Gradnja vikendice se polako privodi kraju i stiže se do završnih radova koji se najviše vide i koji će joj dati konačni izgled. Jedna od važnijih odluka je izbor adekvatne podne obloge za vikendicu, jer osim što bi trebalo da bude lepa, trebalo bi da bude i funkcionalna i relativno jednostavna za održavanje. Ponuda na tržištu podova je dosta velika i sem ličnog ukusa i navika, na izbor će svakako uticati i cena, ali srećom, i raspon cena različitih materijala je dosta veliki, pa svako može pronaći nešto za sebe.
Keramičke pločice su uvek najpraktičnije rešenje jer su najlakše za održavanje i veoma dugotrajne. Mogu se polagati u sve tipove prostorija, od kupatila do spavaćih soba, a montažu bi nesumnjivo trebalo da obavi profesionalac. Izbor dezena i formata na našem tržištu je ogroman i definitivno svako može pronaći nešto za sebe. Njihova ključna mana je što idu u red hladnih podova i, ukoliko nema podnog grejanja u vikendici, sedenje zimi u prostorijama sa pločicama na podu možda neće biti toliko ugodno kao sa nekim drugim rešenjem.
Jedna od češće korišćenih podloga je linoleum. To je podloga koja je nastala sredinom 19. veka u Engleskoj i s vremenom je unapređivana, ali bez dramatične promene sastava. Kako mu ime kaže (lino+oil = lan+ulje), osnovni sastojak je laneno ulje kome se dodaju mrvljeni ostaci plute, sitna drvena piljevina, prirodne smole i krečnjak, te prirodni pigmenti koji određuju završnu boju. Takva masa se u vrelom stanju nanosi na podlogu od jute. Osobine linoleuma su izvanredne. Osim što je u celosti izrađen iz obnovljivih izvora, te samim tim može da se označi kao ekološki, on je teško zapaljiv, antistatičan, antibakterijski i vrlo otporan na habanje, te se bez ikakvih problema može koristiti i u vikendici. Danas se mogu nabavljati u rolnama ili pločama i mogu izgledati veoma moderno ili veoma tradicionalno, u zavisnosti od toga šta želite.
Vinil podovi su se kao materijal za prekrivanje podova razvili iz linoleuma koji je pravljen od prirodnih materijala, gde su ovi materijali zamenjeni veštačkim: polivinilhloridom, odnosno PVC-om kao materijom od koje je proizvod praktično sazdan uz dodatak različitih drugih materijala veštačkih i prirodnih, koje omogućuju proces proizvodnje i utiču na osobine gotovog proizvoda. Ove podove je potrebno lepiti celom površinom prilikom instalacije, jednostavno se održavaju, otporni su na vlagu i dobri toplotni izolatori. Izbor dezena i boja je veoma veliki, a na tržištu se mogu naći u pločama i rolnama, kao i linoleum.
Laminati takođe mogu biti odličan izbor. To su moderne i funkcionalne podne obloge koje se veoma brzo razvijaju. Prave se od HDF-a (High Density Fibers – ploča od vlakan velike gustine) i presvlače se mielinskom folijom koja im daje veliku ili izuzetnu otpornost na habanje. Karakteriše ih relativno jednostavna montaža, na klik-sistem, “plivajući”. Neke korisnike nervira buka koja nastaje pri hodanju budući da se ne lepe na podlogu, ali ova buka je u najvećem broju slučajeva posledica lošeg izbora podloge za laminat, a ne samog laminata. Izbor dezena je veoma veliki i uz ozbiljne tehnološke inovacije koje se primenjuju, veoma teško je razlikovati kvalitetan laminat od drveta, bar po izgledu.
Slični laminatima po načinu montaže, ali napravljeni od drveta su višeslojni gotovi parketi. Ono što ih čini bitno drugačijim od klasičnih parketa jeste stabilnost bez premca, nezavisna od vrste drveta, koju ovi parketi duguju specifičnoj konstrukciji, sastavljenoj od dva, tri ili više slojeva drveta međusobno lepljenih pod uglom od 90o. Ovakav način izrade sveo je rad drveta na minimum i omogućio suvomontažno ili “plivajuće” polaganje bez upotrebe lepila. Budući, uz to, i fabrički lakirani ili uljeni, ovi parketi se ugrađuju relativno jednostavno, brzo, bez prašine i neprijatnih mirisa, uz značajno smanjene udare na kućni budžet. Formati mogu biti različiti – od manjih lamela do velikih dasaka, rustičnog ili mirnijeg izgleda. Sada se i kod nas mogu kupiti brojne egzotične vrste drveta od kojih za neke ranije nismo ni slutili da postoje: tik, kempas, merbau, jatoba, venge, tali, sukupira, ipe/lapačo, afromorsija, dusi, paduk, sapeli, pinkado, iroko, palisander, bambus, američki orah i trešnja, itd. Dakako, tu su i dalje evropske vrste drveta: dobri stari hrast, bukva, jasen, javor, grab, jova, breza, trešnja, orah i sl. Paleta je postala raskošna: od snežno belih do ugalj crnih, od posve svetlih preko zlatno žutih do boje crne čokolade i svih nijansi crvene.
Klasičan parket se i dalje može dobiti relativno povoljno na našem tržištu, za one koji vole klasičan izgled i “riblju kost” kao slog. Montaža je komplikovanija i obavezno zahteva da je obave profesionalci koji će parket lepiti celom površinom na podlogu, a zatim brusiti i lakirati ili uljiti više puta. Budući da se vikendice ipak ne koriste konstantno tokom cele godine i da se zimi često ne greju stalno, kod klasičnog parketa je nešto veći rizik od pojave rada drveta.
Za one kojima je ekologija na prvom mestu, apsolutno najbolji izbor su podovi napravljeni od plute. Pluta se dobija iz kore hrasta plutnjaka pri čemu se drvo ne mora poseći, već se kora samo obreže, a drvo nastavlja svoj život. Svakih osam godina drvo je ponovo spremno za skidanje kore. Podovi napravljeni od plute imaju izuzetna svojstva budući da je pluta odličan zvučni i toplotni izolator čime se smanjuje potrošnja energije potrebne za grejanje zimi, odnosno hlađenje leti. Pored toga, pluta je trajno elastična što blagotvorno utiče na zdravlje, antimikotična je, antibakterijska, antistatička, ne napadaju je termiti, topla je i prijatna na dodir. Krajnji izgled može biti raznovrsan i dizajnerski inspirativan, a završno može biti lakirana ekološkim lakovima na vodenoj bazi, uljena ili voskirana. Idealna je za polaganje u prostorije u kojima borave deca, ali i za sve druge tipove stambenih prostora. Pluta, kao materijal, može se koristiti i za oblaganje zidova čime se takođe povećava energetska efikasnost.
Izbor poda u vikendici može biti i nešto ekstravagantniji, ali to ne znači nužno i dramatično skuplji, pa kao rešenje predlažemo i podove napravljene od prirodne reciklirane kože. Koža je jedan od najstarijih materijala čija je primena u domaćinstvu višestruka, praktična i estetska, a jedino se menjao način obrade. Korišćenjem novih tehnologija dobija nova, poboljšana svojstva, pa se može koristiti i kao tvrda podna obloga. Izrađuje se tako što se reciklirana koža (ostaci iz prozvodnje kožne galanterije, obuće i sl.) melje, a zatim meša sa prirodnim kaučukom, prirodnim uljima, vodom i pigmentima, i potom izliva u kalupe da bi se dobila željena tekstura. Ovako dobijen materijal je tvrđi i otporniji na habanje od prave kože, a zadržava antibakterijska, antialergijska i antistatička svojstva. Gotovi podovi od kože primenju se u prostorima namenjenim za stanovanje i komercijalnu upotrebu.
Izbor podnih obloga koje se mogu polagati u vikendice je veliki. Konačnu odluku morate doneti sami uzevši u obzir svoje želje, potrebe, ukus, navike i, naravno, finansijske mogućnosti.
Autorka: Isidora Gordić
