Magazin Vikendica
VOĆNE VRSTE ZA OKUĆNICE
Izbor sorti za proizvodnju je veoma odgovoran posao bilo da se radi o izboru sorti za bašte i okućnice ili za veće plantažne zasade. Prilikom izbora vrste, odnosno sorte za gajenje, mora se povesti računa o sledećim elementima: o ekološkim uslovima mesta, potrebi i blizini tržišta ako su plodovi namenjeni prodaji, odnosima oplodnje među sortama, dužini života voćaka itd. U toplijim rejonima treba gajiti ranije sorte da bi ranije stigle za berbu. Za okućnice i bašte treba birati sorte koje su otporne na uzročnike bolesti i štetočine i što više voćnih vrsta i sorti različitog vremena sazrevanja, a za plantažne zasade manji broj sorti.
SIKA
Sanacija i zaštita starih terasa, balkona, lođa
Nije potrebno mnogo da biste poboljšali kvalitet vašeg života. Dodatni životni prostor, kao što su lepi balkoni, terase ili lođe sa prijatnom atmosferom, mogu odmah stvoriti vidnu razliku i odvesti vas bar na tren iz gradske vreve. Samo obnovite svoj stari pod, dodajte malo zelenila ili komad baštenskog nameštaja i za tren ćete stvoriti prostor u kome ćete uživati.
SMEDEREVAC
Kad pomislim na vatru kako pucketa...
Stegla zima, sve zaledilo, sneg napadao do kolena... Obično bih odustao, ali tog dana sam bio odlučan da se probijem do svoje vikendice. Trebalo mi je da malo ostanem sam sa sobom i donesem neke važne odluke. Korak po korak, teško, ali dođoh nekako do vrata. Unutra mračno zbog spuštenih roletni i hladno, čini mi se hladnije nego napolju. Iz podruma, jedva, donesoh naramak drva i smrznutim rukama krenuh da prebiram po ladicima u potrazi za šibicama. A moja bubnjara se nekako sva smrkla. Onako crna i hladna, kao da je ljuta. Nađoh šibice, stare novine, luč od borovine i planu vatra.
ROŠTILJ
Da li možete zamisliti vikendicu bez roštilja? Slažem se, to je nemoguće! S obzirom na tu činjenicu “Vikendica” će redovno imati strane posvećene roštilju. Naravno, očekujemo i Vaše učesće na ovu temu. Šaljite nam svoja iskustva, recepte, dileme…
Svet je prihvatio da postoje četiri osnovne kuhinje: kineska, francuska, italijanska i majčina. Predlažem da svet zvanično prizna i srpsku kuhinju: roštilj.
Roštilj predstavlja jednostavan način pripreme hrane, najčešće mesa uz direktno izlaganje vatri ili žaru. Roštilj odlikuje laka organizacija od formiranja ložišta do pripreme mesa i pečenja. Čak se i tinejdžeri, koji kod kuće ne znaju ni jaje da ispeku, lako organizuju za izlet kupovinom pripremljenog mesa za roštilj i rešetke. Tri-četiri kamena, drvo koje se može izlomiti i potpoaliti, i eto roštilja. Verovatno je prvih nekoliko puta meso ili nedovoljno pečeno ili prepečeno, ali u tim godinama, uz pivo i dobro drustvo roštilj je vrhunac provoda.
Ipak, mi vikendaši, roštilju pristupamo daleko ozbiljnije. Šta je najvažnije da bi roštilj bio savršen? Izgradnja roštilja (šamot, dimnjak, regulacija visine…), rešetka (sa kanalima), žar (drvo ili ugalj), priprema mesa (marinirano, dobra mešavina mlevenog mesa…), majstor za roštilj (konačno da mi dođemo do izražaja)...
Iskreno, ja bih ga malo proširio nadesno, da mogu da ugradim i ražanj, pa bih onda na kraju ugradio veliki točak, koji se okreće uz pomoć vode koju bih takođe doveo. A sa leve strane bih ga proširio da imam malo veću radnu ploču i na kraju nje ugradio bih sudoper. Rezultat je da na kraju roštilj bude veći od vikendice!
Dakle, ne preterujte. Bez obzira na to da li ste se odlučili da sami zidate roštilj ili da angažujete specijalizovane zanatske radnje, uskladite svoje želje sa mogućnostima. Ja bih gradnju roštilja uvek prepustio stručnjacima.
Dosta sam ekperimentisao sa rešetkama. Gusane ploče su mi davale ujednačeno ispečeno meso, ali mi nekako nedostaje okus dima ili mi se samo tako čini. Sa inoksnim kanalicama najviše sam zadovoljan. Mast se cedi u zajednički kanal pa onda grančicom ruzmarina osvežavam meso ili u toj masti uz dodatak začina natapam lepinju.
Kada je o vatri reč, možete koristiti drvo za potpalu, a još komotnija varijanta je upotreba hepo-kocki. Drvo je uvek bolje, a i vatra od drveta je bolja jer daje mesu dodatnu aromu. Ugalj je jednostavnija varijanta jer se može kupiti u svakom dućanu ili na benzinskoj pumpi, a cena je često veoma prihvatljiva. Poznat je trik za brži plamen – kartonska pakovanja od jaja prelijte jestivim uljem, i stavite ispod uglja, dobićete bolju vatru.
Rešetku, podrazumeva se, treba dobro očistiti od prethodnog roštiljanja, a zatim premazati slaninom.
Mariniranje mesa je neizostavan korak u pripremi roštilja. Za mariniranje se najčešće upotrebljavaju: ulje, beli luk, so, biber, mlevena paprika, te razno začinsko bilje kao npr. ruzmarin ili bosiljak. Marinada daje aromu, ali sprečava i nastanak kancerogenih materija.
Kod izbora mesa, lično se najčešće uzdam u savet svog mesara. Naravno da su na roštilju ćevapi obavezni. Moj mesar kaže da je bolje da mešavina mesa za ćevape ima malo više junetine koja daje ukus, a manje svinjetine koja daje masnoću. Ja kod kuće, uveče, pred roštiljanje zamesim smešu (so, biber, začini, ulje, kisela voda) pa je narednog dana meso spremno za pečenje. Mada se i meni često desi da kupim gotovu smesu za ćevape, ipak verujem da je najbolja smeša kada je sam napravim. Ako pravim pljeskavice onda dodajem i luk.
Kobasice su uvek izbor gurmana i naravno da treba da budu pikantne. Prilikom pečenja treba paziti da se prvo peku na slaboj vatri, a tek pred kraj na jačoj kako ne bi popucale.
Kada imam vremena i inspiracije onda pripremam ražnjiće jer osim mesa mogu da naslažem i povrće, pa budu još ukusniji i još lepše izgledaju. Pileća krilca i bataci imaju, osim ukusa koji se posebno naglašava raznim začinima i aromatizovanim uljima, posebnu draž u načinu komzumiranja – prstima.
Kod kupovine svinjetine preporučujem rebarca, krmenadlu i vrat. Svinjetini je potrebno da bude prošarana masnoćom jer tako ostaje sočna nakon pečenja. Slanina vam je poželjna sve vreme tokom roštiljanja, bilo da njom obmotavate ćevape, piletinu ili biftek, a ako je lepa i hrskava ponekad ume da bude slađa od mesa.
Pečenje ribe, na gradele, ima jednu specifičnost – riba se okreće samo jednom i to tek nakon što utvrdimo da može da se odlepi od rešetke. Moj savet je da se prvo stavi na jaku vatru, ali samo ovlaš, a zatim na slabiju.
Da bi roštiljsko meso bilo lepše i sočnije, preporučujem razne priloge kao što su povrće i gljive. A onda ostaje samo da se opustite i uživate!
Autor: Romeo Karanović
BAŠTENSKO POVRĆE
Povrćem se smatra veliki broj biljaka čiji se delovi koriste u ishrani: u svežem, kuvanom i konzerviranom obliku. U svetu je poznato oko 1.000 vrsta povrća, od kojih se gaji oko 150, ali najširu upotrebu ima 30–50 vrsta. Broj gajenih vrsta povrća uslovljen je ekološkim i ekonomskim uslovima, a posebno tradicijom. Danas su najrasprostanjenije vrste sa umerenim zahtevima za uslove uspevanja. To su vrste koje su gajene još pre 4.000 godina (crni luk, kupus, krastavac, pasulj), odnosno u periodu od pre 2.000–4.000 godina (grašak, rotkva, mrkva, celer, beli luk, špargla). Pored ovih, danas se gaje i vrste čija se starost procenjuje na oko 2.000 godina (spanać, peršun, dinja, šampinjoni), kao i one čijem je rasprostranjenju doprinelo otkriće Amerike (tikva, paradajz, paprika, krompir). Povećanje broja gajenih vrsta je trajan proces.
ALJMA, ZIMSKI LUK
Allium fistulosum L.
Aljma ili zimski luk se na većim površinama uzgaja najčešće u Kini iz čijih severozapadnih krajeva vodi poreklo, ali studije ukazuju na to da njen predak divlja vrsta Alliumaltaicum Pall. koja se povremeno javlja u predelima Sibira i Mongolije. U tim krajevima se prikuplja kao povrće za potrebe lokalnog stanovništva, ali i za izvoz u Kinu. Uzgoj aljme prema prvim pisanim podacima iz prapostojbine datira još oko 200. godine p.n.e. U Japan je aljma stigla pre 500 godina, uporedo se šireći prema jugoistočnoj Aziji i Evropi. Evropsko ime „welsh luk″ je najverovatnije u vezi sa staronemačkom rečju „welcshe″, što znači strani, i nije u vezi sa britanskom pokrajinom Vels. U Kini aljma predstavlja jednu od najznačajnijih vrsta iz roda lukova, ispunjavajući ulogu koja u kulinarstvu Evrope pripada crnom luku i praziluku. U Japanu je prema potrošnji odmah iza crnog luka.
Za gajenje zimskog luka, najčešće se uzimaju dve vrste: japanski luk za vezice kao i velški luk. Luk za vezice se najviše gaji zbog svojih zadebljalih, izbeljenih lažnih stabala, dok se velški luk koristi kao začinsko bilje, dodavanjem zelenih listića salatama i kuvanim jelima. Zahvaljujući metodama sušenja povrća dehidracijom aljma je postala visoko kvalitetna sirovina koja se često dodaje instant-supama i drugim dodacima jelima. Svoje mesto zimski luk je uspešno pronašao i u medicini, zahvaljujući svojstvu poboljšavanja rada unutrašnjih organa, prevenciji kardio-vaskularnih poremećaja, kao i podsticanju funkcionisanja imuno sistema.
Kod aljme nije izražen miris koji je svojstven luku, njegov intenzitet je negde na polovini između jačine mirisa crnog luka i praziluka. Ipak, umnogome podseća na crni luk, ali osnovna razlika koja ovu vrstu odvaja od crnog luka je što ne formira krupne lukovice, što je i čini najpogodnijom za proizvodnju mladog luka.
Aljma je višegodišnja biljka koja se u komercijalnoj proizvodnji gaji kao jednogodišnja, dok u baštama može da se uzgaja i kao višegodišnja. Predstavlja široko prilagođenu biljnu vrstu, tolerantnu na veoma niske temperature, sposobnu da prezimi čak i u Sibiru. Pored niskih, aljma je tolerantna i na visoke temperature. Dobro ukorenjene biljke odlično podnose nedostatak zemljišne vlage i u retkim situacijama sušni uslovi mogu da unište stabljike zimskog luka. Zbog toga je ova hranjiva i ukusna biljka idealna za gajenje u vikendaškoj bašti.
Autor: Dipl. ing - master Dušan Marinković, Poljoprivredni fakultet Novi Sad
MALA FABRIKA VODE
VODOSTANICA
Vodostanica je uređaj koji služi za popravljanje kvaliteta vode iz vodovoda, kao i za prečišćavanje sirovih voda iz prirode – izvorskih, rečnih, jezerskih, te voda iz bunara, potoka, bara, močvara. Koristi se za obezbeđivanje čiste vode za piće, kuvanje i pranje. Pogodna je za stambene i druge pojedinačne objekte, za kuće, vikendice, škole, bolnice, hotele, vrtiće i druge dečje ustanove, za zanatske radnje, restorane, gradilišta, kampove, farme, klanice, mlekare, fabrike. Može snabdevati i veći broj kuća, kao i cela manja naselja.
VLASINSKI DRAGULJ
VLASINSKI DRAGULJ-EKOLOŠKA OAZA
Vlasinsko jezero nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, na teritoriji opštine Surdulica, na 1.213 m nadmorske visine. Sa površinom od 15 km2 Vlasinsko jezero je najveće veštačko jezero u Srbiji.
VIKEND KUĆA, OD IDEJE DO REALIZACIJE
Vikend-kuća, ni previše blizu, ni previše daleko od gradske vreve, nastala je iz potrebe urbanog čoveka da održi kontakt sa prirodom, da pronađe mir, da se opusti. Bez obzira na to da li je ušuškana u brdovitom ili pak razotkrivena u ravničarskom predelu, njena uloga je jasna. A geografske prilike i želje i mogućnosti pojedinca odrediće formu i jedinstvenost svake ponaosob.
PEJZAŽNA ARHIHEKTURA U UREĐENJU VRTOVA VIKENDICA
Pejzažna arhitektura je spoj lepote biljnog sveta, umetnosti, istorijskog nasleđa, arhitekture i inspiracije u prirodi. To je umetnost koja je zasnovana na primeni živih biljaka, plodnog tla i delova nežive prirode – kamena i vode. S početkom primene primitivne tehnike u čovekovom životu se pojavljuje i kategorija slobodnog vremena. Sada je čovek u stanju da sedne i posmatra stvari oko sebe, primećujući lepotu nekih biljaka koje počinje da sadi u različite delove vrta.
Sadržaj
