DRUŽENJE UZ SRNEĆI PAPRIKAŠ

           Ovog vikenda dogovor je bio da kuvamo srneći paprikaš u kotliću, naravno  u prirodi, kako bi mi rekli „Kuhinja na otvorenom“. Pripreme su počele 5 dana ranije, jer srnetina mora da odstoji u pacu.

Vreme nas i nije baš poslužilo, sitna kišica i 13°C, ali nismo se dali zbuniti, bude i takvih vikenda, navikli smo. Dobro druženje, jutarnji mezetluk, rakijica (naravno „Frajla“), uživanje uz krčkanje paprikaša, smenjivanje mirisa iz kotlića uz povemeno dodavanje različitih začina, pravi je hedonizam za nas redovne vikendaše.

 Puno smo značaja dali našem srnećem paprikašu. Svaki začin, dodatak, posebno je biran dva dana ranije i odmah ubačen u pletenu korpu. 

Nije nam se žurilo za jelom, pa se paprikaš kuvao puna četiri sata, a i imali smo mali problemčić. Zbog lošijeg vremena, stavili smo kotlić u natkriveni letnjikovac, na plin. Vatra na plinu nije bila dovoljno jaka za veliki kotlić od 20L (za 20 ljudi), to smo shvatili tek u pola kuvanja, pa nam je već bilo kasno da ložimo vatru. Na vatri i tronožcu, realno, paprikaš bi bio gotov za tri sata. Ali improvizacija i domišljatost našeg druga, da napravi ogradu od kartona oko kotlića, ubrzala je ključanje kotlića i sve se završilo onakao kako smo hteli.

A na kraju pravo uživanje uz vruć, pikantan, srneći paprikaš, divne boje i savršenog ukusa. Kuvano testo i kupus salata upotpunili su nam trpezu. To zadovoljstvo ispunjenim danom, posle radne nedelje, uz druženje sa ljudima koji su pozitivni i opušteni, u prirodi daleko od buke, duboko disanje prouzrokovano tim zadovoljstvom, ne može da se uporedi ni sa čim

Autor: VremeJeNovac.rs

Kuhinja Na Otvorenom podrazumeva pripremu hrane na otvorenom (dvorište ili terasa, šumarak ili proplanak, ispod pergole,  krošnje ili suncobrana, pored bazena…) ,bez upotrebe struje. Dakle, ugalj (drvo) ili gas (plin)! Znamo za većinu načina: roštilj, sač (peka), kotlić, kotlovina, talandara (tanjirača), ražanj, ali možda Vi znate još neke? Verujemo da svaki vlasnik vikendice dobro vlada sa, barem, dva načina od navedenih. Vlasnici kuća imaju, skoro, sva navedena oruđa (možda nemaju svi ražanj), jer nemaju problem sa obijanjem i krađom kao vlasnici vikendica. Ipak, nije preduslov za dobrog majstora sača ili roštilja da ima dvorište. Mnogi opremu imaju u autu, pa koriste svaku priliku da pokažu svoje majstorstvo i na „gostujućem“ terenu.

Za razliku od stardardne kuhinje, u stanu ili kući, Kuhinja Na Otvorenom je muški posao. I stvarno, teško je zamisliti da žene okreću jagnje ili prčkaju oko žara. Žene malo više učestvuju u pripremi kotlića jer  tu ima i zaprške i začina i raznih trikova, a muški misle da je vatra i okretanje najvažnije.

Kuhinju Na Otvorenom praktikuju klinci, studenti, radnici i seljaci, doktori i profesori, policajci, penzioneri... ma,  svi.

Roštilj je, naravno, najpopularniji, delom i zbog toga što se meso za roštilj kupuje već pripremljeno i oblikovano. Ćevapi ili marinirani bataci se kupuju u svakoj mesari i mada svi znamo da je većina gotovih ćevapa napravljeno i od druge klase mesa, a već marinirano meso napravljeno radi produžavanja svežine, u manjoj ili većoj meri svi to, ponekad, kupujemo. Pravdamo to jednostavno: nemamo Vremena. Tradicionalisti tvrde da je jedini pravi roštilj spremljen na uglju, dok oni koji više cene gas (plin) smatraju da je lakoća upravljanja plamenom koji  se postiže gasom neuporediva.

Jedna vrsta roštilja koja je vrlo popularna u Americi je je Smoker, kod nas bi rekli Pušnica. Da bi se meso kvalitetno nadimilo neophodno je nabaviti i kvalitetan briket u kojem neće biti nafte ili nekih drugih dodataka koji će usmrditi meso, a  takođe važno je naći i briket koji dugo održava žar, jer je za skoro svako dimljenje potrebno minimum 5-6 sati.

Sač ili peka je već gastronomski izazov. Izgleda jednostavno ali mnogi su se opekli.  Zemljani, kovani ili gusani (tuč, liv) je više lični izbor, mada će i taj izbor različiti stručnjaci drugačije  savetovati. Jagnjetina ispod sača je specijaltet i Zlatibora i Dalmacije i Bosne i celog Balkana. Ali nije samo jagnjetina, ispod sača je dobra i pita i hleb!

Kotlića je neverovatno veliki izbor: emajlirani, rostfrajni, aluminijumski, gusani, bakarni, zemljani, otvoreni, zatvoreni, manji, veći... Koriste ga lovci i ribolovci, ali i pravi domaćini. Od pasulja, gulaša, paprikaša do riblje čorbe... sve je dobro.  I opet će biti stručnjaka koji će reći da šta god pripremali u kotliću najvažnija je mlevena crvena paprika, dok će drugi tvrditi da za dobru riblju čorbu moraju biti tri vrste ribe, a da dobrog paprikaša nema bez divljači itd.

Talandara je više zastupljena u Vojvodini verovatno zato što Vojvodina ima najviše tanjirača. Može se na talandari spremati i roštilj i krompir i štošta drugo, ali riba na talandari je nenadmašna.

Kotlovina je vrlo popularna u Hrvatskoj, mada se sve češće viđa i u Srbiji. Kotlovina je dobra zbog svoje univerzalnosti:  u kotlovini se može i peći i krčkati, a pošto ima svoje ložište omogućava pripremu hrane i u sred zime. Jednostavno je: prvo se prži meso i kobaja na užarenom rostfrajnom tanjiru, zatim se odloži na rub tanjira da ostane na toplom, a u tanjir se ubaci povrće, koje se krčka jedno Vreme, nakon toga se vrati meso u tanjir i sve zajedno čini savršen ukus.

Ražanj je, realno gledano, ipak više popularan u gostionama, kafanama i etno restoranima. Ražanj je komplikovan i u pogledu nabavke kvalitetnog mladog jagnjeta ili praseta, i u pogledu organizacije jer sve teže uspevamo skupiti dovoljno veliko društvo za celo PRAGNJE!

Ljubitelji Kuhinje Na Otvorenom ne mogu se složiti samo u jednom: ugalj (briket) ili gas (plin)? I stvarno, teško je tu reći šta je bolje. Možda bi se moglo reći da plin daje veći komoditet u radu, a ugalj bolji šmek. Teoretski, Kuhinja Na Otvorenom se može koristiti i uz skupljanje grana iz najbliže okoline, ali dok nađete drva koja su dovoljno suva i da nisu trula, gubite dragoceno Vreme za uživanje u druženju. Kod kupovine gasa nemamo mogućnost da biramo, ali kod dileme u izboru uglja ili briketa, lično bih dao prednost briketu jer ima manje prašine, ne guši vatru i duže drži žar. Sad već postoje i kod nas briketi sa produženim dejstvom, odnosno briketi koji mogu da budu užareni  i do nekoliko sati.

Kuhinja Na Otvorenom daje ono što obična, svakodnevna  kuhinja nikada neće, a to je druženje, sa prijateljima, komšijama, rodbinom, a lepo je što i deca mogu da učestvuju. Kuhinja Na Otvorenom i treba da bude zabavna. Nije se društvo oklupilo oko Kuhinje Na Otvorenom zato što su gladni već što su željni zabave i druženja. A svi mogu da učestvuju.

Javite nam Vaša iskustva, predloge, recepte...

 Autor: VremeJeNovac.rs

Kako dočekati goste u vikendici?

Jedan od važnijih razloga posedovanja vikendice je i druženje. Nemojte sebi nametnuti fizički rad kao jedino zadovoljstvo odlaska u vikendicu. Naravno da ste umorni od kancelarije, saobraćaja, politike, stresa... ali nije valjda da ste toliko truda (a i novaca) uložili u vikendicu, a retko vam dodju gosti! Nema opravdanja: zovite prijatelje, komšije, rodbinu, a i kolege sa posla, na druženje. Najčešće čujem da su pare problem i da puno košta dolazak gostiju. Nije tako! Pokušaćemo da vam to i argumentujemo. Pre svega, znajte da niko ne očekuje obilje jela i pića, ali svi očekuju opuštenu atmosferu.

                Ali hajde da vidimo kako se pripremiti za goste. Da se ne obrukamo, a da se previše ne potroši ni vremena, ni novaca.

                Bez obzira ko nam dolazi i kada dolazi,  rakija se ponuditi mora. Žene uvek mogu popiti kafu, a muškarci rakiju. Pošteno govoreći: to ne košta ništa. Za decu je najbolje, ako im se ponudi voće koje će sami ubrati (postoji realna opasnost da polome neku granu).

                Predjelo (meze) je najlakše za pripremu, ali pazite- može da košta više nego glavno jelo. Gosti će se najviše obradovati prostim jelima: uštipci, kajmak, sir,domaća slanina, domaća kobasica,domaći pršut...I najlošija domaća slanina je bolja od čajne kobasice iz marketa! Ne bih ja tu isticao cenu, već sam ambijent vikendice daje prednost domaćim proizvodima u odnosu na industrijske.

                Glavno jelo. E, tu se pokažite! Roštilj, kotlić, talandara, sač, kotlovina...gosti će sve prihvatiti.  Verujem da ste sve te rekvizite kupili, a i da ste savladali. Za kupovinu pomoći će vam naš sajt www.VremeJeNovac.rs a za upotrebu www.vikendica.net.

Pokušaćemo da napravimo kalkulaciju domaćinskog dočeka gostiju. Predpostavimo da nam u goste dolazi bračni par sa dvoje dece.

Meni br. 1

300 gr mešanog roštilj mesa po odrasloj osobi,  200 gr za dete= 2 kg

1 kg hleba

8 flaša piva

2 lit soka

2 lit gazirane vode

2 kg salate

10 kg lubenice

Ukupno cca: 2.500 din

Meni br. 2

Kotlić (paprikaš, pasulj, riblja čorba), meso ili riba 1,5kg + povrće 0,5kg

1 kg hleba

2 lit vina

2 lit gazirane vode

2 lit soka

2 kg salate

Keks (napolitanke!)

Ukupno: cca: 2.500 din

Meni br. 3

Sač (250 gr mesa po osobi + 200 gr krompira po osobi)

Hleb, vino, voda, sok, salata

Ukupno:  cca 2.500 din

Mi smo zaključili sledeće: bez obzira na izbor glavnog jela, koštaće nas manje/više isto.  Svaka od navedenih stavki je podložna promenama i kalkulacija je samo orijentaciona. Vikendica nam pruža komociju i u oblačenju i u ponašanju, pa je i dekoracija stola minimalna.

Napomena: Nije uračunata potrošnja začina, salveta, briketa, čačkalica...

P.S. Ražanj nismo analizirali jer je malo komplikovaniji za organizaciju, što bi rekli: ne vredi klati vola radi kile mesa, odnosno- za ražanj ipak treba malo veće društvo, a treba na vreme nabaviti pragnje! (prase/jagnje).

Kotlić

Svaki vikendaš se lako odluči za roštilj pa i ražanj ali za kotlić uočavam da postoji mali strah koji se odnosi isključivo na muškarce. Mnogi muškarci misle da je kuvanje pasulja,paprikaša, gulaša a pogotovo kuvanje ribe, ženski posao. One kuvaju i kod kuće, zašto ne bi i u vikendici. Ali, greše, i to puno. Nadamo se da će, ovaj naš magazin , inspirisati barem jednog muškarca da se prihvati kotlića i da će uvideti draži takve vrste kuvanja, pa će nam pisati i poslati fotke. Poznata je narodna poslovica da se prvi kotlići u vodu bacaju a mi ćemo vam pomoći sa malim tajnama uspešnog korišćenja kotlića.

    Mada se ceo svet trudi da smisli neki novi lonac za lakše kuvanje, pa su neki expres a neki kuvaju i bez vode(!), realno gledajući nije se tu nešto značajno menjalo.

Kotlić je, za one koji ne znaju, preteča šerpi i lonaca. I odmah da razjasnimo: Ne može expres i ne može bez vode!

Pazite da vam prilikom  prve kupovine ne prodaju vodokotlić. Izbor kotlića je ogroman.Naravno biramo nerđajući kotlić koji su napravljeni od čelične ploče debljine 1,25 mm otporni na kiseline pa se često kaže da su od rosfraja.Jeftinija varijanta je emajlirani.Kod emajliranog pazite da čim uočite da je oštećen, bacajte ga.Viđao sam  od bakra i od aluminijum  ali nisam imao priliku kuvati u njima. Ipak, gusani (tučani) su najviše na ceni ali imaju i najveću cenu!

 Ponekada zbunjuje oblik kotlića koji je, kao, za riblju čorbu sa širokim, ravnim  dnom a na vrhu sužen dok je kod kotlića za gulaše dno zaobljeno a u gornjem delu prošireno tzv. Konusni (kao duboki tanjir).Ako morate da birate, kupite konusni, on može da posluži za sve.

         Veličina kotlića je važna ali tu verovatno imate svoj stav s obzirom da možete predpostaviti koliko često imate veliki broj gostiju pa vam treba veliki kotlić.Svakako, moja preporuka je da ne kupujete mali kotlić a kod kuvanja ribe čak bi rekao da kotlić manji od 6 litara nema smisla.Moja preporuka je 10 do 15 litara.Možda nije loše da kupite i kotlić od 1 litar koji vam treba za posluživanje.

         Na kraju, morate kupiti i tronožac. Bilo koji.

Saveti za vatru su isti kao i za raštilj i ražanj: bukva i hrast najbolje drvo, najlošije bor, smreka ali i topola.

         U toku kuvanja kod kotlića se primenjuje tehnika okretanja  kotlića umesto mešanja.Gušća jela (paprikaš,gulaš,perkelt...) okreće se češće.

                  Pretpostavka je da će ove godine hit biti pasulj jer su sve novine objavile  „tajnu vojničkog pasulja“. Verovatno opet Vikiliks.Ali nemojte brinuti barem oko pasulja.Ja bi savetovao pečetnike da im pasulj bude prvi ručak koji će napraviti u kotliću.Nije to neka mudrolija.Mali trikovi u pripremi (ostaviti  pasulj preko noći da nabubri), svi navedu luk, šargarepu, lovorov list, biber, tucanu papriku itd ali najvažnije za dobar pasulj je suvovina (suva rebra, kolenica, kobasica,slanina). Nema tog začina koji može zameniti suvo meso.Ima ona dobra narodna poslovica: „Dobar pasulj se daleko čuje“.

     Kod izbora mesa zanimljivo je da su kriterijumi drugačiji nego za roštilj ili ražanj: Može ovca, ne mora jagnje, može kokoška a ne pile, može svinja a ne prase.Ne bojte se, gosti to neće zameriti doduše ni primetiti.

Dešava se da nam kotlić bude redak, a gosti nestrpljivi, pa krompir spašava situaciju jer naredan skuva se za minut dva a daje gustinu.

Lale kuvaju ribu sa dosta mlevene paprike a neki nabave i čuveni mađarski sos „eruš pišta“, taj mu da još više ljutine.

Autor: Romeo Karanović