Istorija ruže se uslovno može podeliti na staru i modernu istoriju. Njena istorija je duga i bogata. Počinje pre 35 miliona godina prema fosilnim ostacima. Za samu proizvodnju ruže vezani su podaci od pre 5.000 godina u Aziji. Od XVII veka pa sve do današnjih dana ruže za ulje se najviše proizvode u Bugarskoj, u dolini ruža u okolini Kazanlaka, gde je više hiljada hektara zasađeno ružama za destilisanje ružinog ulja. U kasnom XVIII veku ruže su počele da se gaje u Evropi.
U vezi sa sortimentom ruža, često se postavlja pitanje njihove podele jer se mogu naći veoma različite u zavisnosti od autora, ali kao opšte prihvaćena podela koja je zajednička i proizvođačima i krajnjim korisnicima koristi se sledeća:
Čajno-hibridne ruže
To su hibridi ruža i nose epitet najplemenitijih ruža s obzirom na svoja svojstva. U razvoju su im prethodile tzv. čajne, remontantne, burbonske i druge grupe ruža koje su svojim naslednim osobinama uticale na formiranje osobina čajno-hibridnih ruža. Ove ruže vode poreklo od R. chinensis – odorata i ruža sa Bliskog istoka kao i evropskih ruža. Najpre su nazivane čajnim ružama jer je miris njihovog cveta podsećao na fini kineski čaj. Daljom hibridizacijom (ukrštanjem) sa drugim grupama ruža kao što su bile remontantne, dobile su svoje današnje ime i osobine. Osnovna zajednička osobina im je krupan, najčešće pojedinačan cvet sa mnogo (preko 25) latica, lepi krupni listovi, često veoma prijatan miris. Ove ruže prvenstveno služe za dobijanje rezanog cveta koji podrazumeva duge, prave, jake izbojke na čijem vrhu se nalazi pojedinačan cvet. Visina žbuna je 50-150 cm. Potrebno im je zaštita tokom zime, da ne bi izmrzle. Često se koriste kao soliterni ukras vrtova ljubitelja ruža.
Polianta hibridne ruže – mesečarske, mnogocvetne
Prethodna grupa ovih ruža zvala se poliantha a dobijena je ukrštanjem dalekoistočne ruže R. multiflora (mnogocvetna) sa evropskim i bliskoistočnim ružama. Danas ruže polianta krase mnoge parkove i vrtove. Ovo su ruže niskog rasta, sitnih cvetova lepe boje, bez izražajnog mirisa, a čiji su cvetovi u obliku štitastih mnogocvetnih cvasti. Ukrštene su sa čajnim i čajno-hibridnim ružama. Od tada se ova grupa naziva polianta – hibridi. Dobile su krupnije polu-pune cvetove i krupnije sjajno lišće. Postoji mnogo sorti, a upotrebljavaju se parkovima i vrtovima, kao njihov najlepši, stalno cvetajući, cvetni ukras. Ove ruže nisu pogodne za rezanje cveta. Otporne su na mraz i na zagađenja od povećane koncentracije CO2, kako bi mogle opstati na javnim mestima
Floribunda ruže – buketuše
To su hibridi polianti dobijeni daljim ukrštanjem sa čajno-hibridnim ružama. Ove ruže donose cvetove u buketima, ali su oni po obliku i veličini veoma slični cvetovima čajno-hibridnih ruža. Nešto su više rastom, i stalno cvetaju. Lišće im je kao kod čajno-hibridnih ruža. Buketuše se mogu koristiti kako za rezanje cveta, tako i za sadnju u parkovima i vrtovima. Otpornije su i više cvetaju od ruža iz ostalih grupa, a lepših su boja i krupnijeg cveta od polianta ruža. Otporne su prema niskim temperaturama.
Minijaturne - patuljaste (bengalske) ruže
Malobrojnija grupa u odnosu na ostale. Dobijena je od kineske patuljaste ruže. To su žbunovi niski oko 25 cm. Sposobni su da rastu na balkonima i minijaturnim "stenovitim" i "japanskim" bašticama kao i u saksijama. Imaju budućnost kao ruže visoko urbanizovanih naselja zajedno sa ostalim sobnim i balkonskim cvećem. Koriste se za ivice, leje, saksije itd.
Ruže penjačice i puzavice