Miloš Aleksić, iz Ljubovije, živi u Majuru kod Šapca, mlad, perspektivan, tek ćemo luti za njega. Za Magazin Vikendica govori kao osvajač treće nagrade na „Balkanskom takmičenju u pripremi jela ispod sača“ koje je održano 29.08.2015. na Stražilovu (Sremski Karlovci).
Završio sam srednju školu (smer Kulinarski tehničar), trenutno studiram Gastronomiju u Šapcu, učestvovao sam na raznim takmičenjima.
Najveću ulogu ima ljubav prema hrani, poštovanje prema hrani. Po meni, najvažnije je ložište, jak žar, od namirnica šargarepa, krompir, koristio sam i koren komorača, koji ima specifičnu aromu i ukus. Od začina so, biber, belo vino, i svež ruzmarim. Skoro, pa originalan recept.
Jesam, naravno. Svi učesnici su po meni pobednici, jer su došli na takmičenje i svojim prisustvom uveličali takmičenje u pripremi sača. Mogao bih da istaknem ekipu Legende, koji su bili puni energije, veseli i pozitivni.
Poznajem žiri, neki od njih su moji šefovi i mentori, poznajem ih sa raznih takmičenja na kojima sam bio. Mislim da su bili korektni, i da su sudili, onako, kako to ide po WACS-u, Svetskoj organizaciji kuvara sveta,
Nikad nisam odlazio na takmičenje zbog medalje i nagrada. Naravno, lepo je ostvariti uspeh i staviti medalju oko vrata. Za mene je najvažnije druženje, upoznavanje, razmena misljenja oko hrane, pa tek onda takmičenje.
Mislim da je organizacija bila odlična, video sam komentare da su ljudi bili nezadovoljni količinom sača koja je pripremljena za prodaju. Ali dobro, prvi put se organizuje manifestacija, sledeći put će biti bolje. Sve u svemu jaka 10.
Naravno, samo sa jačom i većom ekipom. Da napravimo jedno veliko druženje.
Autor: Romeo Karanović
Foto: Slobodan Ignjatović
Najbolji sač na Balkanu napravila je ekipa "Prezident" iz Sremskih Karlovaca. Majstori sača su Teodor Jurišin i Antonela Alimpić.
Teodor Jurišin, kuvar iz Novog Sada, zaposlen u hotelima Prezident, mlad, ambiciozan,još uvek student turizma i hotelijerstva. Za Magazin Vikendica govori u dahu, još uvek pod dojmom pobede na „Balkanskom takmičenju u pripremi jela ispod sača“ koje je održano 29.08.2015. na Stražilovu (Sremski Karlovci).
Teodore,za uspeh je potrebno i znanje i zvanje. Za dobrog kuvara je, verovatno, potrebno talenat, ali i ljubav prema kuvanju...?
„Još od malena imao sam uzore kao i svi mi, voleo sam da gledam Jamie Olivera i razne emisije o kuvanju, isprobavao jela i uzivao u tome i vremenom sam shvatio da je to pravi poziv za mene, završio sam četvorogodišnju srednju skolu ‚‚Svetozar Miletić“ smer Kulinarski tehničar. Uporedno sam kombinovao posao i skolu, i tako radio po raznim restoranima, pa tako i nastavio posle školovanja, gde sam stekao neophodno iskustvo kako bi upisao specijalizaciju- smer kuvar specijalista. Nakon toga nastavio sam dalje i upisao visoku školu za turizam i hotelijerstvo. Spojio sam strast, želju za stalnim usavršavanjem i učenjem i potragu za novim horizontima kuvarstva, a to mi je donelo rad i iskustvo u restoranima i hotelima.
Koja je tajna dobre pripreme „jela ispod sača“? Osim jagnjetine, koje su namirnice još bile u „saču“? Koje začine si koristio?
Kroz moj rad u etno restoranima isprobao sam različite kombinacije i varijacije na ovo jelo, međutim moje iskustvo govori da ne treba puno bežati od starih pravila. Otkiću Vam tajnu za pobednički jagnjeći sač. Tajna je u dobrom odabiru, obradi i odnosu namirnica, količini tečnosti, temperaturi i kontroli vatre i ono najvažnije je strast. Moja koleginica Antanela Alimpic i ja smo taj dan koristili krompir, šargarepu, crni luk, so, biber, majčinu dušicu, senf, mleko... Najvažnije je pratiti gotovost namirnica kako se ne bi prekuvale i kontrolistati temperaturu.
Da li si upoznao takmičare iz drugih ekipa? Da li si mogao da sagledaš konkurenciju i šta misliš o drugim takmičarima? Da li bi ti nekog istaknuo?
Imao sam prilike da upoznam razne takmičare. Konkurencija je bila jaka, bili su takmičari iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Bugarske. Istakao bih ekipu Bratsvo i jedinstvo iz Šapca čiji je predstavnik bio Miloš Aleksić.
Da li si poznavao nekog člana žirija pre takmičenja? Da li si čuo za nekog člana žirija? Šta ti misliš o žiriju?
Nisam nikoga poznavao od stručnog žirija pre takmičenja, ali sam čuo za kolege jer su veliki majstori sa ovih područja. (Žiri je bio u sastavu: Predsednik: Prof. Dušan Štulić-sudija WACS-a, Članovi: Ružica Jukičić-sudija WACS-a, Erih Glavica-udruženje kuhara Hrvatska, Jovan Vukelić-predsednik UO KFS, Nemanja Spasojević). Smatram da je žiri bio na visokom nivou i da su apsolutno profesionalno odradili svoj deo posla. Zahvalni smo na rezultatima, jer nijanse su presudile.
Koliko tebi znači osvojeno prvo mesto na ovakvom takmičenju?
Biti prvak Balkana u spremanju jela ispod sača nekome ne bi predstavljalo neki uspeh, ali meni, mladom kuvaru, mnogo znači jer sam potvrdio znanje i iskustvo. Takmičenje ovog tipa je odlična medijska platforma za mlade kuvare koji tek treba da izgrade svoju karijeru.
Šta misliš o organizaciji Sačijade-Stražilovo 2015? Šta bi pohvalio, a šta bi kritikovao u organizaciji takmičenja? Predlozi?
Sama organizacija Sačijade- Stražilovo 2015 je bila odlična, zabavnog i takmičarskog karaktera, u cilju negovanja struke. Ova manifestacija promoviše gastronomsku ponudu i usmerena je na ljubitelje gastronomskih specijaliteta. Zahvalio bih se organizatoru Romeu Karanoviću i Kulinarskoj federaciji Srbije.
Da li ćemo videti tebe i tvoju ekipu sledeće godone na Balkanskom takmičenju u pripremi jela ispod sača i drugim takmičenjima koje mi pripremamo?
Ekipu Prezident i mene možete očekivati i sledeće godine na Balkanskom takmičenju sa novim kulinarskim umećima. BIlo nam je čast učestvovati, družiti se i pobediti.
Generalni sponzor Sačijade je bila internet prodavnica VremeJeNovac.rs, distributer profesionalnih noževa Dick. Da li si čuo za Dick? Da li koristiš noževe Dick na svom radnom mestu?
Zahvalio bih se sponzoru Vremejenovac.rs na odličnim nagradama. Na poslu koristim isključivo Dick noževe jer su odlični, čak su zastupljeni i u mojoj ličnoj kolekciji noževa i alata za kuvanje, pomoću kojih nastaju čarolije u kuhinji.
Autor: Romeo Karanović
Foto: Slobodan Ignjatović