Sunčeva energija je jedan od obnovljivih izvora energije. Naša zemlja, kao i zemlje u našem regionu mogu da se pohvale sa dosta sunčanih dana i značajno više sunčeve energije u odnosu na zemlje centralne i severne Evrope, a opet primena sistema koji ovu energiju koriste kod nas je višestruko manja. Razloga ima mnogo, a jedan od njih je edukacija i informisanost korisnika, čemu ovom prilikom želimo da damo svoj skroman doprinos.

Toplotna energija u domaćinstvu se koristi za zagrevanje sanitarne potrošne tople vode i za grejanje objekta. Primenom solarnih sistema u jednom domaćinstvu i povezivanjem sa postojećom vodovodnom odnosno grejnom instalacijom, možemo povećati efikasnost kompletnog sistema i smanjiti troškove za toplu vodu i grejanje.

Ukoliko uzmemo u razmatranje naše klimatske uslove i potrebnu količinu energije za zagrevanje objekta i potrošne tople vode, možemo govoriti o dva tipa grejanja.

Za postojeće objekte sa klasičnim radijatorskim grejanjem predlažemo pre svega primenu solarnih sistema za zagrevanje potrošne tople vode.

Kada je reč o novim objektima, ili o postojećim objektima koji imaju tzv. nisko-temperaturne sisteme grejanja (podno, zidno grejanje...), primena solarnih sistema za zagrevanje tople potrošne vode u kombinaciji sa grejanjem, odnosno podrškom sistemu grejanja ima mnogo veću tehničku i ekonomsku opravdanost.

S obzirom na to da sunčeve energije nema konstantno tokom cele godine, odnosno da je ima mnogo više u toku leta, a manje u toku zimskog perioda, solarni sistem se ne dimenzioniše tako da zadovolji sve potrebe za zagrevanjem tople vode, već se vrši optimizacija rešenja. Tokom letnjeg perioda gotovu svu toplotnu energiju dobijamo iz solarnog sistema, dok zimi ostatak obezbeđujemo iz osnovnog izvora energije (kotla na gas, stuju, lož ulje....). Drugim rečima, to znači da od ukupne potrebne energije za zagrevanje tople vode u domaćinstvu na godišnjem nivou, primenom solarnog sistema može da se uštedi 70-80% energije. Investicija u opremu i ugradnju solarnog sistema za potrebe prosečnog četvoročlanog domaćinstva iznosi od tri do četiri hiljade evra.

Osnovna komponenta solarnog sistema su svakako solarni kolektori. Oni se razlikuju po dimenzijama i tehničkim karakteristikama, što naravno utiče i na njihovu cenu. 

Kolektori se montiraju najčešće na kosi krov, ili na neku drugu raspoloživu površinu. Pri posatvljanju kolektora treba voditi računa o statici konstrukcije na koju se postavljaju; njihovom nagibu i orijentaciji; takođe, treba voditi računa da okolni objekti ili drveće ne bacaju senku na kolektore.

Druga važna komponenta solarnog sistema je akumulacioni bojler tople vode. U njemu se voda posredno zagreva solarnim medijumom iz solarnog kolektora i po potrebi dogreva drugim izvorom toplote, kada sunčeve energije nema dovoljno. Bojleri koji se primenjuju u solarnim sistemima su većih zapremina od bojlera u sistemim gde se solarni sistem ne koristi. Osnovna ideja je da se što veća količina tople vode akumulira kada ima sunčeve energije, kako bi se koristila kada sunčeve energije nema.

Za pravilan, dugotrajan i efikasan rad solarnog sistema nije važan samo solarni kolektor i akumulacioni bojler. Potrebno je predvideti i ugraditi čitav niz pratećih komponenti sistema.
Samo uz pravilno dimenzinisan sistem, usklađen sa ostalim delom instalacije, pravilno ugrađen i kompletiran sa svom potrebnom pratećom opremom, solarni sistem će raditi onako kako od njega očekujemo.  

Zbog toga je važno obratiti se profesionalnom, kvalifikovanom i stručnom kadru.

www.rehau.rs