DRUŽENJE UZ SRNEĆI PAPRIKAŠ

           Ovog vikenda dogovor je bio da kuvamo srneći paprikaš u kotliću, naravno  u prirodi, kako bi mi rekli „Kuhinja na otvorenom“. Pripreme su počele 5 dana ranije, jer srnetina mora da odstoji u pacu.

Vreme nas i nije baš poslužilo, sitna kišica i 13°C, ali nismo se dali zbuniti, bude i takvih vikenda, navikli smo. Dobro druženje, jutarnji mezetluk, rakijica (naravno „Frajla“), uživanje uz krčkanje paprikaša, smenjivanje mirisa iz kotlića uz povemeno dodavanje različitih začina, pravi je hedonizam za nas redovne vikendaše.

 Puno smo značaja dali našem srnećem paprikašu. Svaki začin, dodatak, posebno je biran dva dana ranije i odmah ubačen u pletenu korpu. 

Nije nam se žurilo za jelom, pa se paprikaš kuvao puna četiri sata, a i imali smo mali problemčić. Zbog lošijeg vremena, stavili smo kotlić u natkriveni letnjikovac, na plin. Vatra na plinu nije bila dovoljno jaka za veliki kotlić od 20L (za 20 ljudi), to smo shvatili tek u pola kuvanja, pa nam je već bilo kasno da ložimo vatru. Na vatri i tronožcu, realno, paprikaš bi bio gotov za tri sata. Ali improvizacija i domišljatost našeg druga, da napravi ogradu od kartona oko kotlića, ubrzala je ključanje kotlića i sve se završilo onakao kako smo hteli.

A na kraju pravo uživanje uz vruć, pikantan, srneći paprikaš, divne boje i savršenog ukusa. Kuvano testo i kupus salata upotpunili su nam trpezu. To zadovoljstvo ispunjenim danom, posle radne nedelje, uz druženje sa ljudima koji su pozitivni i opušteni, u prirodi daleko od buke, duboko disanje prouzrokovano tim zadovoljstvom, ne može da se uporedi ni sa čim

Autor: VremeJeNovac.rs

Kotlić

Svaki vikendaš se lako odluči za roštilj pa i ražanj ali za kotlić uočavam da postoji mali strah koji se odnosi isključivo na muškarce. Mnogi muškarci misle da je kuvanje pasulja,paprikaša, gulaša a pogotovo kuvanje ribe, ženski posao. One kuvaju i kod kuće, zašto ne bi i u vikendici. Ali, greše, i to puno. Nadamo se da će, ovaj naš magazin , inspirisati barem jednog muškarca da se prihvati kotlića i da će uvideti draži takve vrste kuvanja, pa će nam pisati i poslati fotke. Poznata je narodna poslovica da se prvi kotlići u vodu bacaju a mi ćemo vam pomoći sa malim tajnama uspešnog korišćenja kotlića.

    Mada se ceo svet trudi da smisli neki novi lonac za lakše kuvanje, pa su neki expres a neki kuvaju i bez vode(!), realno gledajući nije se tu nešto značajno menjalo.

Kotlić je, za one koji ne znaju, preteča šerpi i lonaca. I odmah da razjasnimo: Ne može expres i ne može bez vode!

Pazite da vam prilikom  prve kupovine ne prodaju vodokotlić. Izbor kotlića je ogroman.Naravno biramo nerđajući kotlić koji su napravljeni od čelične ploče debljine 1,25 mm otporni na kiseline pa se često kaže da su od rosfraja.Jeftinija varijanta je emajlirani.Kod emajliranog pazite da čim uočite da je oštećen, bacajte ga.Viđao sam  od bakra i od aluminijum  ali nisam imao priliku kuvati u njima. Ipak, gusani (tučani) su najviše na ceni ali imaju i najveću cenu!

 Ponekada zbunjuje oblik kotlića koji je, kao, za riblju čorbu sa širokim, ravnim  dnom a na vrhu sužen dok je kod kotlića za gulaše dno zaobljeno a u gornjem delu prošireno tzv. Konusni (kao duboki tanjir).Ako morate da birate, kupite konusni, on može da posluži za sve.

         Veličina kotlića je važna ali tu verovatno imate svoj stav s obzirom da možete predpostaviti koliko često imate veliki broj gostiju pa vam treba veliki kotlić.Svakako, moja preporuka je da ne kupujete mali kotlić a kod kuvanja ribe čak bi rekao da kotlić manji od 6 litara nema smisla.Moja preporuka je 10 do 15 litara.Možda nije loše da kupite i kotlić od 1 litar koji vam treba za posluživanje.

         Na kraju, morate kupiti i tronožac. Bilo koji.

Saveti za vatru su isti kao i za raštilj i ražanj: bukva i hrast najbolje drvo, najlošije bor, smreka ali i topola.

         U toku kuvanja kod kotlića se primenjuje tehnika okretanja  kotlića umesto mešanja.Gušća jela (paprikaš,gulaš,perkelt...) okreće se češće.

                  Pretpostavka je da će ove godine hit biti pasulj jer su sve novine objavile  „tajnu vojničkog pasulja“. Verovatno opet Vikiliks.Ali nemojte brinuti barem oko pasulja.Ja bi savetovao pečetnike da im pasulj bude prvi ručak koji će napraviti u kotliću.Nije to neka mudrolija.Mali trikovi u pripremi (ostaviti  pasulj preko noći da nabubri), svi navedu luk, šargarepu, lovorov list, biber, tucanu papriku itd ali najvažnije za dobar pasulj je suvovina (suva rebra, kolenica, kobasica,slanina). Nema tog začina koji može zameniti suvo meso.Ima ona dobra narodna poslovica: „Dobar pasulj se daleko čuje“.

     Kod izbora mesa zanimljivo je da su kriterijumi drugačiji nego za roštilj ili ražanj: Može ovca, ne mora jagnje, može kokoška a ne pile, može svinja a ne prase.Ne bojte se, gosti to neće zameriti doduše ni primetiti.

Dešava se da nam kotlić bude redak, a gosti nestrpljivi, pa krompir spašava situaciju jer naredan skuva se za minut dva a daje gustinu.

Lale kuvaju ribu sa dosta mlevene paprike a neki nabave i čuveni mađarski sos „eruš pišta“, taj mu da još više ljutine.

Autor: Romeo Karanović