Car drveća

Predstave hrasta u tradiciji evropskih naroda

«Što je orao među ticama, a lav među četvoronošcima, to je dub (hrast) u jevropskom biljnome svetu», pisao je svojevremeno Pavle Sofrić Niševljanin. I zaista, teško da se može naći biljka koja je više poštovana i više cenjena od hrasta u brojnim evropskim predanjima.

Hrast je uvek i svuda sinonim snage (u latinskom jeziku hrast i snaga označeni su istom rečju: robur). On pokazuje čvrstoću, moć, dugovečnost, kao i visinu – i u duhovnom i u materijalnom svetu. On je simbol muškog principa. Hrast prestavlja i axis mundi, osu sveta jer povezuje sva tri nivoa vaseljene.

Hrast je sveto stablo i po pravilu je drvo vrhovnoga boga, nezavisno od panteona kome pripada: kod Grka on je Zevsovo drvo, kod Rimljana Jupiterovo, kod Germana Donarovo, kod Skandinavaca Torovo, a kod Slovena Perunovo (ili Perkunovo), bez sumnje zato što privlači grom, kišu i simbolizuje uzvišenost.

Kod starih Grka postoji predanje da je usled razmirica između Zevsa i njegove žene Here nastupio potop, a kad je potopski pljusak prestao, iz zemlje je nikao hrast, kao zaloga mira među zavađenim supružnicima. Hrast je, dakle, prvo drvo poniklo iz zemlje, a verovali su još i da su prvi ljudi postali od hrasta, beleži Niševljanin.

S obzirom na sva verovanja o hrastu, razumljivo je da je posvećen Zevsu, bogu neba, kiše i groma. Svetilište u Dodoni je verovatno najstarije, a svakako najslavnije u Grčkoj i nalazi se u hrastovoj šumi. U njemu je bio obožavan Zevs koji je boravio u hrastu koji je proricao. Oluje praćene snažnom grmljavinom koje besne u Dodoni češće no bilo gde drugde u Evropi čine ovo mesto podesnim za boravište boga čiji se glas čuje kako u šuštanju lišća hrasta tako i u tutnjavi groma. Zevsu su se Grci molili za kišu, a Zevsov sveštenik je umakao hrastovu grančicu u sveti izvor kada je želeo da je prizove, čitamo u Zlatnoj grani.

ORGANSKA PROIZVODNJA VOĆA

Prema principima organske proizvodnje, poljoprivredna proizvodnja treba da je u skladu sa zakonima prirode i da teži ka što manjem narušavanju prirodne ravnoteže. U praktičnom smislu to znači:

1)      Ne upotrebljavati veštačka, lako rastvorljiva, mineralna đubriva. Treba koristiti prirodna đubriva proizvedena na farmi (stajnjak, kompost), zelenišno đubrivo, malčiranje i posebno obraditi zemljište;

2)      Ne koristiti sintetičke hemijske herbicide. Kombinovati mehaničku i termičku kontrolu korova i travnih pokrivača;

3)      Ne koristiti sintetičke hemijske pesticide. Kombinovati sve dostupne metode u proizvodnji i zaštiti voćaka (tabela)

     “Bubamara“ – oaza mira u Deliblatskoj peščari 

Pismo čitateljke Slavice Miletić-Brkić odvelo nas je na jugoistok Vojvodine, put Deliblatske peščare. Na teritoriji ovog specijalnog rezervata prirode, u pravcu Bele Crkve, ušuškana u gustoj borovoj šumi, nalazi se vikendica pod nazivom „Bubamara“. Do nje vodi letnji put.

„Magazin Vikendica“ i „Udruženje vlasnika vikendica i salaša“ u 2016 godini organizuju tri gastronomska festivala:

SAČ FESTIVAL: Subota 28.05.2016
BARBECUE-ROŠTILJ FESTIVAL: Subota 18.06.2016.
KOTLOVINA FESTIVAL: Subota 23.07.2016.

Lokacija: Stražilovo, Sremski Karlovci

Sač Festival

Sač ili peka, različiti nazivi, ali najzdraviji i najukusniji način pripreme hrane. Svakako, najpoznatije jelo je “Jagnjetina ispod sača” ili „jagnjetina pod pekom” Pripada tradicionalnim jelima celog Balkana, a mi ćemo dati šansu svima.

Osim domaćina iz Srbije (od Novog Pazara do Subotice), najave su stigle iz BiH (pobednici “Vareške peke”), Hrvatske (pobednici “Valbandona ispod čripnje”), iz Crne Gore i Makedonije. Svi oni će imati isti zadatak: Pripremiti “Jagnjetinu ispod sača”, koji će stručan žiri oceniti i nagraditi, a posetioci će moći i da nauče nešto od znalaca pripreme sača! Pobednik će nam, nadamo se, otkriti tajnu svog uspeha.

Takmičenje organizuje “Udruženje vlasnika vikendica i salaša” uz podršku Magazina Vikendica

Sačeve   će predstaviti   najpoznatiji proizvođači: Zlakusa-Srbija, Sebastijan i Plamen-Hrvatska, Gorenc-Slovenija, Ivomarex-Srbija, Livac- Srbija i Oćevija-BiH, mada očekujemo i “ručne radove”.

Uz medijsku podršku: RTS, RTV Vojvodina,Magazin Vikendica, NS Reporter,Blic…promovisaćemo zdravu hranu, boravak u prirodi, druženje uz kuhinju na otvorenom.

Osim pripreme hrane, promovišemo i Stražilovo, kao izletište i kao turističku destinaciju uz podršku Turističke organizacije Sremski Karlovci kao i Turističke organizacije Vojvodine

Vreme održavanja: 28.05.2016. Subota, od 10-20h 

Muzički program: 

DAJE SE NA ZNANJE!

Vlasnici vikendica su počeli da se udružuju!

Magazin Vikendica je pre nekoliko meseci inicirao osnivanje Udruženja vlasnika

vikendica i salaša, i sada možemo sa ponosom da kažemo da je ideja opšte prihvaćena. Ovo je

nezaustavljiv, dugotrajan, težak proces. Magazin ”Vikendica” će pomoći u procesu osnivanja

svakog udruženja vlasnika vikendica i salaša, ali i u kasnijem radu kao i koordinaciji među

udruženjima. Raziličiti lokaliteti vikend-naselja određuju različite prioritete. Kada Dunav

plavi, to ni najmanje ne sekira vlasnike fruškogorskih vikendica. Kada na Tari bukte požari,

to vlasnike salaša ne jedi. Zato magazin ”Vikendica” predlaže regionalizaciju vikendaša na

oblasti: Vojvodina, Dunav, Fruška gora, Avala, Tara, Zlatibor, Šumadija, Istočna Srbija,

Zapadna Srbija, Južna Srbija...

Mada nemaju sva vikend-naselja iste probleme, iste želje i ciljeve, kao ni svi vlasnici

vikendica uostalom, verujemo da će svima biti lakše, brže, konkretnije i jeftinije rešavanje

svih navedenih muka uz pomoć Udruženja.

Važno je znati da upravo Udruženje daje legitimnost svakoj ideji ili inicajativi

Izvod iz statuta Udruženja:

Član 1.

UDRUŽENJE VLASNIKA VIKENDICA I SALAŠA (u daljem tekstu: Udruženje) je

nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme sa ciljem da svojim

angažovanjem olakša i omogući sveukupni razvoj i prosperitet vikend naselja, a posebno u

oblastima komunalnih problema, ekologije, poljoprivrede, zdravlja građana, kao i u svim

drugim oblastima koje mogu doprineti poboljšanju života svih vlasnika vikendica i salaša.

Član 2.

Ciljevi Udruženja su:

- zalaganje za stvaranje uslova koji bi omogućili bolji život vlasnicima vikendica;

- zalaganje za ekonomski prosperitet kako samog vikend-naselja, tako i svakog vlasnika

vikendice ili salaša;

- očuvanje i razvijanje tradicionalnih vrednosti lokalne zajednice;

- davanje inicijative za uključivanje većeg broja vlasnika vikendica u društvene tokove i

funkcije u okviru lokalne zajednice;

- efikasnije rešavanje ekoloških problema;

- poboljšavanje uslova života u seoskim sredinama ka kojima gravitiraju vikend-naselja;

- davanje inicijative za poboljšanje infrastrukture u vikend naseljima;

- edukacija vlasnika vikendica o njihovim pravima i obavezama...

Pozivamo sve vlasnike vikendica i salaša da se uključe u rad Udruženja. Iznos članarine je

skoro simboličan jer će većinu troškova pokriti magazin ”Vikendica”. Naša redakcija je

obezbedila infrastrukturnu podršku u vidu medijskog oglašavanja i informisanja u

magazinu ”Vikendica” i na portalu www.vikendica.net , sekretarsku podršku za vođenje svih

evidencija, uspostavljanje stalne komunikacije sa JP i resornim ministarstvima, podršku NVO

iz oblasti ekologije kao i lokalne inicijative, pomoć kroz savete za komunikaciju sa lokalnim

samoupravama itd.

“Udruženje vlasnika vikendica i salaša”

Sedište: Novi Sad, Bele Njive 5, tel. 021/44-77-99,

Godišnja članarina: 10,00 Eur

Tekući račun: UniCredit Bank 170-003002453900044

Predsednik udruženja: Romeo Karanović

Za osnivanje Udruženja u vašem okruženju javite se redakciji magazina “Vikendica“!

Pločice za uređenje bašte, balkona, trema, terase

Pored razlike u veličini, boji, dezenu i teksturi pločica, postoji razlika između pločica za enterijer i pločica za eksterijer. Jedan od bitnih elemenata za uređenje terase, bašte, balkona ili trema jeste svakako i odabir pločica kojima će ove površine biti obložene. Najvažnija je razlika u samim svojstvima koje treba da poseduju pločice za terasu, odnosno eksterijer.

Keramičke pločice mogu biti korišćene za postavljanje na spoljne zidove, ali odgovarajuće za ovu namenu su samo one izrađene u tehnologiji Gres Porcellanato.

 
Držite na oku svoju vikendicu, gde god da ste

Od kuće, sa posla, sa puta. Obezbedite sebi užitak posmatranja svoje vikendice i bašte gde god da se nalazite. Koliko ste samo puta pričali prijateljima o čarima svoje vikendice i bašte, svog raja za odmor, a niste uspeli da im prenesete pravu sliku osim, možda, sa po koje fotografije? Koliko puta ste poželeli da bar na tren sednete na trem vikendice ili klupu u bašti? Da samo na nekoliko minuta pobegnete iz surove realnosti, iz grada, sa posla i uživate u miru i toplini svoje vikendice...

     Zaovljansko jezero koje svojim oblikom podseća na zvezdu, privlači veliki broj posetilaca, a njegova lepota i priroda koja ga okružuje mnogima pomaže pri izboru mesta za gradnju vikendice. To je slučaj i sa porodicom Đurić. Naime, oni su svoj kutak napravili u Zaovinama, u blizini Zaovljanskog i jezera Spajići.

 Osim prelepih jezera, ovo mesto karakteriše i blizina staništa Pančićeve omorike koja predstavlja magnet za mnoge ljubitelje zaštićene flore koje na Tari nikako ne manjka. Ova lokacija nudi mnogo.

   Naselje sa veoma neobičnim imenom, Račanska Šljivovica nalazi se na oko 20 km od Bajine Bašte, na teritoriji NP Tara. U naselju ima 40 vikendica, koje mahom pripadaju ljudima koji žive u Bajinoj Bašti, međutim desetak godina unazad dolaze ljudi i iz drugih krajeva, najviše iz Vojvodine, koji kupuju placeve i grade vikendice , priča nam Milan Malinić iz Bajine Baate, koji i sam ima vikendicu u Račanskoj Šljivovici. To je enklava livada od oko 250 ha , nastavlja priču Milan, sve su okružene šumama Nacionalnog parka Tara.