„Koristite med kao hranu, da ga ne biste koristili kao lek”, krilatica je mnogih pčelara koji su za svoj hobi izabrali baš ovu delatnost. Pčelarstvo je umetnost, nauka koja oplemenjuje, rekli bi mnogi koji su shvatili da im je bavljenje pčelarstvom pomoglo da uvide njegov istinski značaj za čovečanstvo.
Jedan od njih je i Radivoje Matić iz Bajine Bašte. Čovek koji je pčelarstvom kao hobijem počeo da se bavi pre 30 godina i ostao mu veran do dan-danas. Prvo znanje mu je preneo učitelj iz sela Drajići u kojem i Radivoje ima vikendicu. Oduvek je život na selu njemu bio privlačniji, pa je svaki vikend odlazio u vikendicu i brinuo o pčelama.
Proizvodnja hrane obično zahteva veći prostor. Međutim, za pčelarstvo dovoljna je i mala okućnica oko vikendice. Prirodno je za pčele da su nastanjene u prirodi, a da je razmak između rojeva do kilometar i više. Dakle, idealno je za hobiste da oko vikendice imaju 10 do 15 pčelinjih društava. Radivoje ima desetak košnica, a na pčelarstvo i dalje gleda kao na relaksaciju koja njemu i njegovoj porodici obezbeđuje kvalitetan med. „To je zdravlje! To je delatnost koja smiruje živce, a pruža mnogo”, kaže Radivoje. Sad je u penziji pa se pčelama može posvetiti više nego što je to činio dok je radio, međutim, i tada se pčelarstvom uspešno bavio. Obilazio ih je vikendom, a najviše je voleo da sedne blizu košnica i da posmatra njihovo ponašanje, njihov rad, kako odlaze i vraćaju se pune sočnog nektara. „Može se od njih puno naučiti”, kaže Radivoje.
Da se vikendaši mogu uspešno baviti pčelarstvom, vidimo to i iz primera Vladimira Vučinića iz Mladenovca. I njegove pčele su bile oko vikendice, van grada, dok ih danas seli po celoj Vojvodini, najviše zbog suncokreta. „Ne morate ih svaki dan obilaziti, ali bar jednom sedmično je obavezno”, kaže Vladimir. Možete početi i sa dve košnice, a prvi roj će vam pokloniti svaki pčelar. „Pčelari su dobri ljudi, i rado će pomoći početnicima, jer je pčelarstvo plemenit posao”, objašnjava Vladimir. A postoji i verovanje da ko pomogne čoveku da zapčelari, darodavcu će pčele davati još više meda.
„Za početnike je najvažnije izabrati lokaciju koja mora biti osunčana, ali ne previše. Pčele takođe ne smeju biti ni u debelom hladu. Dobro je i da ima vode u blizini, jer pčele to vole i kako ne biste doživeli razočarenje, važno je da vam pčele ne budu gladne”, savetuje pčelar iz Bajine Bašte. „Ako u blizini košnica nemate potok ili rečicu, sami napravite pojila”.
Kada je lokacija u pitanju, pazite i na komšiluk. Jeste da pčelama treba mir, ali mir je potreban i komšijama, a pčele umeju da ‘bockaju’. I taj segment je značajan, pre zaljubljivanja u pčelarstvo, proverite da li ste alergični na pčelinje ubode. Dok ne bude kasno.
I najveći laici znaju da je pčelama neophodna kvalitetna paša, pa bi bilo dobro da se u blizini nalaze voćnjaci, sa kojih će one sakupljati nektar, ali ih i oprašivati. Dobro vama, dobro voćarima. Međutim, i tu postoji problem. Ako vi niste vlasnik voćnjaka, sprijateljite se sa njim, jer voćari danas često tretiraju voćke raznim otrovnim sredstvima, što može da ostavi velike posledice po vaše pčele. Najmedonosnije biljke su bagrem, lipa, uljana repica, naravno suncokret, kadulja, evodija, maslačak itd. Zato pažljivo birajte lokaciju, od nje zavisi i kakav med će vam pčele dati.
