Kuhinja Na Otvorenom podrazumeva pripremu hrane na otvorenom (dvorište ili terasa, šumarak ili proplanak, ispod pergole,  krošnje ili suncobrana, pored bazena…) ,bez upotrebe struje. Dakle, ugalj (drvo) ili gas (plin)! Znamo za većinu načina: roštilj, sač (peka), kotlić, kotlovina, talandara (tanjirača), ražanj, ali možda Vi znate još neke? Verujemo da svaki vlasnik vikendice dobro vlada sa, barem, dva načina od navedenih. Vlasnici kuća imaju, skoro, sva navedena oruđa (možda nemaju svi ražanj), jer nemaju problem sa obijanjem i krađom kao vlasnici vikendica. Ipak, nije preduslov za dobrog majstora sača ili roštilja da ima dvorište. Mnogi opremu imaju u autu, pa koriste svaku priliku da pokažu svoje majstorstvo i na „gostujućem“ terenu.

Za razliku od stardardne kuhinje, u stanu ili kući, Kuhinja Na Otvorenom je muški posao. I stvarno, teško je zamisliti da žene okreću jagnje ili prčkaju oko žara. Žene malo više učestvuju u pripremi kotlića jer  tu ima i zaprške i začina i raznih trikova, a muški misle da je vatra i okretanje najvažnije.

Kuhinju Na Otvorenom praktikuju klinci, studenti, radnici i seljaci, doktori i profesori, policajci, penzioneri... ma,  svi.

Roštilj je, naravno, najpopularniji, delom i zbog toga što se meso za roštilj kupuje već pripremljeno i oblikovano. Ćevapi ili marinirani bataci se kupuju u svakoj mesari i mada svi znamo da je većina gotovih ćevapa napravljeno i od druge klase mesa, a već marinirano meso napravljeno radi produžavanja svežine, u manjoj ili većoj meri svi to, ponekad, kupujemo. Pravdamo to jednostavno: nemamo Vremena. Tradicionalisti tvrde da je jedini pravi roštilj spremljen na uglju, dok oni koji više cene gas (plin) smatraju da je lakoća upravljanja plamenom koji  se postiže gasom neuporediva.

Jedna vrsta roštilja koja je vrlo popularna u Americi je je Smoker, kod nas bi rekli Pušnica. Da bi se meso kvalitetno nadimilo neophodno je nabaviti i kvalitetan briket u kojem neće biti nafte ili nekih drugih dodataka koji će usmrditi meso, a  takođe važno je naći i briket koji dugo održava žar, jer je za skoro svako dimljenje potrebno minimum 5-6 sati.

Sač ili peka je već gastronomski izazov. Izgleda jednostavno ali mnogi su se opekli.  Zemljani, kovani ili gusani (tuč, liv) je više lični izbor, mada će i taj izbor različiti stručnjaci drugačije  savetovati. Jagnjetina ispod sača je specijaltet i Zlatibora i Dalmacije i Bosne i celog Balkana. Ali nije samo jagnjetina, ispod sača je dobra i pita i hleb!

Kotlića je neverovatno veliki izbor: emajlirani, rostfrajni, aluminijumski, gusani, bakarni, zemljani, otvoreni, zatvoreni, manji, veći... Koriste ga lovci i ribolovci, ali i pravi domaćini. Od pasulja, gulaša, paprikaša do riblje čorbe... sve je dobro.  I opet će biti stručnjaka koji će reći da šta god pripremali u kotliću najvažnija je mlevena crvena paprika, dok će drugi tvrditi da za dobru riblju čorbu moraju biti tri vrste ribe, a da dobrog paprikaša nema bez divljači itd.

Talandara je više zastupljena u Vojvodini verovatno zato što Vojvodina ima najviše tanjirača. Može se na talandari spremati i roštilj i krompir i štošta drugo, ali riba na talandari je nenadmašna.

Kotlovina je vrlo popularna u Hrvatskoj, mada se sve češće viđa i u Srbiji. Kotlovina je dobra zbog svoje univerzalnosti:  u kotlovini se može i peći i krčkati, a pošto ima svoje ložište omogućava pripremu hrane i u sred zime. Jednostavno je: prvo se prži meso i kobaja na užarenom rostfrajnom tanjiru, zatim se odloži na rub tanjira da ostane na toplom, a u tanjir se ubaci povrće, koje se krčka jedno Vreme, nakon toga se vrati meso u tanjir i sve zajedno čini savršen ukus.

Ražanj je, realno gledano, ipak više popularan u gostionama, kafanama i etno restoranima. Ražanj je komplikovan i u pogledu nabavke kvalitetnog mladog jagnjeta ili praseta, i u pogledu organizacije jer sve teže uspevamo skupiti dovoljno veliko društvo za celo PRAGNJE!

Ljubitelji Kuhinje Na Otvorenom ne mogu se složiti samo u jednom: ugalj (briket) ili gas (plin)? I stvarno, teško je tu reći šta je bolje. Možda bi se moglo reći da plin daje veći komoditet u radu, a ugalj bolji šmek. Teoretski, Kuhinja Na Otvorenom se može koristiti i uz skupljanje grana iz najbliže okoline, ali dok nađete drva koja su dovoljno suva i da nisu trula, gubite dragoceno Vreme za uživanje u druženju. Kod kupovine gasa nemamo mogućnost da biramo, ali kod dileme u izboru uglja ili briketa, lično bih dao prednost briketu jer ima manje prašine, ne guši vatru i duže drži žar. Sad već postoje i kod nas briketi sa produženim dejstvom, odnosno briketi koji mogu da budu užareni  i do nekoliko sati.

Kuhinja Na Otvorenom daje ono što obična, svakodnevna  kuhinja nikada neće, a to je druženje, sa prijateljima, komšijama, rodbinom, a lepo je što i deca mogu da učestvuju. Kuhinja Na Otvorenom i treba da bude zabavna. Nije se društvo oklupilo oko Kuhinje Na Otvorenom zato što su gladni već što su željni zabave i druženja. A svi mogu da učestvuju.

Javite nam Vaša iskustva, predloge, recepte...

 Autor: VremeJeNovac.rs

Talandara ili Tanjirača su najčešći nazivi barem u Vojvodini,  ali ako vam treba fensi naziv slobodno možete reći i Vok (mada je on izvorno dublji),  a neki novi klinci kažu i Friteza u prirodi. Kupuje se na pijaci ili u selu, kod prvog seljaka koji ima traktor a u novije Vreme i u internet prodavnici. U prodavnicama se nude talandare od rostfraja i verujem da su dobre (i skupe), a viđao sam i one od pivskih buradi. Dobra je svaka. Nema tu neke mudrolije. Kupite talandaru koja ima debljinu lima barem 3 mm, na tri noge (još bolje ako su nogice sklopive) i da su navarene dve ručke.

Talandara traži vatru, a ne žar pa preporučujem da pripremite dovoljno drva. Naravno, odmah moram upozoriti da dok mešate sadržaj talandare,  plamen je blizu vaših nogu pa pazite da se ne „ošurite“. Preporučena visina: 30 cm.

Nakon upotrebe, u talandaru naspite vodu i pustite da proključa, a kada vodu prospete, ostavite talandaru da se osuši, pa je zatim namažite uljem da vas čeka spremna za sledeću upotrebu. Pre sledeće upotrebe opet nasuti vodu, pa kada prokuva prosuti i to je to.

Hrana pripemljena na talandari je vrlo ukusna, jer se priprema u svojim sokovima, a najčešće se priprema riba. Preporučio bih kečigu. Mada se teško može naći u ribarnicama, već isključivo kod pecaroša, vredi se potruditi, jer kečiga na talandari je specijalitet koji je malo ljudi probalo, a dopašće se i deci.

RIBA NA TALANDARI

Ribu dobro posolite, pustite je da odstoji i onda je uvaljajte u mešavinu kukuruznog i pšeničnog brašna (odnos 1:1, mada radi hrskavosti valja dodati i kukuruzni griz, tj. palentu) u koje se doda i kašika ljute paprike. Na zagrejanu talandaru bacite nekoliko kašika svinjske masti i onda unutra ubacite ribu. Pecite polako da se sve sitne koske rastope. Potom povucite ribu sa strane da se iscedi od masti i još malo dopeče, a u mast ubacite, na primer, mlade krompiriće. Ribu na kraju možete preliti sokom od limuna. Možete je preliti i mešavinom soka od jednog limuna, 2 sitno seckana čena belog luka, malo peršunovog lista, vegete po ukusu i 1 dl maslinovog ulja.

Autor:  www.VremeJeNovac.rs