No, to je ipak fikcija, pa kuće od drveta mogu u svim kategoijama da se izbore sa ciglom. Tehnologija obrade drveta je neverovatno napredovala. Zahvaljujući hemijskoj i termičkoj obradi drvo je postalo otporno ne samo na razvoj gljivica, crva i drugih štetočina, već i na sve klimatske uslove eksploatisanja. Da je drvo izvrstan toplotni izolator uočljivo je i na hladnom severu Evrope i u Kanadi gde se čak većina kuća i pravi od drveta.

Pored toga, drveni zidovi održavaju optimalnu vlažnost u prostoriji. Drvo ima sposobnost da upije vlagu kada je ima previše, a otpušta kada je vazduh suv. Zatim, drvo propušta vazduh u oba smera i tako osigurava neprekidnu razmenu unutrašnjeg i spoljnog vazduha. Klasična gradnja, pomoću cigle i maltera, hermetički zatvara kuću pa kažemo da kuća nije prozračna. U kvalitetno izgrađenoj drvenoj kući nema promaje, a s obzirom na prirodnu termoregulaciju ugodno je i zimi i leti. Zbog ovih osobina, drvene kuće se preporučuju astmatičarima i osobama sa disajnim problemima. Sem toga, drvo nema elektrostatička svojstva, pa se neće naelektrisati i privlačiti mikročestice prašine i polena što je takođe značajno za osobe podložne raznim alergijama.

Uvreženo je mišljenje da su drvene kuće podložne požaru. To je predrasuda jer drvo ima izraženu vatrootpornost. Teže se pali od većine drugih materijala koje imamo u kući. Drvo, naravno, gori, ali vrlo polako i predvidljivo. Kako drvo u sebi sadrži vodu, kada dođe do požara voda se oslobađa. Na površini drveta stvara se sloj ugljena koji slabo provodi toplotu, te deluje kao izolator. Stoga se karbonizacijom drveta sa spoljne strane sprečava dovod kiseonika u unutrašnjost drveta, pa se, ukoliko se ne dovode nova energija, vatra gasi. Na taj način drvo zapravo štiti samo sebe.

Istraživanja osiguravajućih kuća pokazuju da rizik od nastanka požara, u stvari, ne zavisi od konstrukcije kuće već od unutrašnjeg opremanja, stanja i starosti elektroinstalacija i drugog.

Važan aspekt gradnje kuće je i brzina. Drvena kuća se može izgraditi za 2 do 3 meseca (pri tome ne mislimo na gotove montažne drvene kuće), a zidanje može da se oduži i do godinu dana jer je potrebno vreme za sušenje maltera da bi se završni radovi priveli kraju. Velika je razlika u gradnji trupcima i sendvič zidovima, panelima. Trupci su mnogo teži za rad pa samim tim i skuplji.

Vrste drveta koje su se nekad koristile bile su gotovo isključivo hrast i bukva, ali danas se, čak znatno češće, upotrebljavaju bor, smreka, jela, ariš…

Pored toga, veoma nam je važan i esteski kriterijum koji drvo u celosti zadovoljava, a i bliskost sa prirodom je nesumnjiva.

U svetu je gradnja ovakvih niskoenergetskih, ekoloških kuća, podržana i od strane države kroz subvencije ali je, nažalost, naša zemlja još daleko od toga. Nadajmo se da će se to uskoro promeniti.

Autor: Romeo Karanović