Što smo duže sedeli u društvu naših domaćina, videli smo da su oni dosta drugačiji od nas, ljudi iz grada. U njihovim očima vidi se duboki mir, spokoj, opuštenost, nema zvonjave mobilnih telefona, trke-frke, jednostavno – oni su srećni i zadovoljni ljudi. Domaćin Joca živeo je 40 godina u Novom Sadu, a otkako je u penziji, već 7 godina živi na salašu i kaže da je to njegov raj. On se doslovno preselio u Bođane i tu pronašao svoju mirnu luku, a tu misli i da provede ostatak svog života. Što bi on rekao: „Sve što sam želeo, to mi se i ostvarilo“. Jako je lepo čuti te reči, jer valjda čovek za to i živi!
Pored salaša nalazi se kanal koji puni voda iz reke Berave, koja je jako čista i nezagađena. Koliko je čista, pokazuju nam prelepi, iscvetali beli i žuti lokvanji, koji cvetaju od ranog proleća do kasno u jesen. Oni rastu samo u jako čistim vodama, tako da i nemamo baš čestu priliku da vidimo tu nestvarnu lepotu prirode. Po njima su Velinka i Joca i nazvali svoj salaš „Lokvanj“. Toliko su im lokvanji prirasli za srce, da su po celom dvorištu pravili lampe u obliku lokvanja, koje stvarno izgledaju neobično i pravljene su posebno za njih.
Nije ni čudo što je Joca bukvalno zaljubljen u svoj salaš i to malo selo na ivici Bačke. Tu je pronašao smisao daljeg života okružen ljudima koje voli, uz Beravu, gde sa kumom često lovi ribu. Vrata njegove kuće su širom otvorena, svi su dobrodošli, deca, unučići, prijatelji, svi ljudi dobre volje, koji znaju da se opuste i uživaju u dobrom druženju. Joca je spreman sve da ugosti, svi oni dođu i odu, ali on je tu, na svom terenu, svom salašu i svojoj jedinoj kući.
Kada je došlo vreme ručka, bili smo prijatno iznenađeni. Kao specijalitet i predjelo, posluženi smo sa nesvakidašnjim jelom, rižotom sa prepelicama ispod sača. Domaćin nam je rado ispričao postupak pravljenja, tog upečatljivog i vrlo, vrlo ukusnog jela.
Recept sa salaša: „Rižoto sa prepelicama ispod sača“
Na maslinovom ulju prodinstati dosta povrća, praziluk, šargarepu, beli luk, celer. Zatim dodati oko 25 komada prepelica, začinsko bilje (ruzmarin, majčinu dušicu, lovorov list, malo muskatnog oraščića). Preko svega staviti iseckane šampinjone, oko pola kilograma i sve na kraju posoliti, pobiberiti i staviti malo vegete. Tako sve dinstati još ispod sača oko sat vremena. Bitno je s vremena na vreme protresti sač, da ne bi zagorelo i dolivati vodu. Pred kraj obarimo pirinač u slanoj vodi (da bude skuvan oko 70%), i kada je jelo skoro gotovo, ubaciti preko svega pirinač i 2 dcl crnog vina, promešati i pustiti da krčka ispod sača još 10 minuta, zatim i još 10 minuta pustiti da se zapeče bez poklopca. Obavezno probati, ako nije dovoljno slano, posoliti jelo, koje je lepše malo slanije. Potrebno vreme spremanja je oko jedan i po sat.
Izgled, ukus i miris ovog jela su izvrsni! Ako ikada budete imali priliku obavezno napravite ovo jelo, koje je pravi specijalitet. Bukvalno – prste da poližete. Ova količina je za 10 osoba, tako da možete praviti sa prijateljima i u prirodi.
Na zidu pored ulaznih vrata u kuću su stihovi pesme, koje je Jocin sin, Miroslav Majkić, napisao svom ocu. Zbog Jocine velike ljubavi prema salašu, prirodi a i samom rodnom mestu Bođani, sin mu je posvetio ovu pesmu:
Kupio sam malo zemlje
daleko od sveta,
tamo više niko neće
moći da mi smeta.
Prekinuću sve odnose
od stvarnosti ove
i otići da ostvarim
svoje divne snove.
Pravim salaš kraj Dunava
pored rita i kanala,
u životu od svih želja
samo ta mi je ostala.
Autorka reportaže: Andrijana Žigić