DRUŽENJE UZ SRNEĆI PAPRIKAŠ
Ovog vikenda dogovor je bio da kuvamo srneći paprikaš u kotliću, naravno u prirodi, kako bi mi rekli „Kuhinja na otvorenom“. Pripreme su počele 5 dana ranije, jer srnetina mora da odstoji u pacu.
Vreme nas i nije baš poslužilo, sitna kišica i 13°C, ali nismo se dali zbuniti, bude i takvih vikenda, navikli smo. Dobro druženje, jutarnji mezetluk, rakijica (naravno „Frajla“), uživanje uz krčkanje paprikaša, smenjivanje mirisa iz kotlića uz povemeno dodavanje različitih začina, pravi je hedonizam za nas redovne vikendaše.
Puno smo značaja dali našem srnećem paprikašu. Svaki začin, dodatak, posebno je biran dva dana ranije i odmah ubačen u pletenu korpu.
Nije nam se žurilo za jelom, pa se paprikaš kuvao puna četiri sata, a i imali smo mali problemčić. Zbog lošijeg vremena, stavili smo kotlić u natkriveni letnjikovac, na plin. Vatra na plinu nije bila dovoljno jaka za veliki kotlić od 20L (za 20 ljudi), to smo shvatili tek u pola kuvanja, pa nam je već bilo kasno da ložimo vatru. Na vatri i tronožcu, realno, paprikaš bi bio gotov za tri sata. Ali improvizacija i domišljatost našeg druga, da napravi ogradu od kartona oko kotlića, ubrzala je ključanje kotlića i sve se završilo onakao kako smo hteli.
A na kraju pravo uživanje uz vruć, pikantan, srneći paprikaš, divne boje i savršenog ukusa. Kuvano testo i kupus salata upotpunili su nam trpezu. To zadovoljstvo ispunjenim danom, posle radne nedelje, uz druženje sa ljudima koji su pozitivni i opušteni, u prirodi daleko od buke, duboko disanje prouzrokovano tim zadovoljstvom, ne može da se uporedi ni sa čim
Autor: VremeJeNovac.rs
Milan Drakulić, iz Bačkog Brestovca, vojni penzioner, kuvar amater-kuva jer voli. Za Magazin Vikendica govori kao osvajač druge nagrade na „Balkanskom takmičenju u pripremi jela ispod sača“ koje je održano 29.08.2015. na Stražilovu (Sremski Karlovci).
„ SAČ „ JE NAČIN PRIPREME JELA KOJI JE KARAKTERISTIČAN ZA PASIVNE KRAJEVE BALKANA. TO ZNAČI DA JE ASORTIMAN NAMIRNICA BIO OGRANIČEN I ODRAĐEN ONIM „ ŠTA SE IMA PRI RUCI „ DAKLE: MESO, KROMPIR, LUK, SO, A SAM NAČIN PRIPREME JE PO PRINCIPU „ ŠTO JEDNOSTAVNIJE, TO BOLJE „
OD OSTALIH TAKMIČARA POZNATI SU NAM BILI JEDINO ČLANOVI EKIPE „ KAKO OĆEŠ“ IZ ODŽAKA O KOJIMA IMAM LEPO MIŠLJENJE I ZNAM DA DOBRO ZNAJU DA SPREMAJU SAČ, ALI IM NIJE IZGLEDA „ BIO DAN „
ČLANOVE ŽIRIJA NISAM POZNAVAO OD RANIJE, ALI SU NA MENE OSTAVILI IMPRESIVAN UTISAK, KAO LJUDI KOJI SU DOBRO UPUĆENI U KULINARSTVO.
OSVOJENO DRUGO MESTO MI DOSTA ZNAČI, JER POTVRĐUJE MOJU VEĆ IZNETU TEORIJU „ ŠTO JEDNOSTAVNIJE TO BOLJE... „
ŠTO SE TIČE ORGANIZACIJE, MISLIM DA JE BILA DOBRA, PRE SVEGA ZBOG ODABIRA LOKACIJE GDE ĆE SE TAKMIĆENJE ODRŽATI.
Sledeće godine dolazimo sigurno.
Generalni sponzor Sačijade je bila internet prodavnica VremeJeNovac.rs, distributer profesionalnih noževa Dick. Da li ste čuli za Dick? Da li koristite noževe Dick u svojoj kuhinji?
Što se tiče Dick-a, pa naravno, i odavno mi je želja da imam jednu malu garnituru njihovih noževa.
VremeJeNovac.rs je i najveći distributer u Srbiji sačeva, roštilja, kotlića, kotlovina, talandara...za vikendice i za restorane.
Autor: Romeo Karanović
Foto: Slobodan Ignjatović
Ove godine, (2016) prvomajski uranak će biti tačno 01.05. Nekako se tako namestilo. Time je ispunjen prvi, važan,uslov za obeležavanje tog značajnog događaja. Drugi, važan, uslov je Vreme. Vlada je obećala da će sve učiniti da uranak dočekamo po lepom i sunčanom Vremenu. Treći, važan, uslov je da imate sa kim da „uranite“. Mnogi koje poznajem su posvađani, što sa mnom, što između sebe. Uglavnom zbog Novca. Već unapred znam da će mnogi, kada ih budem zvao da zajedno „slavimo“, vrlo energično mi reći: Ma kakav 1. Maj! Ne mogu da dišem od problema (zbog Novca). I ne vredi ih ubeđivati. Neki će reći da su baš nešto drugo planirali za taj dan, npr. krečenje, ili da idu kod familije (njene), a ja ću znati da im se ne ide na uranak jer nemaju Novca, ali ću reći da pozdrave familiju. Sa komšijom bi rado slavio, ali nam žene, trenutno, ne pričaju ( nije zbog Novca). Dakle, kako na Vreme i sa što manje Novca organizovati proslavu 1. Maja?
Postoje dve vrste uranka (il’ se kaže uranaka?): u vikendici (najbolje ne svojoj) i livada pored reke, potoka, drveta ili puta.
Uputstvo za vlasnike vikendica ( i salaša)
Za vlasnika vikendice, 1. maj je najradosniji praznik u godini. Pa, valjda, vikendicu je i pravio zbog tog PRVOG MAJA! Bez obzira kada „pada“ 1. maj, sastaviće 2 vikenda. Voćke je na Vreme orezao, travu pokosio, bašta „preštijana“, pojavio se i poneki cvet...Idealno! Roštilj, koji je zidao svojim rukama je, uvek, spreman. Domaće rakije, domaćeg vina i domaćeg piva ima „mog’o bi svadbu napraviti“. Naravno, čuva se tabla domaće slanine, a kod pravih domaćina ima i šunke. Kad je sve tako, moj je savet sledeći: Dragi prijatelju, razumem ja tebe, da je svake godine isto i da samo ti radiš i plaćaš, ali to je tako i budi „gospodin“ do kraja. Kupi još par kila ćevapa (zbog dece), svinjskog vrata i kobasice i pozovi prijatelje, familiju, komšije...Odmah im reci: nemojte ništa kupovati, sve sam ja, već, kupio. Samo dođite. I doći će. Ako neko donese 100 gr kafe ili kolače ili flašu vina, dobro je, ali ne računaj ni na to. To nije ni važno. Znam ja (isti sam ti takav) da nisi za 1. maj bio u gostima otkad si započeo gradnju vikendice, ali to si sam izabrao i uživaj u tome. Za ženu od vlasnika vikendice (tzv. vlasnica) sličan savet: računaj da ćeš sama oprati sve sudove, a ako se neka seti da pomogne-seti, a ako ne, ne jedi se previše.
Uputstvo za one koji idu u goste ( u vikendicu)
U goste se ne ide praznih ruku. Znam da znate, ali ja ću Vam dati neke male sugestije, ali da se ne naljutite. 100 gr kafe, kolači i flaša vina se podrazumevaju. To nosite svake godine. Ali je bolja fora da domaćine iznenadite i kupite im novi sač, ili kotlić, ili trimer, ili makaze, ili... Znam ja da to košta više od 100 grama kafe, ali time ste osigurali i sledeći 1. Maj! Šalim se, zvaće oni vas i dogodine, nego je to znak da ste, prošli put kada ste bili kod njih, videli šta im sve fali ili šta je već previše staro. A možda da im kupite mrežu za ljuljanje, ili neki ukras za dvorište. Ako ne znate gde da kupite i ako nemate Vremena, pomoći ću Vam: na svom (ili firminom ) kompjuteru otvorite Google, ukucate www.vremejenovac.rs i sa leve strane imate kategorije. Sve što izaberete iz BAŠTE ili KUHINJE NA OTVORENOM, nećete pogrešiti. Doneće Vam poštar (kurir) na vrata stana ili firme, uštedećete i Vreme i Novac, a dobićete status „rado viđenog gosta“. Doduše, za kafu, kolače i vino ipak ćete morati svratiti u neki market.
Uputstvo za one koji 1. maj proslavljaju u poznatom izletištu (piknik).
Bez ljutnje, ali za vas imam najviše saveta. Organizacija je ovde vrlo važna i nemojte sebi dozvoliti da se nervirate jer je neko nešto zaboravio. Ipak, na prvom mesto organizacionih problema je dogovor oko uloge vozača! Neko mora da vozi nazad i taj neko može popiti jedno pivo pre, i jedno posle roštilja! 1. Maj 2016 godine neće moći ni jedno. Većina će odlučiti da 1. Maj provede uz roštilj, jer je ražanj za poneti prilično komplikovan. Izbor prenosnih roštilja je ogroman: za jednokratnu upotrebu ili dugovečan,na plin ili briket/ugalj, manji ili veći itd. Teško je dati konkretan savet, ali i kod izbora roštilja je jasno da nema dobar i jeftin. Eto, naprimer, internet prodavnica www.vremejenovac.rs ima preko 100 modela, pa krenite na Vreme da prostudirate, dogovorite se i poručite. Kupite već marinirano meso, lepinje su praktičnije od hleba (jede se iz ruke), i ne izmišljajte previše. Uvek će se naći neko u vašem društvu koji će predlagati i fetu sir, i masline, ajvar i...Bez veze, ponestite dobro raspoloženje i dosta piva. Pripremite se za Marfijev zakon ( društvo pored vas će sigurno uživati u muzici koju vi ne podnosite, nečija lopta će pasti baš u vaš tanjir i sl), a dobar provod zavisi samo od vas.
Živeo 1. Maj!
Autor: Romeo Karanović
Da li možete zamisliti vikendicu bez roštilja? Slažem se, to je nemoguće! S obzirom na tu činjenicu “Vikendica” će redovno imati strane posvećene roštilju. Naravno, očekujemo i Vaše učesće na ovu temu. Šaljite nam svoja iskustva, recepte, dileme…
Svet je prihvatio da postoje četiri osnovne kuhinje: kineska, francuska, italijanska i majčina. Predlažem da svet zvanično prizna i srpsku kuhinju: roštilj.
Roštilj predstavlja jednostavan način pripreme hrane, najčešće mesa uz direktno izlaganje vatri ili žaru. Roštilj odlikuje laka organizacija od formiranja ložišta do pripreme mesa i pečenja. Čak se i tinejdžeri, koji kod kuće ne znaju ni jaje da ispeku, lako organizuju za izlet kupovinom pripremljenog mesa za roštilj i rešetke. Tri-četiri kamena, drvo koje se može izlomiti i potpoaliti, i eto roštilja. Verovatno je prvih nekoliko puta meso ili nedovoljno pečeno ili prepečeno, ali u tim godinama, uz pivo i dobro drustvo roštilj je vrhunac provoda.
Ipak, mi vikendaši, roštilju pristupamo daleko ozbiljnije. Šta je najvažnije da bi roštilj bio savršen? Izgradnja roštilja (šamot, dimnjak, regulacija visine…), rešetka (sa kanalima), žar (drvo ili ugalj), priprema mesa (marinirano, dobra mešavina mlevenog mesa…), majstor za roštilj (konačno da mi dođemo do izražaja)...
Iskreno, ja bih ga malo proširio nadesno, da mogu da ugradim i ražanj, pa bih onda na kraju ugradio veliki točak, koji se okreće uz pomoć vode koju bih takođe doveo. A sa leve strane bih ga proširio da imam malo veću radnu ploču i na kraju nje ugradio bih sudoper. Rezultat je da na kraju roštilj bude veći od vikendice!
Dakle, ne preterujte. Bez obzira na to da li ste se odlučili da sami zidate roštilj ili da angažujete specijalizovane zanatske radnje, uskladite svoje želje sa mogućnostima. Ja bih gradnju roštilja uvek prepustio stručnjacima.
Dosta sam ekperimentisao sa rešetkama. Gusane ploče su mi davale ujednačeno ispečeno meso, ali mi nekako nedostaje okus dima ili mi se samo tako čini. Sa inoksnim kanalicama najviše sam zadovoljan. Mast se cedi u zajednički kanal pa onda grančicom ruzmarina osvežavam meso ili u toj masti uz dodatak začina natapam lepinju.
Kada je o vatri reč, možete koristiti drvo za potpalu, a još komotnija varijanta je upotreba hepo-kocki. Drvo je uvek bolje, a i vatra od drveta je bolja jer daje mesu dodatnu aromu. Ugalj je jednostavnija varijanta jer se može kupiti u svakom dućanu ili na benzinskoj pumpi, a cena je često veoma prihvatljiva. Poznat je trik za brži plamen – kartonska pakovanja od jaja prelijte jestivim uljem, i stavite ispod uglja, dobićete bolju vatru.
Rešetku, podrazumeva se, treba dobro očistiti od prethodnog roštiljanja, a zatim premazati slaninom.
Mariniranje mesa je neizostavan korak u pripremi roštilja. Za mariniranje se najčešće upotrebljavaju: ulje, beli luk, so, biber, mlevena paprika, te razno začinsko bilje kao npr. ruzmarin ili bosiljak. Marinada daje aromu, ali sprečava i nastanak kancerogenih materija.
Kod izbora mesa, lično se najčešće uzdam u savet svog mesara. Naravno da su na roštilju ćevapi obavezni. Moj mesar kaže da je bolje da mešavina mesa za ćevape ima malo više junetine koja daje ukus, a manje svinjetine koja daje masnoću. Ja kod kuće, uveče, pred roštiljanje zamesim smešu (so, biber, začini, ulje, kisela voda) pa je narednog dana meso spremno za pečenje. Mada se i meni često desi da kupim gotovu smesu za ćevape, ipak verujem da je najbolja smeša kada je sam napravim. Ako pravim pljeskavice onda dodajem i luk.
Kobasice su uvek izbor gurmana i naravno da treba da budu pikantne. Prilikom pečenja treba paziti da se prvo peku na slaboj vatri, a tek pred kraj na jačoj kako ne bi popucale.
Kada imam vremena i inspiracije onda pripremam ražnjiće jer osim mesa mogu da naslažem i povrće, pa budu još ukusniji i još lepše izgledaju. Pileća krilca i bataci imaju, osim ukusa koji se posebno naglašava raznim začinima i aromatizovanim uljima, posebnu draž u načinu komzumiranja – prstima.
Kod kupovine svinjetine preporučujem rebarca, krmenadlu i vrat. Svinjetini je potrebno da bude prošarana masnoćom jer tako ostaje sočna nakon pečenja. Slanina vam je poželjna sve vreme tokom roštiljanja, bilo da njom obmotavate ćevape, piletinu ili biftek, a ako je lepa i hrskava ponekad ume da bude slađa od mesa.
Pečenje ribe, na gradele, ima jednu specifičnost – riba se okreće samo jednom i to tek nakon što utvrdimo da može da se odlepi od rešetke. Moj savet je da se prvo stavi na jaku vatru, ali samo ovlaš, a zatim na slabiju.
Da bi roštiljsko meso bilo lepše i sočnije, preporučujem razne priloge kao što su povrće i gljive. A onda ostaje samo da se opustite i uživate!
Autor: Romeo Karanović