Kuhinja Na Otvorenom podrazumeva pripremu hrane na otvorenom (dvorište ili terasa, šumarak ili proplanak, ispod pergole,  krošnje ili suncobrana, pored bazena…) ,bez upotrebe struje. Dakle, ugalj (drvo) ili gas (plin)! Znamo za većinu načina: roštilj, sač (peka), kotlić, kotlovina, talandara (tanjirača), ražanj, ali možda Vi znate još neke? Verujemo da svaki vlasnik vikendice dobro vlada sa, barem, dva načina od navedenih. Vlasnici kuća imaju, skoro, sva navedena oruđa (možda nemaju svi ražanj), jer nemaju problem sa obijanjem i krađom kao vlasnici vikendica. Ipak, nije preduslov za dobrog majstora sača ili roštilja da ima dvorište. Mnogi opremu imaju u autu, pa koriste svaku priliku da pokažu svoje majstorstvo i na „gostujućem“ terenu.

Za razliku od stardardne kuhinje, u stanu ili kući, Kuhinja Na Otvorenom je muški posao. I stvarno, teško je zamisliti da žene okreću jagnje ili prčkaju oko žara. Žene malo više učestvuju u pripremi kotlića jer  tu ima i zaprške i začina i raznih trikova, a muški misle da je vatra i okretanje najvažnije.

Kuhinju Na Otvorenom praktikuju klinci, studenti, radnici i seljaci, doktori i profesori, policajci, penzioneri... ma,  svi.

Roštilj je, naravno, najpopularniji, delom i zbog toga što se meso za roštilj kupuje već pripremljeno i oblikovano. Ćevapi ili marinirani bataci se kupuju u svakoj mesari i mada svi znamo da je većina gotovih ćevapa napravljeno i od druge klase mesa, a već marinirano meso napravljeno radi produžavanja svežine, u manjoj ili većoj meri svi to, ponekad, kupujemo. Pravdamo to jednostavno: nemamo Vremena. Tradicionalisti tvrde da je jedini pravi roštilj spremljen na uglju, dok oni koji više cene gas (plin) smatraju da je lakoća upravljanja plamenom koji  se postiže gasom neuporediva.

Jedna vrsta roštilja koja je vrlo popularna u Americi je je Smoker, kod nas bi rekli Pušnica. Da bi se meso kvalitetno nadimilo neophodno je nabaviti i kvalitetan briket u kojem neće biti nafte ili nekih drugih dodataka koji će usmrditi meso, a  takođe važno je naći i briket koji dugo održava žar, jer je za skoro svako dimljenje potrebno minimum 5-6 sati.

Sač ili peka je već gastronomski izazov. Izgleda jednostavno ali mnogi su se opekli.  Zemljani, kovani ili gusani (tuč, liv) je više lični izbor, mada će i taj izbor različiti stručnjaci drugačije  savetovati. Jagnjetina ispod sača je specijaltet i Zlatibora i Dalmacije i Bosne i celog Balkana. Ali nije samo jagnjetina, ispod sača je dobra i pita i hleb!

Kotlića je neverovatno veliki izbor: emajlirani, rostfrajni, aluminijumski, gusani, bakarni, zemljani, otvoreni, zatvoreni, manji, veći... Koriste ga lovci i ribolovci, ali i pravi domaćini. Od pasulja, gulaša, paprikaša do riblje čorbe... sve je dobro.  I opet će biti stručnjaka koji će reći da šta god pripremali u kotliću najvažnija je mlevena crvena paprika, dok će drugi tvrditi da za dobru riblju čorbu moraju biti tri vrste ribe, a da dobrog paprikaša nema bez divljači itd.

Talandara je više zastupljena u Vojvodini verovatno zato što Vojvodina ima najviše tanjirača. Može se na talandari spremati i roštilj i krompir i štošta drugo, ali riba na talandari je nenadmašna.

Kotlovina je vrlo popularna u Hrvatskoj, mada se sve češće viđa i u Srbiji. Kotlovina je dobra zbog svoje univerzalnosti:  u kotlovini se može i peći i krčkati, a pošto ima svoje ložište omogućava pripremu hrane i u sred zime. Jednostavno je: prvo se prži meso i kobaja na užarenom rostfrajnom tanjiru, zatim se odloži na rub tanjira da ostane na toplom, a u tanjir se ubaci povrće, koje se krčka jedno Vreme, nakon toga se vrati meso u tanjir i sve zajedno čini savršen ukus.

Ražanj je, realno gledano, ipak više popularan u gostionama, kafanama i etno restoranima. Ražanj je komplikovan i u pogledu nabavke kvalitetnog mladog jagnjeta ili praseta, i u pogledu organizacije jer sve teže uspevamo skupiti dovoljno veliko društvo za celo PRAGNJE!

Ljubitelji Kuhinje Na Otvorenom ne mogu se složiti samo u jednom: ugalj (briket) ili gas (plin)? I stvarno, teško je tu reći šta je bolje. Možda bi se moglo reći da plin daje veći komoditet u radu, a ugalj bolji šmek. Teoretski, Kuhinja Na Otvorenom se može koristiti i uz skupljanje grana iz najbliže okoline, ali dok nađete drva koja su dovoljno suva i da nisu trula, gubite dragoceno Vreme za uživanje u druženju. Kod kupovine gasa nemamo mogućnost da biramo, ali kod dileme u izboru uglja ili briketa, lično bih dao prednost briketu jer ima manje prašine, ne guši vatru i duže drži žar. Sad već postoje i kod nas briketi sa produženim dejstvom, odnosno briketi koji mogu da budu užareni  i do nekoliko sati.

Kuhinja Na Otvorenom daje ono što obična, svakodnevna  kuhinja nikada neće, a to je druženje, sa prijateljima, komšijama, rodbinom, a lepo je što i deca mogu da učestvuju. Kuhinja Na Otvorenom i treba da bude zabavna. Nije se društvo oklupilo oko Kuhinje Na Otvorenom zato što su gladni već što su željni zabave i druženja. A svi mogu da učestvuju.

Javite nam Vaša iskustva, predloge, recepte...

 Autor: VremeJeNovac.rs

Ove godine, (2016) prvomajski uranak će biti tačno 01.05. Nekako se tako namestilo. Time je ispunjen prvi, važan,uslov za obeležavanje tog značajnog događaja. Drugi, važan, uslov je Vreme. Vlada je obećala da će sve učiniti da uranak dočekamo po lepom i sunčanom Vremenu. Treći, važan, uslov je da imate sa kim da „uranite“. Mnogi koje poznajem su posvađani, što sa mnom, što između sebe. Uglavnom zbog Novca. Već unapred znam da će mnogi, kada ih budem zvao da zajedno „slavimo“, vrlo energično mi reći: Ma kakav 1. Maj! Ne mogu da dišem od problema (zbog Novca). I ne vredi ih ubeđivati. Neki će reći da su baš nešto drugo planirali za taj dan, npr. krečenje, ili da idu kod familije (njene), a ja ću znati da im se ne ide na uranak jer nemaju Novca, ali ću reći da pozdrave familiju. Sa komšijom bi rado slavio, ali nam žene, trenutno, ne pričaju ( nije zbog Novca).  Dakle, kako na Vreme i sa što manje Novca organizovati proslavu 1. Maja?

Postoje dve vrste uranka (il’ se kaže uranaka?): u vikendici (najbolje ne svojoj) i livada pored reke, potoka, drveta ili puta.

Uputstvo za vlasnike vikendica ( i salaša)

Za vlasnika vikendice, 1. maj je najradosniji praznik u godini. Pa, valjda, vikendicu je i pravio zbog tog PRVOG MAJA!  Bez obzira kada „pada“ 1. maj, sastaviće 2 vikenda. Voćke je na Vreme orezao, travu pokosio, bašta „preštijana“, pojavio se i poneki cvet...Idealno! Roštilj, koji je zidao svojim rukama je, uvek, spreman. Domaće rakije, domaćeg vina i domaćeg piva ima „mog’o bi svadbu napraviti“. Naravno, čuva se tabla domaće slanine, a kod pravih domaćina ima i šunke. Kad je sve tako, moj je savet sledeći: Dragi prijatelju, razumem ja tebe, da je svake godine isto i da samo ti radiš i plaćaš, ali to je tako i budi „gospodin“ do kraja. Kupi još par kila ćevapa (zbog dece), svinjskog vrata i kobasice i pozovi prijatelje, familiju, komšije...Odmah im reci: nemojte ništa kupovati, sve sam ja, već, kupio. Samo dođite. I doći će. Ako neko donese 100 gr kafe ili kolače ili flašu vina, dobro je, ali ne računaj ni na to. To nije ni važno. Znam ja (isti sam ti takav) da nisi za 1. maj bio u gostima otkad si započeo gradnju vikendice, ali to si sam izabrao i uživaj u tome. Za ženu od vlasnika vikendice (tzv. vlasnica) sličan savet: računaj da ćeš sama oprati sve sudove, a ako se neka seti da pomogne-seti, a ako ne, ne jedi se previše.

Uputstvo za  one koji idu u goste ( u vikendicu)

U goste se ne ide praznih ruku. Znam da znate, ali ja ću Vam dati neke male sugestije, ali da se ne naljutite. 100 gr kafe, kolači i flaša vina se podrazumevaju. To nosite svake godine. Ali je bolja fora da domaćine iznenadite i kupite im novi sač, ili kotlić, ili trimer, ili makaze, ili... Znam ja da to košta više od 100 grama kafe, ali time ste osigurali i sledeći 1. Maj! Šalim se, zvaće oni vas i dogodine, nego je to znak da ste, prošli put kada ste bili kod njih, videli šta im sve fali ili šta je već previše staro. A možda da im kupite mrežu za ljuljanje, ili neki ukras za dvorište. Ako ne znate gde da kupite i ako nemate Vremena, pomoći ću Vam: na svom (ili firminom ) kompjuteru otvorite Google, ukucate www.vremejenovac.rs i sa leve strane imate kategorije. Sve što izaberete iz BAŠTE ili KUHINJE NA OTVORENOM, nećete pogrešiti. Doneće Vam poštar (kurir) na vrata stana ili firme, uštedećete i Vreme i Novac, a dobićete status „rado viđenog gosta“. Doduše, za kafu, kolače i vino ipak ćete morati svratiti u neki market.

 Uputstvo za one koji 1. maj proslavljaju u poznatom izletištu (piknik).

Bez ljutnje, ali za vas imam najviše saveta. Organizacija je ovde vrlo važna i nemojte sebi dozvoliti da se nervirate jer je neko nešto zaboravio. Ipak, na prvom mesto organizacionih problema je dogovor oko uloge vozača! Neko mora da vozi nazad i taj neko može popiti jedno pivo pre, i jedno posle roštilja! 1. Maj 2016 godine neće moći ni jedno. Većina će odlučiti da 1. Maj provede uz roštilj, jer je ražanj za poneti prilično komplikovan. Izbor prenosnih roštilja je ogroman: za jednokratnu upotrebu ili dugovečan,na plin ili briket/ugalj, manji ili veći itd. Teško je dati konkretan savet, ali i kod izbora roštilja je jasno da nema dobar i jeftin. Eto,  naprimer, internet prodavnica www.vremejenovac.rs  ima preko 100 modela, pa krenite na Vreme da prostudirate, dogovorite se i poručite. Kupite već marinirano meso, lepinje su praktičnije od hleba (jede se iz ruke), i ne izmišljajte previše. Uvek će se naći neko u vašem društvu koji će predlagati i fetu sir, i masline, ajvar i...Bez veze, ponestite dobro raspoloženje i dosta piva. Pripremite se za Marfijev zakon ( društvo pored vas će sigurno uživati u muzici koju vi ne podnosite, nečija lopta će pasti baš u vaš tanjir i sl), a dobar provod zavisi samo od vas.

Živeo 1. Maj!

Autor: Romeo Karanović

„...a fukara može i rebara“! Ma, hajte, molim vas. Ja ne mogu da verujem, da se nekada tako mislilo i govorilo. Danas bi, al samo po tom pitanju, rađe bili fukare nego harambaše. Rebarca su specijalitet u svim kuhinjama sveta. Ne znam zašto im tepamo kada ih ne jedemo prstićima već prstima. Znači, zovimo ih punim imenom: rebra. Dakle, ja volim praseća,( svinjska), teleća i jagnjeća. Možda ima i drugih, ali ja nisam probao, a rado bih čuo druga iskustva. I pernate životinjke imaju rebra, ali nisu gurmanluk.

Kada se skine pragnje (prase ili jagnje) sa ražnja, bude malo koškanja oko zaporaka (zaponjaca,.......) ali na njima ima taman za jednoga, a posle toga najslađa su rebra. Ni previše masna, ni previše suva. Taman. Lepe se za prste, al’ salveta i ne mora biti, obližu se prsti. A prstima se rebra jedu i ispred vikendice i u gostioni Knin! To u svetu zovu „ finger food“.

Ako kupujete meso za sač, odnosno peku, naravno da ćete tražiti i rebra. Lično sam nekoliko puta spremao jagnjetinu ispod sača samo od rebara. Još napravim foru, pa neke komade iskostim i to mi pomaže da lakše složim meso, a da lepo i izgleda. Uzmite u obzir da rebrima treba manja temperatura od ostalih delova tela.

Rerna. Po mogućnosti od Smederevca. Rerna je nepresušna inspiracija gurmanima, ali opet bih istakao rebra kao najprostije jelo, sa garantovim uspehom za oduševljavanje gostiju. Moj je predlog da rebra pečete u komadu. Efektno izgleda kada se iznese na sto, a ukus...!

Rebarca na roštilju su podcenjena i mnogi se retko odlučuju za njih, zbog malo duže pripreme. Preporučujem da ih prvo skuvate (osim vode, dodajte još i soja sos), a nakon toga premažete marinadom i ostavite u frižideru barem nekoliko sati. Kod pečenja na roštilju opet premazujte marinadom svakih 5-6 minuta, odnosno svaki put kada rebarca okrećete.                                                                                                                

Od Kineza smo naučili i upotrebu raznih sosova, koji se izuzetno slažu upravo sa rebrima. Ljutkast i slatkast sos možete i sami napraviti, a solidna je i ponuda u radnjama gotovih soseva. Kineski sosevi u osnovi, naravno, imaju soju, ali i med, luk, mirođija,ulje, so, biber...Moja preporuka: sos od meda.

I na kraju, da se ne zaboravi: suva rebra! U pasulju i kupusu neizostavna, a uz sarmu, makar da zamirišu.

Autor. VremeJeNovac.rs

Kako dočekati goste u vikendici?

Jedan od važnijih razloga posedovanja vikendice je i druženje. Nemojte sebi nametnuti fizički rad kao jedino zadovoljstvo odlaska u vikendicu. Naravno da ste umorni od kancelarije, saobraćaja, politike, stresa... ali nije valjda da ste toliko truda (a i novaca) uložili u vikendicu, a retko vam dodju gosti! Nema opravdanja: zovite prijatelje, komšije, rodbinu, a i kolege sa posla, na druženje. Najčešće čujem da su pare problem i da puno košta dolazak gostiju. Nije tako! Pokušaćemo da vam to i argumentujemo. Pre svega, znajte da niko ne očekuje obilje jela i pića, ali svi očekuju opuštenu atmosferu.

                Ali hajde da vidimo kako se pripremiti za goste. Da se ne obrukamo, a da se previše ne potroši ni vremena, ni novaca.

                Bez obzira ko nam dolazi i kada dolazi,  rakija se ponuditi mora. Žene uvek mogu popiti kafu, a muškarci rakiju. Pošteno govoreći: to ne košta ništa. Za decu je najbolje, ako im se ponudi voće koje će sami ubrati (postoji realna opasnost da polome neku granu).

                Predjelo (meze) je najlakše za pripremu, ali pazite- može da košta više nego glavno jelo. Gosti će se najviše obradovati prostim jelima: uštipci, kajmak, sir,domaća slanina, domaća kobasica,domaći pršut...I najlošija domaća slanina je bolja od čajne kobasice iz marketa! Ne bih ja tu isticao cenu, već sam ambijent vikendice daje prednost domaćim proizvodima u odnosu na industrijske.

                Glavno jelo. E, tu se pokažite! Roštilj, kotlić, talandara, sač, kotlovina...gosti će sve prihvatiti.  Verujem da ste sve te rekvizite kupili, a i da ste savladali. Za kupovinu pomoći će vam naš sajt www.VremeJeNovac.rs a za upotrebu www.vikendica.net.

Pokušaćemo da napravimo kalkulaciju domaćinskog dočeka gostiju. Predpostavimo da nam u goste dolazi bračni par sa dvoje dece.

Meni br. 1

300 gr mešanog roštilj mesa po odrasloj osobi,  200 gr za dete= 2 kg

1 kg hleba

8 flaša piva

2 lit soka

2 lit gazirane vode

2 kg salate

10 kg lubenice

Ukupno cca: 2.500 din

Meni br. 2

Kotlić (paprikaš, pasulj, riblja čorba), meso ili riba 1,5kg + povrće 0,5kg

1 kg hleba

2 lit vina

2 lit gazirane vode

2 lit soka

2 kg salate

Keks (napolitanke!)

Ukupno: cca: 2.500 din

Meni br. 3

Sač (250 gr mesa po osobi + 200 gr krompira po osobi)

Hleb, vino, voda, sok, salata

Ukupno:  cca 2.500 din

Mi smo zaključili sledeće: bez obzira na izbor glavnog jela, koštaće nas manje/više isto.  Svaka od navedenih stavki je podložna promenama i kalkulacija je samo orijentaciona. Vikendica nam pruža komociju i u oblačenju i u ponašanju, pa je i dekoracija stola minimalna.

Napomena: Nije uračunata potrošnja začina, salveta, briketa, čačkalica...

P.S. Ražanj nismo analizirali jer je malo komplikovaniji za organizaciju, što bi rekli: ne vredi klati vola radi kile mesa, odnosno- za ražanj ipak treba malo veće društvo, a treba na vreme nabaviti pragnje! (prase/jagnje).

Razanj-Pragnje

Ni prostijeg jela, ni veće nauke.

Sa naučnog stanovišta moglo bi se reći da ražanj spade u zdravu hranu. Najmanji nivo holesterola, sprema se i jede bez začina, ulja i bilo kakvih dodataka i ako je jagnje ili prase raslo i hranilo se u pravom prirodnom okruženju, konzumacija se može preporučiti skoro svima: starijim i mlađim, ženama i muškarcima, zdravim i bolesnim.

Dilema jagnje ili prase je slatka muka. Ako se društvo dogovara, lako se postiže konsenzus. Jagnje je kvalitetnije meso ali i znatno skuplje. Za mene je vrlo važno i sledeće: jagnjetinu volim isključivo kada je vruća, a prase i kada je vruće ali i iz frižidera.

   Za razliku od roštilja, ražanj zahteva veći broj gladnih usta. Po mom mišljenju, 8 je minimalno a 10 optimalno! Sezona kod mene počinje s proleća, prvi vikend koji dozvoljava da svi sedimo napolju. Ražanj se „vrti“ nekoliko sati, pa  je ugođaj pravi ako se sedi u neposrednoj blizini. U mnogim vikendicama pergola i roštilj/ražanj čine celinu pa je sedenje moguće i ako pada kiša i pri  velikim vrućinama.

Nabavka

Ako izuzezmo nauku oko toga da li je bolje jagnje sa Paga (uticaj morske soli) ili Zlatibora (planinski vazduh) ili Hercegovine (kamen), nabavka jagnjeta se svodi na najbilže selo. Bez obzira da li kupujete jagnje ili prase, osnovni kriterijum je: što mlađe-to bolje. Jagnje koje je sisalo do 6 meseci ili paslo do godinu dana je prihvatljivo ali nakon toga se smatra da je ovca. Slično je i sa prasetinom tj. svinjom. Kod kupovine jagnjeta/praseta najvažnije je kod koga kupujete! Kupovina kod čestitog domaćina je bolji kriterijum od cene. Ako imate vikendicu logično je da imate svog seljaka kod kojeg redovno kupujete jer vam je on garancija da znate šta kupujete. Savete tipa pipanje trtice i podizanje brava ja nikada nisam prihvatao.  I ne zaboravite: nikada ne riskirajte, pregled veterinara je obavezan.

Cena tzv. “žive vage“ jagnjetine kod nas se kreće od 220 do 260 din/kg za jagnje a 150 do 200 za prase. Ako kupite jagnje/prase od oko 25 kg računajte da će ono očišćeno imati oko 15 kg a nakon pečenja oko 12 kg što je sasvim dovoljno za 15 odraslih osoba.

Vatra

Samo jedna dilema postoji a to je da li je koristiti drvo ili drveni ugalj. Ugalj je komotnija varijanta, cena nije velika (oko 130 din/džak od 3 kg ili 550 din/džak od 10 kg a potrebno je oko 20 do 30 kg za pragnje od 25 kg). Mnogi  će reći da je najbolja vatra od suhe vinove loze ali bukva sigurno može da ispuni svačija očekivanja. Preporučujem da ložište formirate u neposrednoj blizini  ražnja i da iz tog ložišta lopatom prenosite žar koji raspoređujete ispod ražnja i to tako što više žara stavljate ispod nogu a vrlo malo ispod grudnog kroša jer se grudni koš mnogo brže peče od butkica.ponekada nije loše staviti veći kamen na sredini ražnja koji apsorbuje prekomjerno isijavanje žara i štiti srednje dijelove. Nikada nemojte sa ložišta prenositi plamen jer plamen može da upropasti ražanj.

Ražanj

Svaka vikendica ima svoj roštilj a preporučujem da imate i svoj ražanj. Ražanj mora biti od nerđajućeg čelika, rostfraja i može se kupiti zajedno sa elektromotorom po ceni 50 do 100 Eura. Jednom se kupuje a ako imate u planu barem nekoliko puta godišnje zvati goste brzo će se isplatiti a posudba od komšije neizvesna jer i on planira ražanj za 1.maj i sl. pogodne datume.

Nabijanje jagnjeta ili praseta na ražanj je ozbiljna nauka i preporučujem svima da prvi put pozovu nekog sa iskustvom, a lako se nauči. Najvažniji posao koji morate uraditi je soljenje i to isključivo iznutra uz zasecanje ispod plećke i punjenje solju u te zareze. Soljenje je poželjno uraditi noć pre planiranog pečenja. Sa vanjske strane nikako ne soliti jer so isušuje prebrzo prilikom pečenja.

Pečenje

Druženje uz ražanj je neprocenjivo. Najčešće „muški posao“ pa se tu mogu redovno čuti najnoviji predlozi za dobar ražanj: jedni kažu da ražanj treba da se vrti ka vatri, drugi kažu od vatre, jedni kažu polij ga malo pivom, drugi kažu da to nije dobro (moj je stav jasan: nikako polivati sa pivom već za tu svrhu pripremiti posudu sa masnoćom pa ražanj sa grančicom ili krpom s vremena na vreme poprskati). Preporučujem da se na početku peče na umerenijoj vatri sve dok  meso ne počne da pušta sopstvenu masnoću, a posle malo pojačavati jer nije dobro dugo pečenje na slaboj vatri jer isušuje meso a prejaka vatra omogućava da meso spolja izgori a iznutra ostane nepečeno. Naravno, neko će reći treba mu još 1,5 h dok će drugi odmah dodati da treba još sigurno 2 sata. Ma nauka je to! U zavisnosti od veličine jagnjeta ili praseta računajte na sigurna 3 sata okretanja.

Na kraju, kada svi zaključe da je pečenje gotovo, ražanj se skida i prisloni uz obližnje drvo da se malo (malo!) ohladi i ocedi i već u tom vertikalnom položaju može se pažljivo krenuti sa odvajanjem većih komada mesa. Tranžiranje mesa ide prilično prirodno jer se veći komadi sami odvajaju po principu da kada uhvatite za nogicu , samo potpomažete oštrim nožem lakše odvajanje.

Epilog

Požurite za sto jer je svi vole vruće pečenje. Nekada,davno, u narodu se kazivalo „Glava glavi,plećka harambaši a fukara može i rebara“, danas je to sasvim obrnuto: borba je za rebarca i zaporke. Za prilog ražnju imate dve mogućnosti: TV kanal „24h kichen“ će vam verovatno preporučiti da uz ražanj najbolje ide „crveni kupus preliven sosom od avokada i tra,la,la“ a ja predlažem krompir, kuvan ili pečen, svejedno. Od salate neizostavan je luk, a sve ostale salate (sveže) dobre ali ne i neophodne. Da li uz pečenje ide bolje pivo ili vino, od toga nemojte praviti nauku! Ide oboje. Podjednako.

Autor: Romeo Karanović