REPORTAŽA

Nenad i Igor Poparić – novosadske kazandžije

Kazani za svet - kazandžija ni za lek

   . Zna se da nema domaćinske kuće bez dobre rakije i ona će se peći "za vjeki vjekov", ali kazana po starom i dobrom i receptu je sve manje. Da bi napravio kvalitetan kazan majstor mora, uz podrazumevajući talenat, da poznaje tajne kovačkog, limarskog, bravarskog, tokarskog, modelarskog, zavarivačkog, a dobro dođe i znanje još ponekog.

     -Ko je spreman na mukotrpan rad i nema iluzije o bogaćenju preko noći, može i u informatičkoj eri i konfekcijskom dobu relativno pristojno da živi od kazandjijskog posla – kažu Poparići u čijim rukotvorinama se ‘’krčka’’ izvanredna rakija ne samo na prostorima bivše Jugoslavije već i diljem sveta

      Abadžije, rabadžije, jorgandžije, ćurčije, sapundžije, vlasuljari, sarači, kolari, kovači, potkivači, grnčari, filigrani, duboresci, KAZANDŽIJE... reči su koje su decenijama i vekovima na ovim prostorima označavače zanimanje, ugled, status, prestiž... Uprkos nastojanju društva da ih sačuva i revitalizuje, starih zanata je u Srbiji sve manje. Čast pekarima i berberima, sve drugo kao da nestaje...

   Bitku s novim vremenom gube i kazandžije, pa je priča koja sledi pokušaj otimanja zaboravu ovog po mnogo čemu jedinstvenog zanata koji je nešto između zanata i vajarstva, sve zahvaljujući retkima pa i novosadskoj porodici Poparić.

     Prvi patent u Srbiji!

       Inače,   nekada je Novi Sad bio grad trgovaca i zanatlija. Sedamdesetih godina 18. veka četiri hiljade od osam hiljada tadašnjih stanovnika grada bili su zanatlije. Među njima veliki ugled uživali su kazandžije pa je tako, sve do Drugog svetskog rata, čitava jedna ulica, današnja Jovana Subotića, nosila naziv "Kazandžijska". Na stotine majstora je u desetinama radnji tu kovalo čuvene bakarne kazane za pečenje rakije. Danas su pretekle svega dve!

       Uostalom, u Novom Sadu je 1909. godine čuveni novosadski kazandžija Milan T. Jovanović patentirao svoju mašinu za rakiju. Bio je to i prvi zvaničan patent u Srbiji!

       Nenad Poparić i sin mu Igor i dalje se drže, i bolje od toga – kazani su im traženi u zemlji, regionu i više destinacija po svetu, pa posla imaju i više no što mogu da postignu, a ne negiraju visoku profitabilnost svog umeća! Nenad je od nedavno u penziji ali i dalje pomaže sinu kako u kreacijama i izradi ,,uvek sličnog, ali ne i identičnog’’ – zbog koje unikatnosti uživaju u ni malo lakom i jednostavnom poslu, a Nenad je obradu bakra doveo do tolikog savršenstva da mu naručuju i poslove izrade nekih umetničkih aplikacija koje ukrašavaju stare gradjevinske objekte, crkve..., ponekog ukrasnog kazana ili kakvog suvenira.

     Nastavljači tradicije

     Igor je ponosan što je nastavljač pradedinog i očevog zanata i zato je razumljiva želja da iz pijeteta prema njima prvo podseti na pedigre onog što se danas zvanično zove CUPRUM (na latinskom – bakar).

    -Utemeljitelj ove tradicionalne radionice je Dušan Đ. Mandarić, čuveni novosadski kazandžija, čiji zanat 1974. godine preuzima unuk Nenad Lj. Poparić, moj otac koji je tada bio najmlađi od šest novosadskih kazandžija. Zanat je završio 1965. u tadašnjoj "metalskoj" školi a od kada se deda penzionisao radi kao samostalan zanatlija. Nastavljajući dedinim stopama otac ovaj zanat dovodi do savršenstva dajući mu svoj prepoznatljiv umetnički pečat.   Ova kazandžijska radionica, sa tradicijom dugom 70 godina, proizvodi isključivo ručnom metodom, rakijske kazane u zapremini od 20 do 600 litara, katkad i bakarne sudove za domaćinstvo i ugostiteljstvo- ukrasne predmete od bakra i plemenitih metala, suvenire...

     Ne bez razloga, stariji Poparić – Nenad na metaforičan način komentariše ono što su mu mušterije rekle o napravljenom:

     -Nisam protiv velikih pogona i industrije, ali tvrdim da nikad nećemo napraviti bolji mercedes od Nemaca, a da vidim Nemca koji pravi bolji kazan za pečenje rakije od mene. Šteta je što ovaj zanat kod nas izumire i da se sin nije opredelio da nastavi porodičnu tradiciju i naša radionica bi vrlo brzo bila zakatančena. Iako su kazani traženi a posao profitabilan, mladi ne pokazuju interes za ovim zanatom – kaže Nenad.

     Ručno bolje od mašinskog

      Ovaj zanat se ne može naučiti preko noći. Moraju se poznavati tajne kovačkog zanata, limarskog, bravarskog, tokarskog, modelarskog, zavarivačkog i drugih. Da bi se iskovao jedan kazan od 100 litara potrebno je dvadesetak dana mukotrpnog rada i mnogo veštine. Ništa ne radimo po već postojećem šablonu, svaki kazan je unikatan. Prva faza je oblikovanje odlivaka iz ravne table lima. Većina kontura na kazanu pravi se ručno, mada, postoje i delovi koji se mašinski obrađuju što olakšava posao. Poparići nam objašnjavaju suštinsku, kvalitativnu razliku između mašinske i ručne izrade, što je veoma bitno jer se odražava na kvalitet i kazana i rakije:

       -Ručna izrada kazana otkivanjem obezbeđuje kompaktniju strukturu bakra, za razliku od mašinski napravljenog kazana. Naime , mašinski napravljeni kazani se izrađuju tehnologijom natiskivanja, gde se bakarna ploča natiskuje na određenu formu prilikom čega se stanjuje debljina lima. Time se narušava kvalitet strukture bakra i skraćuje se radni vek kazana .

     Prilikom procesa pečenja rakije dolazi do zagrevanja i hlađenja bakra, naročito dna koje je direktno izloženo plamenu i visokoj temperaturi, pa je poželjno da bude što deblje. U našoj radionici izrađujemo dno od 3mm do 8mm debljine. Ovakvo dno , zbog svoje masivnosti može da se dobije isključivo ručnom izradom. Ova termička naprezanja vremenom narušavaju strukturu bakra. Ručno otkovani kazani su zbog svoje kompaktnije strukture mnogo imuniji na ovakve promene u odnosu na fabrički izrađene kazane . Višedecenijsko iskustvo je nepobitno dokazalo da, sem što su dugovečniji, daju i kvalitetniju rakiju!

       Još dve vanstandardne finese čine kvalitet Cuprumovih kazana i destilata iz njih. DEFLEGMATOR je uređaj uz pomoć kojeg se ne treba vršiti prepek rakije , već se to čini u jednom zahvatu. Zahvaljujući deflegmatoru štedi se ogrev i skratićete vreme dobijanja rakije . I drugo - CILINDRIČNI HLADNJAK – koji, za razliku od spiralnog, ima tri puta veću površinu hlađenja i zahvaljujući tome postiže se mnogo bolji efekat kondenzacije alkoholne pare.

     Cena kazana u ovoj radionici zavisi od zapremine kazana i dodatne opreme. Mogu da prave i veće (za Teksas su uradili jedan od 750 litara), ali takve porudžbine su veoma retke. Poznato im je da su najskuplji, ali i najbolji. Bezbrojne višedecenijske pohvale, brojna priznanja i nagrade su dokaz toga. A kako kvalitet uvek ima kupca, pokazuje i podatak da se za naručeni kazan čeka i po pola godine!

      Kupci na svim kontinentima

       Poparići su jedni od retkih proizvođača iz Srbije koji prodaju svoje kazane širom Srbije, regiona i sveta. I to bez previše oglašavanja po medijuima i nastupa na sajmovima. Uverili su se u istinu da je najbolji marketing ’’od usta do usta’’, a kako se dobar glas daleko čuje, nadaleko su poznati, priznati i traženi!

     -Kazane najčešće prodajem u zemljama koje su nastale raspadom bivše SFRJ, - čak i Sloveniji, koja ima industrijsku proizvodnju kazana, ali i inostranstvu - Portugaliji, Irskoj, Škotskoj, Austriji, Americi, Australiji, Kanadi, čak i Novom Zelandu. Ranije sam ih na te destinacije kupcima slao sam, avionom ili brodom, od nedavno to radim preko specijalizovanih marketinških preduzetnika koji mi prethodno odrade podudžbine i plaćanje. U svemu nam mnogo pomaže i internet pa se o nama detaljno saznaje u celom svetu, brzo i kalo uspostavlja kontakt, sve ostalo je stvar već dobro savladanih procedura – objašnjava Nenad, naglašavajući da ga ne brinu strogi zakoni Evropske unije o proizvodnji alkoholnih pića jer je od uvek bio i ostaće revnosni legalista.

                                                                             Tekst i snimci: Dragan PEJIĆ

         - a n t r f i l e –

           Destilerija

       Da bi i praktično demonstrirali kvalitet svojih kazana, Poparići u okviru svoje radionice imaju i sopstvenu destileriju u kojoj proizvode, naravno na svom kazanu, rakiju MEDUZU – od jabuke, kruške vilijamovke, šljive, kajsije, dunje i grožđa. Kupci kazana se tako na licu mesta mogu uveriti u sveopšti kvalitet onog što im kupljeni kazan daruje. O ukusima se ne raspravlja, nećemo o tome, probali smo i oduševili se!

     Imaju 400-litarski kazan na točkovima pa katkad na terenu zainteresovanim mušterijama ispeku rakiju.