Komšije

U stanu, kući i u vikendici, komšija ti može biti najbolji prijatelj ili najgori neprijatelj. U Srbiji je čest slučaj da su komšije na sudu, najčešće zbog međe. Vrlo često je to beznačajna vrednost od nekoliko metara, ali princip i inat su najjači argument.  Ne uspevaju da ih pomire čak ni svadbe i sahrane.U selu se komšijski loši odnosi održavaju kroz više generacija, ali nejasno je zašto imamo loše komšijske odnose među vlasnicima vikendica. Naravno, mesto za vikendicu sami biramo, ali komšije ne. Beše lepo na početku: pili kafu i rakiju, ponekad zajedno i roštilj raspalili, kosačicu delili i imali ključ od svake komšijske vikendice za „ne daj Bože“. Onda krenu sitne gluposti koje nam kvare vikendašku idilu. Ona komšinica stalno posuđuje kafu-kako je moguće da nikada ne kupi, onom komšiji posudio bušilicu, a on mi vratio pokvarenu, a  vala, često odvrnu muziku da se ne može izdržati. Onda menjaš katanac na šupi, sadiš novo drveće prema komšiji (samo da ih ne gledam!), krenu ogovaranja i sve u svemu: karta u jednom pravcu!

„Poslušaj zato savet što će ti čiča dati:“ Pozovite komšije na kafu i rakiju. Kao prvog dana. Posle druge rakije, izgovorite te, napamet naučene, reči,: drage komšije, ima dosta stvari koje vi nama zamerate, a i mi vama, da ne ulazimo u detalje, ’ajde da sve to preskočimo. Nama je baš bezveze da se ne javljamo jedni drugima, a tu smo, na 20 metara jedni od drugih. Da ne bi ulazili u detalje sada je vreme za vic koji će opustiti celu situaciju (naravno, uz rakiju) i pomoći da se pređe na drugu temu. Nije, čak, važno da li je vic dobar.

A šta je sa komšijskim odnosima u zgradi? Ništa. Tu nema pomoći. Uđeš u lift i ako hoćeš-reci „dobar dan“, a ako nećeš-nikom ništa.   Nemoguće je biti sa svim komšijama u zgradi prijatelj, ali budite uviđavni, bez obzira kakvi su oni. Biti kulturan i fin je dobra osobina, a biti bahat - loša. Život u gradu je pun kompromisa i nemojte dozvoliti da vas nerviraju banalne stvari, kao što su: parkiranje, buka, miris ( da ne kažem smrad), kučići, mačići, trice i kučine (šta god to bilo).

Sve navedeno se svodi na jednu reč: kompromis. Ali pošto nismo svi isti, ko nije spreman na kompromis,  ostaje mu samo opcija da proda i stan i vikendicu (i bušilicu) i ode što dalje, jer tamo daleko su sve dobri i kulturni ljudi, komšije se vole i uvažavaju, i svi su spremni da se vama prilagode.

Autor: Čiča Gorio