Moram napomenuti da postoji razlika izmedju lovokrađe i krivolova. Akteri krivolova su lovci, što znači da su članovi lovačke organizacije. U krivolov se ubraja i situacija kada ulovljena divljač nije evidentirana. Lovokrađa je svako hvatanje, ubijanje ili na bilo koji drugi način prisvajanje ili eliminacija divljači. Svakako, i jedno i drugo su nedozvoljene radnje, a zajedničko im je da strada divljač.

Iako su lovci  u svojoj aktivnosti suočeni sa brojnim pitanjima i neizvesnostima, uprkos poteškoćama privode kraju i ovu lovnu sezonu, koja je bila obeležena samopregornim i posvećenim radom. Vredni lovci su ostvarili uspeh u svakodnevnom radu, brinuli su se o očuvanju prirode, zalagali su se za očuvanje prirodnih staništa divljači i stvaranje dobrih uslova za njeno gajenje. Svako je u svojoj sredini i u domenu svog rada nastojao da doprinese ekološkim načelima očuvanja prirode i divljači.

Potvrdilo se po ko zna koji put, da je domaćinsko poslovanje, domaćinsko gazdovanje lovištima i divljači jedini put da se sve teškoće postepeno savladaju, posebno u vremenu recesije, finansijske krize i reorganizacije lovstva.

Dragi sugrađani, vikendaši, kada god imate priliku, pomozite divljači da prezimi surove zimske uslove tako što ćete im ostavljati pomalo hrane, kukuruza, starog hleba, žita, sena i sl. Kada padne sneg, divljač ne može da dođe do hrane tako lako. Lovci su inače u obavezi da prehranjuju divljač u zimskim uslovima, da im nose u polje kukuruza i soli, ali ako je zima jaka i sa velikim snežnim pokrivačem onda je svaka pomoć jako važna. Hranilišta za zečeve se obično prave blizu voćnjaka kako bi se sprečile eventualne štete. Hranlišta za prehranjivanje fazana i poljskih jarebica zahteva da se ispod nekog drveta ili nadstrešnice prospe kukuruz ili pšenica. Najjednostavnije je baciti kukuruz u klipu, jer  je to konzumna hrana mnogim divljim vrstama životinja. Naravno, svako lovačko društvo je u obavezi da prehranjuje divljač, ali pomoć i od ostalih stanovnika sela ili drugog naseljenog mesta je od vitalnog značaja.

Šteta od divljači

Poslednjih godina usled povećanja brojnog stanja divljači, u velikom broju lovišta povećan je broj šteta koje nastaju usled udara vozila u saobraćaju u divljač. To je veliki problem za korisnike lovišta, umajući u vidu sve veću vrednost vozila.

Pitanje naknade štete nastale od udara vozila u saobraćaju u divljač, nije neposredno uređeno odredbama Zakona o lovstvu. U dosadašnjoj sudskoj praksi, ovo pitanje rešavano je primenom odredbi Zakona o obligacionim odnosima, koje uređuju pitanje štete nastale od opasne stvari, na osnovu kojih je korisnik obavezan na naknadu štete.

Problem šteta na poljoprivrednim kulturama, koje pričini divljače bio je u dosta slučajeva predmet sudskih sporova, koji su na kraju rešavani u Vrhovnom sudu Srbije, koji je odlukama zauzeo stav da organizacija koja gazduje lovištem, odgovara za štetu pod uslovom da je oštećeni preduzeo sve mere za sprečavanje štete od divljači koje je bio dužan preduzeti.

Kako loviti predatore – lisice

Za prirodu i lovce je u svakom slučaju važno da se održava biološka ravnoteža i da se spreči namnožavanje tzv. predatora (grabljivica), koji ugrožavaju trajno zaštićene vrste korisne divljači. Najopasniji predatori su vukovi i šakali, koji se u poslednje vreme pojavljuju i tamo gde ih nije bilo, zatim lisice, jazavci, lasice, a ništa manje nisu opasni ni psi lutalice. Od ptica grabljivica, moramo pomenuti: jastreba kokošara, kopca, sivu vranu, svraku, kreju itd. Ako se predatori namnože, a ne jedu jedni druge, u nedostatku hrane napadaju domaće životinje i pričinjavaju velike štete. To potvrđuju vesti da su vukovi napali ovce, šakali desetkovali srneću divljač, lisice napadaju zečeve i fazane. Obaveza stručnih službi je da drži pod kontrolom brojnosti predatora preko cele godine. Optimalan broj predatora je čak i poželjan.

Bez obzira što pričamo o štetočinama i predatorima, mora se imati na umu da se nijedna životinja ne može loviti bez zadrške do istrebljenja pod izgovorom da su to štetočine koje ugrožavaju korisnu divljač.

Lisica, pripada grupi predatora čija je uloga u biološkom lancu veoma značajna. Nikako ne smemo zaboraviti da je ona i prenosilac veoma opasne bolesti – besnila.

Ne znamo zašto se besnilo javlja, ali se sa sigurnošću može reći da se žarišta pojavljuju tamo gde su one previše namnožene.

Zato, da se to ne bi dogodilo, treba voditi računa o broju ovih predatora. U praksi, postoji nekoliko načina lova na lisice, u zavisnosti od kraja i navika lovaca. Love se čekanjem, vabljenjem i klasičnim progonima sa psima. Najinteresantniji lov na lisicu je lov mamljenjem. Za pripremu mamca potrebne su ulovljenje sitne štuke, a poznate pod nazivom penkala. Štuke se ubace u flašu, ne više od dve po flaši i preko njih se nalije voda. Začepi se plutanim čepom do kraja flaše i zalije voskom. Zatim se ta flaša stavi na neko sunčano mesto. Stoji to nekoliko dana, i kada se uoči da su štuke prosto nestale, a cela tečnost se pretvorila u mutnu masu, to je siguran pokazatelj da je mamac pripremljen.

Sadržaj boce se prospe na deo dvorišta gde bi lisice eventualno mogle da svrate, po nekoliko kapi na svakih 10 metara, a na kraju se ostavi neka sirova morska riba ili pileće iznutrice. Nećete verovati kako je ovaj mamac dobar! Treba pričekati, naoružati se puškom i strpljenjem. Malo lovačke sreće ne bi bilo na odmet.

Što se tiče izbora oružja, to svaki lovac određuje prema svojim mogućnostima i vrsti oružja koje poseduje.

Još jednom da naglasim da je lisica glavni uzročnik i prenosilac besnila. Zato, dragi prijatelji, oprez! Ulovljena lisica se nikada ne sme dotaći golom rukom. Neophodna je zaštita, makar i obična najlon kesa navučena na ruku.

Dobar pogled!

 Autor: Raša Ristivojević