-
Kuhinja Na Otvorenom
Kuhinja Na Otvorenom podrazume
-
Sačijada Stražilovo 2019
-
Srneći paprikaš by Gale Perić
-
Bili smo na Weber-ovoj Gril Akademiji
Uvod u nov
GLAVICA
Glavica je jedan od vrhova Fruške gore. Na oko 200 m nadmorske visine smestili su se mnogi ljubitelji prirode. Prednost ovog vikend naselja jeste u tome što se nalazi na samo osam kilometara od Novog Sada, pa se tamo može stići za svega petnaestak minuta. Popularno je i zbog prelepe prirode i obeleženih, planinskih staza koje su poznatije kao “kardio” staze.
Na Glavici smo upoznali i Darka Bujasa čiji su roditelji vikendicu kupili pre više od 30 godina. Iako je kupljena u teška vremena, Darko kaže da sad zna da je to bila ispravna odluka. “Kada danas razmišljam, u to vreme je bilo više razloga da se ne kupi nego da se kupi. Asfalt je postojao samo do mesta gde danas počinje naselje Čardak u Sremskoj Kamenici, a posle toga je postojao samo zemljani put koji se i nije održavao. Kada padne kiša bilo je i te kako komplikovano doći do nje pa smo često znali da parkiramo i da poslednjih 1.5 km idemo peške, sa cegerima punim mesa za roštilj.” Međutim, danas je situacija nešto bolja. Deo puta je asfaltiran, a deo presvučen
FRUŠKOGORSKE PEČURKE
U POTRAZI ZA FRUŠKOGORSKIM PEČURKAMA
TIHI LOV
U svetu postoji 1.7 miliona vrsta gljiva. Tako inpozantan broj svakako zaslužuje jedno posebno mesto u carstvu živih bića. Vični gljivari u proseku znaju da prepoznaju oko 500 vrsta, ali za tako bogato znanje potrebne su godine rada, učenja i, pre svega, puno boravka u prirodi. I Srbija se može pohvaliti brojnim vrstama pečuraka, a samo u Nacionalnom parku Fruška Gora živi čak 450 vrsta.
FRUŠKOGORSKE VIKENDICE
FRUŠKA GORA, TANKA PA DUGAČKA...
Mnogi je podrugljivo nazivaju brdom, a ne planinom, međutim, Vojvođani su ponosni na njenih 539 m nadmorske visine. Fruška gora je nekada bila ostrvo u Panonskom moru, ali i danas se može posmatrati kao ostrvo u prostranoj Panonskoj niziji. „Fruška gora tanka pa dugačka, kraj Dunava drema kao mačka“, tako je davnih dana Duško Radović opisivao vojvođansku planinu koja zauzima površinu od oko 255 km2 i čini severni deo Srema.
Najviši vrh je Crveni čot, čije samo ime govori o zastupljenosti vinograda po njenim obroncima i padinama. Iako je bila delimično naseljena i u praistoriji, ekspanziju je doživela u antičko doba. Stari Rimljani su je nazivali Alma Mons, što znači plodno brdo. Zbog dobrog položaja i bogatstva, ovaj deo Vojvodine često je bio pozornica burnih istorijskih događaja, o čemu svedoče i brojna arheološka nalazišta koja se nalaze u neposrednoj blizini Fruške gore.
Bila je inspiracija mnogim pesnicima poput Jovana Jovanovića Zmaja i Branka Radičevića čija se večna kuća nalazi na Stražilovu, jednom od vrhova Fruške gore.
Zbog velikog broja manastira, Fruška gora nosi i ime „Sremski Atos“, ili „Vojvođanska Sveta gora.“ Kako god da je nazivali, ljudi iz celog sveta je rado posećuju, jer zaista ima šta da im ponudi. Njene šume imaju najviše lipe u Evropi, a i ostala flora i fauna zauzimaju značajno mesto na mnogim kartama kako biologa, tako i običnih ljubitelja prirode. Zahvaljujući jedinstvenim i brojnim fosilnim ostacima flore i faune, Frušku goru nazivaju i „ogledalom geološke prošlosti“. Zbog tako velikog prirodnog bogatstva, Fruška gora je 1960. godine proglašena za nacionalni park, ne bi li se trajno zaštitila.
Čovek je u prošlosti posekao veliki deo šuma, tako da se danas na većoj površini Fruške gore nalaze livade, pašnjaci, vinogradi, voćnjaci i njive, dok su šume zastupljene mahom na višim predelima. Kao takva, Fruška gora se pretvorila u pravu „vikend zonu“. Od Popovice, Glavice, Banstola, Čortanovaca, Zanoša, Velike Remete, Paragova, preko Vilinih Vodica, Zmajevca, pa do delova mnogih sela na ovoj planini, prostiru se popularna fruškogorska vikend naselja.
Zapravo, niz vikendica i počinje tamo gde počinje i Fruška gora. Od Slankamena preko Krčedina pa sve do Čortanovaca, gde je čini se i najatraktivnija destinacija, ako je suditi po broju vikendica. Kao i u svim drugim popularnim vikend zonama, i ovde postoji veliki broj nelegalnih objekata. Prostornim planom područja posebne namene Fruške gore obuhvaćeno je 57 naselja u okruženju Nacionalnog parka, čije vikend zone zauzimaju površinu od 7.058 ha. Prema podacima NP Fruška gora, sve što je izgrađeno posle osamdesetih godina prošlog veka, na teritoriji koja je pod zaštitom, spada u bespravnu gradnju! Takvih objekata bilo je 94 na teritoriji Nacionalnog parka, rekao je za „Vikendicu“ Milan Radojčić, šef nadzorne službe NP Fruška Gora:
„Vlasnici vikendica su više puta upozoravani da iste uklone, a protiv onih koji to nisu učinili, vode se sudski postupci. Gradnja je dozvoljena samo u 3. zoni zaštite“,podseća Radojčić i ističe da nema šale jer su do sada uklonjena 54 takva objekta.
Nemali je broj prevarenih ljudi koji su kupili vikendicu, bez prethodne provere da li je legalizovana, a to je prvi korak koji se mora napraviti pre potpisivanja kupoprodajnog ugovora. Posebno ako se ona nalazi na teritoriji Nacionalnog parka.
„Pošto se radi o dobru 1. kategorije zaštite, za apsolutno sve radove moraju da se traže određene saglasnosti od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, resornog sekretarijata i NP Fruška gora“, ističe Radojčić.
To, međutim, nije slučaj sa vikendicama koje se nalaze na Fruškoj gori, ali van granica nacionalnog parka. U tom slučaju, za gradnju je nadležan Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a za gradnju montažno-demontažnih objekata nadležne su institucije lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana gradnja.
I na Fruškoj gori se primećuju velike socijalne razlike, koje se najviše ogledaju u izgrađenim objektima. Od male planinske brvnare, pa sve do luksuznih vila koje se pružaju duž glavnih puteva. Ka Fruškoj gori najviše gravitiraju ljudi iz Novog Sada i Beograda, a teško je doći do podataka koliko na ovoj planini zaista postoji vikendica. Mnoge od njih su odavno pretvorene u stambene kuće, a ni postupak legalizacije nije priveden kraju, pa se broj kuća za odmor samo naslućuje. Činjenica je da i u mnogim selima nastaju vikend naselja, pa je poslednjih godina na primer u Divošu, Ležimiru, Banoštoru, Suseku kao i mnogim drugim fruškogorskim selima izgrađen veliki broj vikendica.
Nisu samo vikendaši i nelegalni objekti problem Fruške gore. Brojni posetioci ostavljaju za sobom gomile smeća, nemarno se seče šuma, a jedan od gorućih problema jeste i saobraćaj. Naime, svakodnevno preko Fruške gore prođe oko 20.000 teških kamiona, što je jedinstven slučaj u Evropi kada su u pitanju nacionalni parkovi. Državni čelnici su mnogo puta najavljivali izgradnju obilaznice, zatim tunela, ali za sada su ti planovi još uvek samo prazna priča. Uglavnom predizborna.
Dokument u vidu „Master-plana održivog razvoja Fruške gore do 2022. godine“ čini se u ovom trenutku kao jedino moguće rešenje svih nagomilanih problema, od ekoloških do urbanističkih. Ako je verovati obećanjima kreatora master-plana, u narednih deset godina trebalo bi da se potpuno sredi stanje na Fruškoj gori i to u svim oblastima, a za to će, što iz državnih što iz privatnih izvora, biti investirano više milijardi evra. Sve to lepo zvuči ali ne postoje čvrste garancije da će mir i tišina, zbog kojih vikendaši i odlaze u prirodu, ostati sačuvani.
Sadržaj
