NASELJE U HLADOVINI

Kada čujete reč Dunavac, verovatno vam prvo padne na pamet pesma “Tri metera somota”, tačnije stih “a Marija na Dunavcu vozi se u čamcu.” Da li se baš radi o Dunavcu iz pesme, ne znamo, ali jedno naselje pod tim imenom nalazi se u neposrednoj blizini Petrovaradina, u jednom od dunavskih rukavaca. Nastalo je pre više od pola veka. Nekada su tu bile samo sojenice, međutim, one odavno više ne postoje.

Prvo martovsko sunce iskoristili su i stari poznanici Slavko i Antun. Sreli smo ih na terasi vikendice, pričaju o životu i gledaju u Dunav. „Grejemo se na suncu, kao gušteri“, kaže nam Slavko. Mnogi su, kao ova dva prijatelja, iskoristili topao, martovski dan da izađu i obiđu svoje vikendice. U naselju ima oko 150 vikendica, ali tokom cele godine u njemu živi dvadesetak ljudi koji su navikli da su blizu reke.

Ono što karakteriše Dunavac jeste šuma u kojoj se nalazi i u koju tokom toplih letnjih dana dolaze mnogi iz grada u potrazi za hladovinom. U rukavcu je i mala marina pa je zgodno doći čamcem. „Može se i zabaciti, mnogi zbog toga dolaze“, kaže naš sagovornik, „ovde je mir i tišina pa je milina pecati, još i da je ribe, bilo bi bolje. Ali ne može sve biti savršeno“.

Slavko Prkušić je na Dunavac prvi put došao devedesete godine i od tada nije odlazio. U naselju su meštani sami sproveli struju i vodu, ali su uvek u „crvenoj zoni“. Prilaz naselju sami sređuju, ali im teški kamioni koji tuda prevoze drva kvare trud. Osim toga, ni kanalizacija nije rešena sistemski, što je, po mišljenju meštana, najveći problem. Dunavac je već duži period trn u oku za mnoge čelne ljude u gradu. Neki su mišljenja da naselje predstavlja opasnost po izvorište vode koje je od Dunavca udaljeno svega dvestotinak metara, međutim, sa tim se ne slažu svi: „Nismo mi nikakva pretnja, svi mi brinemo o naselju i Dunavu, a sa izvorištem nemamo dodira“, kaže Slavko Prkušić. U nekoliko navrata su želeli da sruše ovo malo naselje, ali se to ipak nije dogodilo. „Što se tiče legalizacije, sumnjam da ću je doživeti“, smatra Slavko, „mi smo u nebranjenoj zoni, u koritu reke“.

Dunavac je bio plavljen nekoliko puta. Čim vodostaj Dunava pređe 6 metara, prvi red vikendica je u opasnosti. Tada se stvari dižu na sprat, ali čak se i onda na Dunav gleda s ljubavlju. Priroda je to.

Pa ipak, uprkos mnogim problemima, ljudi rado borave u hladovini naselja. „Voda, to je pozitivna energija“, kaže nam Antun, „Dunav donosi spokoj, leči stres“.

Pored naselja je i restoran „Šaran“, kao i Ribolovački savez Vojvodine, tako da je na Dunavcu živo tokom cele godine.