Iako svi čuvaju  viševekovnu tajnu spravljanja bermeta, nje ustvari i nema: u dobro belo vino dodaju se ekstrakti korena, cveta i ploda lekovitih biljaka! Kakav je čiji bermet zavisi od kvaliteta vina i odnosa lekovitog bilja koje mu se dodaje.

Sremski Karlovci su tokom nekoliko vekova smatrani za srpsku prestonicu vina odakle su još u XV veku ona izvožena u Češku, Poljsku, Švajcarsku, Moldaviju i Belgiju. Upravo tu je razvijeno vinogradarstvo, jedno od najstarijih u Evropi, a izreka kaže da je vinu “ klima – sudbina, loza – majka, a zemlja- otac „. Autentično vino ovoga kraja je specijalno slatkasto – gorko vino, koje je češće rubin, ređe bele boje “ bermet „ .

“ Bermet „ je još pre 150 godina izvožen u SAD, a trošio se, kažu, u velikim količinama i na Bečkom dvoru, a zapisano je da se “ bermet “ nalazio na vinskoj karti prvog i poslednjeg putovanja broda “ Titanik “ .

        Legenda kaže da je u vreme vladavine Austrougarske u Karlovcima bila rečna luka iz koje se vino vozilo za Beč. Marija Terezija se, kada je probala “ bermet „ , raspitivala otkud dolazi to tako lepo piće, naručivši prilične količine, a kada su joj rekli da se vino pravi u jednom malom regionu iz kojeg muškarce stalno regrutuju u ratove, carica je odmah fruškogorske muškarce oslobodila ratovanja omogućivši im tako da samo proizvode vino.

        Kažu, takođe, da su se još u XVII i XVIII veku ova vina pila na mnogim evropskim dvorovima – francuskom, bečkom, češkom. Ukoliko je trebala da se izdejstvuje neka dozvola bečkog dvora podmićivalo se vinom. Postoji podatak da je najdraži dar dvoru u Londonu bio, kada na poklon iz Beča dobiju bermet.

     Tradicija i osobenost područja

       Prema važećem Pravilniku, bermet je aromatizovano crveno vino sa 15 do 18 procenata vol. alkohola. Naziv aromatizovano potiče od začinskih trava /’’mirođija’’/ koje se dodaju u toku proizvodnje i od kojih potiče njegova specifična aroma. Neki proizvođači nude i beli bermet, koji se pravi od belog vina, ali je postupak vrlo sličan.

Francuzi  za svoj šampanjac imaju legendu o Dom Perinjonu, a o samom nastanku bermeta se ne zna mnogo. Smatra se da je prvi bermet nastao u fruškogorskim manastirima, ali je originalni recept tako nastalog aromatizovanog vina bivao modifikovan tokom godine.

I dok u proizvodnji klasičnih vina – običnih stonih, suvih, polusuvih, slatkih, obojenih, prirodno slatkih, likerskih, šerija, penušavih i gaziranih gotovo da nema tajni, ona aromatizovana – vermut i bermet su bili, jesu i biće unikati baš zbog specifičnosti spravljanja i tajni koje nerado odaju oni koji proizvode najkvalitetnije vermute i bermete. Ipak, nezvanično, ali iz sasvim pouzdanih izvora,  smo saznali da se bermet spravlja tako što se dvadesetak lekovitih trava (od nekih koren -  daje gorčinu, od drugih cvet – daje miris a od trećih plod – osvažava) potapa da odleži jedno vreme u vodi, i tako dobijeni ekstrakti se dodaju kvalitetnom belom vinu. Kakav je čiji bermet zavisi od kombinacija koje se primene sintetišući vino i ekstrakte!  Bermet je u principu beo, ali nije nikakav problem da dobije i neku drugu boju, čak i tamnu, ukoliko se vinu doda takav ekstrakt!

          Demistifikacija tabua

          Ne zna se tačno kad je zamrla proizvodnja bermeta u Karlovcima, ali se zna da je obnovljena tek 90-ih godina XX veka. Prvi je bermet počeo da proizvodi vinar  Mario Benišek a potom Slavko Kiš, Žarko Živanović, Ivan Merc, beli bermet Đorđe Dragojlović Dulka i drugi. U Sremskim Karlovcima  danas postoji udruženje 17 proizvođača, koji ukupno proizvedu oko 90.000 buteljki bermeta godišnje. Najstarija je Kišova vinarija osnovana 1830. godine, a čuveni proizvođači su „Aleks Bermet“, „Dulka“, „Kosović”, „Živanović“, „Došen“, „Bajilo“, „Merc“, „Kurjak“, „Đurđić“...

      I za kraj, nešto sasvim konkretno, pogotovo za one koji bi hteli da proizvedu bermet, a nemaju recept.  Miroslav Mire Kovačević iz Irigra je jedan od najboljih i najpoznatijih mladih proizvođača svih vrsta vina, pa i bermeta, nam je otkrio svoju ''tajnu' proizvodnje bermeta:

Bermet se spravlja tako što se  različite lekovitih trava, ja stavljam dvadesetak (od nekih koren -  daje gorčinu, od drugih cvet – daje miris a od trećih plod – osvažava) potapa da odleži jedno vreme u vodi, i tako dobijeni ekstrakti se dodaju kvalitetnom belom vinu. Kakav je čiji bermet zavisi od kombinacija koje se primene sintetišući vino i ekstrakte!  Bermet je u principu beo, ali nije nikakav problem da dobije i neku drugu boju, čak i tamnu, ukoliko se vinu doda takav ekstrakt!

Autor:  Dragan PEJIĆ