Milivoj Pejin, penzioner iz Novog Sada, videvši pozitivan primer u Parizu, rešio je da kuću, sa čijom je gradnjom davno započeo u Sremskoj Kamenici, u neposrednoj blizini Fruške Gore, završi u eko-stilu, kako se to danas popularno zove. Recept je jednostavan, a sve što vam je potrebno jesu slama i blato.
„Reč je o blokovima od slame i zemlje. Postupak je veoma jednostavan. Bala slame se otvori, preko nje se sipa mešavina od blata, gustine, recimo, jogurta. To se sve dobro izmeša i sipa se u kalupe, dobro se nabije i ostavi da se suši 20 dana. Ja sam to sušio u plastenicima, i na kraju dobio blokove suve kao barut.“
Slama predstavlja osušene stabljike žitarica, prirodan i zdrav materijal, godišnje obnovljiv, a tretira se kao otpad. Godišnje se proizvedu velike količine slame, kako u Srbiji tako i u svetu. Prema rečima profesora sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Slobodana Krnjetina, stručnjaka za gradnju objekata od slame, samo se u Velikoj Britaniji proizvede 4 miliona tona slame, od čega bi se moglo izgraditi oko 450 hiljada kuća veličine 150 metara kvadratnih. Prema profesorovom mišljenju, prednosti ekološke gradnje su višestruke. Počev od termičke i zvučne izolacije, pa sve do zdravstvenih karakteristika, jer kuće od slame stvaraju prijatnu mikroklimu, a zidovi od slame obezbeđuju prirodnu filtraciju i razmenu vazduha u prostorijama. Osim toga, objekti od slame su energetski efikasniji, pa su uštede na računu za grejanje veoma vidljive.
„Trenutna cena slame u našim krajevima iznosi 6 bala za 1 evro. Ako se uzme u obzir da sa 3 bale dobijamo 1 m2 visokoizolovanog fasadnog zida i uporedimo to sa klasičnom gradnjom od opeke, pri kojoj se još mora koristiti i dodatna termoizolacija, finansijska opravdanost balirane slame je očigledna. Takođe, zbog specifične tehnologije građenja, ljudi bez ikakvog ili sa vrlo malo građevinskog iskustva mogu učestvovati u dizajniranju i izgradnji objekta, te se na taj način mogu značajno redukovati troškovi vezani za radnu snagu. Najznačajnija ušteda kod ovakvih objekata je dugoročno smanjenje troškova vezanih za grejanje zbog izvanrednih termoizolacionih svojstva slame. Troškovi grejanja se mogu smanjiti za 75 % u poređenju sa troškovima kod k1asične gradnje. Zbog navedenog, uštede nastaju kroz čitav životni vek kuće.”
Slama obezbeđuje visoku izolaciju po prihvatljivoj ceni. Uzevši u obzir debljinu bale od oko 45 cm dobija se vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti od 0,13 W/mK, što je dva do tri puta niže nego kod savremenih materijala. Profesorove reči potvrdio nam je i Milivoj Pejin, koji se prošle zime uverio u dobru termičku izolaciju koju mu je omogućila slama.
Milivoj je ostavio jedan mali otvor na zidu, tek da se vidi kako to zapravo izgleda
“Kada je napolju bilo -5o C, u kući je bilo oko 1 o C, a u podrumu je bila još bolja temperatura, oko 18o C,” kaže Milivoj i dodaje da temperaturi svakako doprinose i ljudi koju žive u kući, kao i svetlo, aparati i drugi prirodni izvori toplote. Naš sagovornik jeste pobornik korišćenja obnovljivih izvora energije za dobijanje toplote, ali smatra da prvi korak mora biti postavljanje dobre termičke izolacije na kući, a tek nakon toga se može razmišljati o upotrebi alternativnih izvora energije za grejanje stambenih objekata. Nije potrebno imati kuću zidanu od slame da biste stavili bolju izolaciju, dovoljno je samo da zidove izmalterišete mešavinom slame i blata i imaćete odličnu izolaciju, naglašava Milivoj.
Laici bi pomislili da su kuće izgrađene od slame lako zapaljive, međutim to mišljenje nije tačno. Naime, rezultati novijih istraživanja pokazali su da malterisani zidovi od balirane slame imaju manji požarni rizik od npr. panelnih drvenih zidova. Ono što predstavlja problem u Srbiji, jeste nedostatak stručnjaka za ovakav vid gradnje. Dok u svetu postoje centri za obuku građevinskih eksperata, kod nas čak ne postoje ni dozvole, odnosno zakonom regulisani standardi za gradnju od slame. Čekajući da zakoni budu napisani, Milivoj i njegov prijatelj Branko Babić koji živi u Engleskoj ne sede skrštenih ruku. Branko je u Engleskoj patentirao jedan nov građevinski material, nazvavši ga “cigle protiv zemljotresa”. Reč je o ciglama napravljenim od slame i cementa, koje su veoma izdržljive, čak jačine drveta. Proizvodnjom i korišćenjem tih cigli, čuvamo šume kojih je ionako sve manje, a štedimo i energiju koja se troši tokom proizvodnje obične opeke. Patent je zaista revolucionaran, a dva druga se nadaju da će proizvodnja zaživeti, kako u Srbiji tako i u svetu, ne bi li se ljudi konačno okrenuli prirodnim materijalima i energetski efikasnijem načinu života.
“Nosivost tih cigli je 7 kN/mm2. Sa takvim ciglama može da se zida normalna kuća na sprat sa betonskom pločom. Osim u ekologiji, industralizacija ovog materijala bi trebalo da doprinese i poboljšanju trenutne situacije u poljoprivredi, jer bi se slama otkupljivala od poljoprivrednika, a od toga bi svakako koristi imala i država”, naglašava Milivoj Pejin iz Novog Sada.
Aletrnativa zaista postoji, a slama se pokazala kao odličan izbor. Materijal koji često propada na njivama, našao je svoju primenu u mnogim sferama ljudskog života. Potrebno je samo okrenuti se prirodi. A ići u korak sa prirodom, znači ići paralelno sa održivim razvojem, jer promena načina života, može nam doneti značajne pomake kada je u pitanju zaštita životne sredine, ali može osigurati i bezbednu sredinu za buduće generacije. Kao zaključak poslužićemo se starom indijanskom poslovicom koja se u poslednje vreme previše koristi, ali možda je neko konačno i razume: “Ne nasleđujemo Zemlju od naših predaka, već je pozajmljujemo od naše dece.”
KOMENTAR NA OVAJ ČLANAK MOŽETE NAPISATI SAMO AKO PRETHODNO "NAPRAVITE NALOG" I REGISTRUJETE SE
