novaca) uložili u vikendicu, a retko vam dodju gosti! Nema opravdanja: zovite prijatelje, komšije, rodbinu, a i kolege sa posla, na druženje. Najčešće čujem da su pare problem i da puno košta dolazak gostiju. Nije tako! Pokušaćemo da vam to i argumentujemo. Pre svega, znajte da niko ne očekuje obilje jela i pića, ali svi očekuju opuštenu atmosferu.
Ali hajde da vidimo kako se pripremiti za goste. Da se ne obrukamo, a da se previše ne potroši ni vremena, ni novaca.
Bez obzira ko nam dolazi i kada dolazi, rakija se ponuditi mora. Žene uvek mogu popiti kafu, a muškarci rakiju. Pošteno govoreći: to ne košta ništa. Za decu je najbolje, ako im se ponudi voće koje će sami ubrati (postoji realna opasnost da polome neku granu).
Predjelo (meze) je najlakše za pripremu, ali pazite- može da košta više nego glavno jelo. Gosti će se najviše obradovati prostim jelima: uštipci, kajmak, sir,domaća slanina, domaća kobasica,domaći pršut...I najlošija domaća slanina je bolja od čajne kobasice iz marketa! Ne bih ja tu isticao cenu, već sam ambijent vikendice daje prednost domaćim proizvodima u odnosu na industrijske.
Glavno jelo. E, tu se pokažite! Roštilj, kotlić, talandara, sač, kotlovina...gosti će sve prihvatiti. Verujem da ste sve te rekvizite kupili, a i da ste savladali. Za kupovinu pomoći će vam naš sajt www.VremeJeNovac.rs a za upotrebu www.vikendica.net.
Pokušaćemo da napravimo kalkulaciju domaćinskog dočeka gostiju. Predpostavimo da nam u goste dolazi bračni par sa dvoje dece.
Meni br. 1
300 gr mešanog roštilj mesa po odrasloj osobi, 200 gr za dete= 2 kg
1 kg hleba
8 flaša piva
2 lit soka
2 lit gazirane vode
2 kg salate
10 kg lubenice
Ukupno cca: 2.500 din
Meni br. 2
Kotlić (paprikaš, pasulj, riblja čorba), meso ili riba 1,5kg + povrće 0,5kg
1 kg hleba
2 lit vina
2 lit gazirane vode
2 lit soka
2 kg salate
Keks (napolitanke!)
Ukupno: cca: 2.500 din
Meni br. 3
Sač (250 gr mesa po osobi + 200 gr krompira po osobi)
Hleb, vino, voda, sok, salata
Ukupno: cca 2.500 din
Mi smo zaključili sledeće: bez obzira na izbor glavnog jela, koštaće nas manje/više isto. Svaka od navedenih stavki je podložna promenama i kalkulacija je samo orijentaciona. Vikendica nam pruža komociju i u oblačenju i u ponašanju, pa je i dekoracija stola minimalna.
Napomena: Nije uračunata potrošnja začina, salveta, briketa, čačkalica...
P.S. Ražanj nismo analizirali jer je malo komplikovaniji za organizaciju, što bi rekli: ne vredi klati vola radi kile mesa, odnosno- za ražanj ipak treba malo veće društvo, a treba na vreme nabaviti pragnje! (prase/jagnje).
Da li možete zamisliti vikendicu bez roštilja? Slažem se, to je nemoguće! S obzirom na tu činjenicu “Vikendica” će redovno imati strane posvećene roštilju. Naravno, očekujemo i Vaše učesće na ovu temu. Šaljite nam svoja iskustva, recepte, dileme…
Svet je prihvatio da postoje četiri osnovne kuhinje: kineska, francuska, italijanska i majčina. Predlažem da svet zvanično prizna i srpsku kuhinju: roštilj.
Roštilj predstavlja jednostavan način pripreme hrane, najčešće mesa uz direktno izlaganje vatri ili žaru. Roštilj odlikuje laka organizacija od formiranja ložišta do pripreme mesa i pečenja. Čak se i tinejdžeri, koji kod kuće ne znaju ni jaje da ispeku, lako organizuju za izlet kupovinom pripremljenog mesa za roštilj i rešetke. Tri-četiri kamena, drvo koje se može izlomiti i potpoaliti, i eto roštilja. Verovatno je prvih nekoliko puta meso ili nedovoljno pečeno ili prepečeno, ali u tim godinama, uz pivo i dobro drustvo roštilj je vrhunac provoda.
Ipak, mi vikendaši, roštilju pristupamo daleko ozbiljnije. Šta je najvažnije da bi roštilj bio savršen? Izgradnja roštilja (šamot, dimnjak, regulacija visine…), rešetka (sa kanalima), žar (drvo ili ugalj), priprema mesa (marinirano, dobra mešavina mlevenog mesa…), majstor za roštilj (konačno da mi dođemo do izražaja)...
Iskreno, ja bih ga malo proširio nadesno, da mogu da ugradim i ražanj, pa bih onda na kraju ugradio veliki točak, koji se okreće uz pomoć vode koju bih takođe doveo. A sa leve strane bih ga proširio da imam malo veću radnu ploču i na kraju nje ugradio bih sudoper. Rezultat je da na kraju roštilj bude veći od vikendice!
Dakle, ne preterujte. Bez obzira na to da li ste se odlučili da sami zidate roštilj ili da angažujete specijalizovane zanatske radnje, uskladite svoje želje sa mogućnostima. Ja bih gradnju roštilja uvek prepustio stručnjacima.
Dosta sam ekperimentisao sa rešetkama. Gusane ploče su mi davale ujednačeno ispečeno meso, ali mi nekako nedostaje okus dima ili mi se samo tako čini. Sa inoksnim kanalicama najviše sam zadovoljan. Mast se cedi u zajednički kanal pa onda grančicom ruzmarina osvežavam meso ili u toj masti uz dodatak začina natapam lepinju.
Kada je o vatri reč, možete koristiti drvo za potpalu, a još komotnija varijanta je upotreba hepo-kocki. Drvo je uvek bolje, a i vatra od drveta je bolja jer daje mesu dodatnu aromu. Ugalj je jednostavnija varijanta jer se može kupiti u svakom dućanu ili na benzinskoj pumpi, a cena je često veoma prihvatljiva. Poznat je trik za brži plamen – kartonska pakovanja od jaja prelijte jestivim uljem, i stavite ispod uglja, dobićete bolju vatru.
Rešetku, podrazumeva se, treba dobro očistiti od prethodnog roštiljanja, a zatim premazati slaninom.
Mariniranje mesa je neizostavan korak u pripremi roštilja. Za mariniranje se najčešće upotrebljavaju: ulje, beli luk, so, biber, mlevena paprika, te razno začinsko bilje kao npr. ruzmarin ili bosiljak. Marinada daje aromu, ali sprečava i nastanak kancerogenih materija.
Kod izbora mesa, lično se najčešće uzdam u savet svog mesara. Naravno da su na roštilju ćevapi obavezni. Moj mesar kaže da je bolje da mešavina mesa za ćevape ima malo više junetine koja daje ukus, a manje svinjetine koja daje masnoću. Ja kod kuće, uveče, pred roštiljanje zamesim smešu (so, biber, začini, ulje, kisela voda) pa je narednog dana meso spremno za pečenje. Mada se i meni često desi da kupim gotovu smesu za ćevape, ipak verujem da je najbolja smeša kada je sam napravim. Ako pravim pljeskavice onda dodajem i luk.
Kobasice su uvek izbor gurmana i naravno da treba da budu pikantne. Prilikom pečenja treba paziti da se prvo peku na slaboj vatri, a tek pred kraj na jačoj kako ne bi popucale.
Kada imam vremena i inspiracije onda pripremam ražnjiće jer osim mesa mogu da naslažem i povrće, pa budu još ukusniji i još lepše izgledaju. Pileća krilca i bataci imaju, osim ukusa koji se posebno naglašava raznim začinima i aromatizovanim uljima, posebnu draž u načinu komzumiranja – prstima.
Kod kupovine svinjetine preporučujem rebarca, krmenadlu i vrat. Svinjetini je potrebno da bude prošarana masnoćom jer tako ostaje sočna nakon pečenja. Slanina vam je poželjna sve vreme tokom roštiljanja, bilo da njom obmotavate ćevape, piletinu ili biftek, a ako je lepa i hrskava ponekad ume da bude slađa od mesa.
Pečenje ribe, na gradele, ima jednu specifičnost – riba se okreće samo jednom i to tek nakon što utvrdimo da može da se odlepi od rešetke. Moj savet je da se prvo stavi na jaku vatru, ali samo ovlaš, a zatim na slabiju.
Da bi roštiljsko meso bilo lepše i sočnije, preporučujem razne priloge kao što su povrće i gljive. A onda ostaje samo da se opustite i uživate!
Autor: Romeo Karanović