U prošlosti se tamo nalazila tresava, u narodu poznata kao Vlasinsko blato, a jezero je nastalo pedesetih godina 20. veka izgradnjom brane. Ono što ljudi posebno izdvajaju kao raritet jeste boja ovog jezera, koja se smenjuje od sive, zelene, plave pa sve do tamno plave na sredini, dok poseban koloritet daje zeleni pejzaž koji se oslikava u vodi. Okruženo klisurama, livadama i šumama bogatim životinjskim svetoma, Vlasinsko jezero je proglašeno za oblast od posebnog značaja. Da, priroda koja ostavlja bez daha!
„To je oaza čiste prirode u današnjem zagađenom i ekološki posrnulom svetu“ – eto kako Silvana Moreno iz Niša doživljava Vlasinsko jezero i njegovu okolinu. Ona i njen suprug Ivan u toj oazi imaju vikendicu, u koju često odlaze, kako kažu, čim se požele prirode i tišine. Predeo je idealan za svako godišnje doba, od proleća kada su neizostavni izleti sa društvom, leti je to kupanje, u jesen duge šetnje, a zimi naravno skijanje.
„Predeo čini i reka Vlasina i mnogo svežih, planinskih potoka koji jure kroz hladne stene i čiste šume Čemernika i ulivaju se u jezero. Ova bistra voda puna raznih vrsta riba kao što su: amuri, grgeči, somovi, deverike, karaši – pravi je izazov i užitak za ljubitelje ribolova. Na jezeru postoje i plutajuća ostrva koja slobodno plove jezerom, a s jeseni ih sajlama vezuju za drveće i stene na obali. Ima mnogo ptica i endemskih vrsta biljaka koje se samo ovde mogu naći“, nastavlja Silvana da nam opisuje vlasinski dragulj.
Zbog ovako živopisne i netaknute prirode, Vlasinska visoravan i njeno jezero privlači veliki broj prirodnjaka, vikendaša i posetilaca iz cele Evrope.
Silvana i Ivan vikendicu imaju u delu koji se zove Promaja. U neposrednoj blizini Vlasinskog jezera minulih decenija podignuto je oko tri hiljade vikendica, a samo mali broj je legalizovan. To je bio razlog za rušenje dvadesetak objekata u protekle dve godine. Svaka kuća ima i struju i vodu, koju dobijaju iz bušotine, tačnije iz podzemne reke koja se nalazi na dubini od 72 m. Kuće su okružene livadama i divljim voćem, kao što su jagode, kupine i borovnice koje rastu na svakom koraku.
„Ima još mnogo toga da se uradi u pogledu infrastrukture, ali i ovako je dobro i sve ima svoju draž, baš zato što je primitivno i nedovoljno uređeno. Kada odemo za vikend da odmorimo i pecamo, posle naporne nedelje u gradu gde živimo (Niš sa oko 259.000 stanovnika) i gde zemlju imam samo u saksijama sa cvećem i u parku, na Vlasini osetim takvu slobodu i tišinu. Nema gradske buke, smoga, vreve i nervoze, tako da napunim baterije kao da sam dva meseca, a ne dva dana na odmoru“, kaže Silvana.
Ona dodaje da je ovaj deo Srbije bogat tradicijom, legendama i gostoprimstvom malog broja žitelja koji duh Vlasine prenose i na posetioce. „Lokalno stanovništvo naseljeno je po mahalama – jedinstvenom vidu starosrpskog načina stanovanja, te svaka mahala zapravo čini familijarnu naseobinu nekoliko porodica, koje su sve u krvnom srodstvu“. Silvana ističe i specifičan govor, odnosno akcenat meštana, koji vam ovom prilikom ne možemo dočarati, kao što to pokušavamo kada je priroda u pitanju.
„Vlasinsko jezero obiluje divljim plažama na kojima pored čiste planinske vode i brezove hladovine, posetioci mogu da uživaju u zvucima zvona krava koje slobodno pasu po livadama i piju jezersku vodu. Mesečina i zalasci sunca na Vlasini su nezaboravni doživljaji za turiste. U ovom prirodnom parku neretko se mogu sresti i videti razne divlje životinje koje jož uživaju u slobodi svog zelenog okruženja. Malo je reči koje mogu Vlasinu opisati. Sve to treba lično videti, doživeti i najlepše utiske odatle poneti”, završava Silvana priču o svojoj oazi prirodne lepote.
Značaj i vrednosti Vlasinskog jezera prepoznala je i organizacija UNDP za Srbiju (United Nation Develompment Programme), koja u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, prostornog planiranja i rudarstva i lokalnom samoupravom opštine Surdulica realizuje projekat „Vlasinsko jezero – promocija ekoturizma i zaštite životne sredine“.
„Namera svih aktera je da promovišu Vlasinsko jezero kao atraktivnu turističku destinaciju, zatim da izgradimo turističku infrastrukturu, ali, što je najvažnije, da pomognemo lokalnoj samoupravi u podizanju ekološke svesti svih koji imaju veze sa Vlasinskim jezerom“, kaže Darko Stalevski iz UNDP-a, koji je i koordinator projekta.
