Za koga ću glasati?
Moj pokojni otac je napravio vikendicu 70tih godina prošlog veka, pa se gradnje i ne sećam, jer ja sam bio mali, a gradnja brza.Ono što pamtim je posvećenost mojih roditelja toj vikendici.Oni nisu išli samo vikendom u vikendicu,nego, čini mi se, svaki dan. Brata i mene su vodili , vrlo često, na silu i to sam im zamerao, do te mere, da sam nekada otplakao, a nekada se durio danima. Oni su nas ubeđivali da je gore čist vazduh, slađe se ruča, a treba i njima malo da pomognem. Odlazak i nekako, ali kada je trebalo da se prespava u vikendici, to je bilo katastrofa. Što bi danas rekli, dno dna. Ja gimnazijalac,15/16 godina, da subotu uveče provedem u toj vukojebini, ma nema šanse. Vikendica je bila udaljena oko 8 km od stana u gradu, ali kilometar do regionalnog, asfaltnog puta i tu sam pokazao svoju upornost. Ako nema busa, a stopiranje ne pomaže, peške sam išao i to bez obzira na vremenske prilike i neprilike.Ako se dobro sećam, trebalo mi je skoro dva sata do stana, pa dok se ja okupam i spremim, okasnim i u grad. Nije bitno na šta „okasnim“, ali to osećanje da sam nešto propustio...Ostalo mi je nejasno zašto me ćale nije odvezao u grad, a on se vratio, pa sa svojom ženom uživao u njihovom izboru.
Pre neki dan, pokušavao sam ćerku da ubedim da ide sa nama u vikendicu.Žena i ja smo poželeli da povedemo ćerku i Terija (naš mali pas čuvar) i da prespavamo u vikendici. Cele sedmice smo smišljali šta ćemo kuvati, a da to naša ćerka voli, a kupili smo i nekoliko novih društvenih igara, sve u želji da ćerki ugodimo.Posle mog petnaestominutnog ubeđivanja, ćerka mi je rkla: „Ćale, smaraš!“ Zanemeli smo. Pa ona ima tek 13 godina! Prihvatili smo. Teško.Više je nećemo zvati, a ona, ako se seti-seti.
I tako sam se, tek ovih dana, setio mog odrastanja uz vikenducu.Da se razumemo, nije meni ostala ta vikendica samo u lošem sećanju, nego se lepih trenutaka nisam setio. Ovih dana.
A za koga ću glasati? Ma još ne znam ni da li ću izaći na glasanje, jer imam dosta posla oko mojih voćki, pa ću taj vikend biti zauzet od jutra do večeri.
Autor: Čiča Gorio
