Oduvek ste želeli ispeći celo pile na roštilju ali ste mislili da je to nemoguće? Sa indirektnom metodom pečenja je itekako moguće! Upoznajte se s metodama pečenja i postanite majstor roštilja!

DIREKTNA METODA PEČENJA

Upotreba kod uglja

Upotreba kod plina

Prednosti direktnog načina pečenja: Vruć vazduh se odbija od poklopac i zato je hrana pre pečena, a meso sočnije jer ne gubi sokove. Pod zatvorenim poklopcem je prisutno manje kiseonika i zato se masti koje kaplju iz mesa ne zapale, tako da je sprečeno sagorevanje,  po zdravlje štetnih materija.

INDIREKTNA METODA PEČENJA

Upotreba kod uglja

Upotreba kod plina

Prednosti indirektnog načina pečenja: Vrući vazduh,  kao u kuhinjskoj rerni, ravnomerno kruži oko hrane i zato je prilikom pečenja ne treba okretati. U toku pečenja ne dolazi do izbijanja plamena i ne nastaje dim neugodnog mirisa. Zdrav način pečenja - hrana neće biti prepečena. Kod ove metode pečenja je, takođe, sprečeno izgaranje masti, jer ista ne dolazi u dodir  sa plamenom. 

VremeJeNovac.rs

ISTORIJSKI PREGLED

Ideja je bila jednostavna: iz  bove za čamce napraviti roštilj s poklopcem. Toga se setio George Stephen, koji je izumeo roštilj u obliku kotla i njime pokrenuo pravu revoluciju u pečenju roštilja: prvo u Americi, a zatim i u celom svetu.

Vreme do nastanka takvog roštilja možemo ukratko opisati kao »era cigle«. Po celoj Americi su hranu pripremali na zidanim, otvorenim roštiljima koji nisu bili mobilni, nisu se moglo upotrebiti kada je bilo loše vreme, preveliki plamen je hranu često isušio, dok su ukus kvarili čađ i ostaci materijala za loženje.

George Stephen, entuzijasta roštilja, ljubitelj dobre hrane i otac jedanaestero dece bio je takvim načinom pripreme hrane vrlo nezadovoljan.

Na jednom od izleta svojom jedrilicom dobio je ideju. Rečnu bovu  je raspolovio po dužini. Na donji deo je namestio tri noge i upotrebio ga kao kotao (kazan), dok je gornji deo upotrebio kao poklopac – tako je nastao prvi prototip roštilja u obliku kotla. Time su bili po prvi put u istoriji stvoreni uslovi za kontrolu temperature pečenja na roštilju. A kamen temeljac za kompaniju Weber-Stephen Products Co. je bio time položen.

George je imao dva osnovna cilja. Njegovi roštilji morali su biti inovativni, a uz to i izdržljivi jer visoki standardi kvaliteta korisniku omogućavaju mnogo godina bezbrižnog korišćenja. 

Današnje raznolikosti pečenja na roštilju ne možemo zamisliti bez njegovog izuma. Zbog poklopca možemo iskoristiti vruć vazduh koji okružuje hranu, što posebno dolazi do izražaja kod indirektnog pečenja na roštilju.

KVALITET

Brojni roštilji na ugalj su vrlo slični roštiljima Weber, ali razlika u kvalitetu je očigledna. Vitalni delovi roštilja kao što su poklopac i kotao, odnosno komora za pečenje, te sistemi za palenje i čišćenje, imaju neverovatno dug životni vek.

Čelik i emajl su potpuno spojeni.

Poklopac i kotao su napravljeni od posebne vrste čelika s niskim udelom ugljenika, na koji, kod temperature od 870 °C, zapeku sloj emajla.

Emajl omogućava optimalno odbijanje vrućine i zaštitu pred vremenskim uslovima.

Najvažniji delovi roštilja su prethodno sastavljeni i zavareni.

Prednosti su lakša montaža i bolja zaštita od korozije u poređenju sa spajanjem vijcima.

Svi sastavni delovi plinskih instalacija su, kod Weber roštilja, sastavljeni već u fabrici, a na svakom roštilju koji izađe iz tvornice provere palenje, boju plina i ispravnost instalacija.

Sigurnost korisnika je kod Webera na prvom mestu. Zato kod nabavke materijala izvode opsežne i stalne preglede kvaliteta. 

Njihovi programi garancije su vrlo opsežni pa je sigurnost i kvalitet i nakon toliko godina ostao nepromenjen.

WEBER KVALITETA - GARANCIJA DO 25 GODINA

Kupovinom jednog od Weber proizvoda niste kupili samo proizvod vrhunskog  kvaliteta, nego ste dobili i Premium garanciju. Zato što su uvereni u kvalitet svojih proizvoda, nude vam garancije do 25 godina.

Registracija roštilja!

E-mail registracija služi kao dokaz o vlasništvu i olakšava postupak kod servisa ili reklamacija. Vaši lični podaci će se sigurno spremiti i neće se upotrebljivati u druge svrhe. Podatke neće slati, prodavati ili na bilo koji drugi način distribuirati trećim osobama. Na vašu želju podatke će izbrisati iz baze. Podaci o kupcu i modelu kupljenog roštilja, šalju se na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Prodajna mesta:

Od februara 2016 godine uvoznik i distributer, u Srbiji, Weber roštilja je internet trgovina VremeJeNovac.rs.  Većina Weber roštilja, kao i Weber pribora je izložena u salonu u Novom Sadu, Bele Njive 5

Burgere su Ameri toliko forsirali da su njihove dve vodeće kompanije, McDonalds i Burger King, postale najbogatije svetske kompanije, a „fast food“  je postao sastavni deo svakodnevnog života. Kod nas vlada mišljenje da je to nekvalitetna ishrana i da su Amerikanci zbog takve ishrane često predebeli. To je delimično tačno, ali moramo istaknuti da je Burger napravljen od najkvalitetnijeg mesa i da Ameri nisu zbog toga debeli. Usudio bih se reći da je sve oko burgera krivo zbog debljine. Od kajzerice do kole. Svejedno da li je Coca Cola ili Pepsi Cola. Dakle nisu Ameri debeli zbog burgera, a Srbi mršavi zbog pljeskavice! Leskovčani su čak i zaštitili ime, ali im to nije pomoglo da postanu bogati kao njihova Američka konkurencija. Hamburger i pljeskavica se razlikuju pre svega po sastavu (u pljeskavici je obavezan luk, paprika...), ali i po veličini, pa i načinu serviranja.Da ne bi ušli u raspravu šta je kvalitetnije i ukusnije, predlažem da probate da društvu ponudite burgere kao nešto novo, jer pljeskavicu je svako (ali baš svako) probao, a burger nije.Evo nekoliko saveta, ali samo za prvi put, a ubuduće verujem da ćete sami, kroz varijacije na temu, doći do svog brenda(Nemanjin Burger,  Sašin, Markov ili Dejanov).

Ameri će Vam, kao najvažniji savet, reći da kupite najkvalitetnije meso! Vi to, verovatno, niste znali. Da skratimo pametovanje: tražite od mesara da pred Vama odseče komad junetine ( sa 20-25% masnoće) i da (uvek) pred Vama samelje. Znam ja da će se mnogi odlučiti da kupe gotove burgere, ali ne mogu da nadjem opravdanje za njih. Em ne znaju šta su kupili (koliko ima soje, a koliko mesa), em nema tu zabave.

Burgere pripremite ručno, ali bukvalno. Dakle, rukama mešajte meso. Najbolje je formirati oblik i zatim ih začiniti, pre nego što ih stavite na roštilj. Veličinu burgera prilagodite veličini kajzerica, a u marketima su kajzerice najčešće prečnika oko 12 cm, pa Burger treba biti prečnika oko 14 cm, koji će nakon pečenja biti veličine kajzerice.  Preporučujem da od začina koristite so i eventulno biber. I ništa drugo. Umesto začina, za obogaćivanje ukusa burgera dobro je kada pre pečenja propržite slaninu i na tim, ponekad i nevidljivim, tragovima slanine pečete Burger. Meso i treba da povuče taj „šmek“ slanine, kao i dim roštilja, mada nemam ništa protiv da, kada savladate najjednostavniji način, krenete sa eksperimentisanjem, dodavanjem gljiva, jaja ili...Burgeri se prevrću špatulom i to samo jedan put. Kada ustanovite da meso odvaja od roštilja, vreme je da se peče druga strana.Nemojte burger pritiskati špatulom ( a često to vidjam), jer ćete tako iscediti sve sokove iz mesa i dobiti suv, a ne sočan Burger. Vaše iskustvo sa ćevapima i pljeskavicama pomaže da odredite temperaturu roštilja. Tako vatra ne treba biti prejaka, burgeri će se prepeći izvana i možda ostati sirovi iznutra,ali  nemojte da bude preslaba, jer riskirate da eventualne bakterije ostanu žive.

Ako se odlučite za list sira, onda ga položite na već pečenu stranu Burgera, tako da se sir topi na toploti od samog burgera, a ne na roštilj ploči.

Važan deo pravog Burgera je kajzerica. Znači, ne može lepinja, kifla ili dve kriške hleba. To onda nije to! Pravljenje kajzerice nije neka mudrolija, pod uslovom da imate uslove (vikendica npr.), ali mislim da se kod nas može naći solidan izbor peciva, pa tako i kajzericu slobodno potražite u marketu. Kajzerice presecite na pola i obavezno ih malo zapecite, tek toliko da se stvori korica koja će sprečiti da sokovi iz burgera naprave gnjecavu kajzericu.

(Ham)burger je u osnovi sendvič, tako se služi, a tako se i jede. List zelene salate i kolut crvenog luka su obavezni, a paradajz poželjan. Kečap i majonez svakako ponudite gostima na izbor. Krompirići (pomfri) su odličan prilog, ali zahtevaju fritezu da bi fora bila potpuna.

Kajzerica

• 500 g glatkog brašna
• 240 ml tople vode
• 1 vrećica (7 g) suvog kvasca
• 3 kašike toplog mleka
• 2,5 kašikice šećera
• 1 jaje
• 2 kašikice soli
• 2,5 kašikice maslaca, omekšanog

Premaz i posipanje

• 1 jaje
• malo vode
• semenke susama

     1. Razmutite kvasac u toploj vodi sa šećerom. U drugu posudi stavite maslac, mleko i jaje. Dodajte razmućeni kvasac, pa postepeno dodajte brašno i so. Zamesite glatko, mekano testo. Ako je potrebno, dodajte još brašna (testo treba biti malo mekše). Stavite ga u nauljenu posudu, zatvorite otvor plastičnom folijom i pustite na toplom da se udvostruči (oko 1 sat).

2. Testo premesite i podelite na otprilike 7 jednakih loptica. Slažite ih na veliki pleh obložen pek papirom. Lagano ih nauljite, pa pokrijte čistom krpom i pustite da odstoje  još sat vremena.

3. Na dno pećnice(rerne) stavite posudu s vodom i ugrijte pećnicu na 200 C. Ovim načinom pečenja na pari testo će imati meku i zlatnu koricu, karakterističnu za hamburger peciva.

4. Umutite jaje s vodom. Dignute loptice testa premažite,  pa posipajte semenkama susama. Pecite 15-20 min na srednjoj temperaturi pećnice.

5. Izvadite i ostavite da se ohlade. Peciva, pre slaganja Burgera, prerežite na pola i lagano tostirajte na suvoj roštilj ploči.

Burger sos

·        2 kašičice senfa

·        3 kašičice majoneza

·        5 kašičica kečapa

·        1 kašičica mlevene  crvene paprike

·        ½ kašičice  belog luka u prahu

·        3 kisela krastavca

Još potrebno: zelena salata, paradajz

Pomešajte senf, majonezu, kečap. Dodajte papriku i beli luk, te krastavce narezane na malene kockice. Paradajz narežite na tanke kolutove. Listove salate dobro operite i osušite papirnim ubrusima. Složite sve zajedno  s mesom i sirom u kajzerice.

Autor: Romeo Karanović

Ove godine, (2016) prvomajski uranak će biti tačno 01.05. Nekako se tako namestilo. Time je ispunjen prvi, važan,uslov za obeležavanje tog značajnog događaja. Drugi, važan, uslov je Vreme. Vlada je obećala da će sve učiniti da uranak dočekamo po lepom i sunčanom Vremenu. Treći, važan, uslov je da imate sa kim da „uranite“. Mnogi koje poznajem su posvađani, što sa mnom, što između sebe. Uglavnom zbog Novca. Već unapred znam da će mnogi, kada ih budem zvao da zajedno „slavimo“, vrlo energično mi reći: Ma kakav 1. Maj! Ne mogu da dišem od problema (zbog Novca). I ne vredi ih ubeđivati. Neki će reći da su baš nešto drugo planirali za taj dan, npr. krečenje, ili da idu kod familije (njene), a ja ću znati da im se ne ide na uranak jer nemaju Novca, ali ću reći da pozdrave familiju. Sa komšijom bi rado slavio, ali nam žene, trenutno, ne pričaju ( nije zbog Novca).  Dakle, kako na Vreme i sa što manje Novca organizovati proslavu 1. Maja?

Postoje dve vrste uranka (il’ se kaže uranaka?): u vikendici (najbolje ne svojoj) i livada pored reke, potoka, drveta ili puta.

Uputstvo za vlasnike vikendica ( i salaša)

Za vlasnika vikendice, 1. maj je najradosniji praznik u godini. Pa, valjda, vikendicu je i pravio zbog tog PRVOG MAJA!  Bez obzira kada „pada“ 1. maj, sastaviće 2 vikenda. Voćke je na Vreme orezao, travu pokosio, bašta „preštijana“, pojavio se i poneki cvet...Idealno! Roštilj, koji je zidao svojim rukama je, uvek, spreman. Domaće rakije, domaćeg vina i domaćeg piva ima „mog’o bi svadbu napraviti“. Naravno, čuva se tabla domaće slanine, a kod pravih domaćina ima i šunke. Kad je sve tako, moj je savet sledeći: Dragi prijatelju, razumem ja tebe, da je svake godine isto i da samo ti radiš i plaćaš, ali to je tako i budi „gospodin“ do kraja. Kupi još par kila ćevapa (zbog dece), svinjskog vrata i kobasice i pozovi prijatelje, familiju, komšije...Odmah im reci: nemojte ništa kupovati, sve sam ja, već, kupio. Samo dođite. I doći će. Ako neko donese 100 gr kafe ili kolače ili flašu vina, dobro je, ali ne računaj ni na to. To nije ni važno. Znam ja (isti sam ti takav) da nisi za 1. maj bio u gostima otkad si započeo gradnju vikendice, ali to si sam izabrao i uživaj u tome. Za ženu od vlasnika vikendice (tzv. vlasnica) sličan savet: računaj da ćeš sama oprati sve sudove, a ako se neka seti da pomogne-seti, a ako ne, ne jedi se previše.

Uputstvo za  one koji idu u goste ( u vikendicu)

U goste se ne ide praznih ruku. Znam da znate, ali ja ću Vam dati neke male sugestije, ali da se ne naljutite. 100 gr kafe, kolači i flaša vina se podrazumevaju. To nosite svake godine. Ali je bolja fora da domaćine iznenadite i kupite im novi sač, ili kotlić, ili trimer, ili makaze, ili... Znam ja da to košta više od 100 grama kafe, ali time ste osigurali i sledeći 1. Maj! Šalim se, zvaće oni vas i dogodine, nego je to znak da ste, prošli put kada ste bili kod njih, videli šta im sve fali ili šta je već previše staro. A možda da im kupite mrežu za ljuljanje, ili neki ukras za dvorište. Ako ne znate gde da kupite i ako nemate Vremena, pomoći ću Vam: na svom (ili firminom ) kompjuteru otvorite Google, ukucate www.vremejenovac.rs i sa leve strane imate kategorije. Sve što izaberete iz BAŠTE ili KUHINJE NA OTVORENOM, nećete pogrešiti. Doneće Vam poštar (kurir) na vrata stana ili firme, uštedećete i Vreme i Novac, a dobićete status „rado viđenog gosta“. Doduše, za kafu, kolače i vino ipak ćete morati svratiti u neki market.

 Uputstvo za one koji 1. maj proslavljaju u poznatom izletištu (piknik).

Bez ljutnje, ali za vas imam najviše saveta. Organizacija je ovde vrlo važna i nemojte sebi dozvoliti da se nervirate jer je neko nešto zaboravio. Ipak, na prvom mesto organizacionih problema je dogovor oko uloge vozača! Neko mora da vozi nazad i taj neko može popiti jedno pivo pre, i jedno posle roštilja! 1. Maj 2016 godine neće moći ni jedno. Većina će odlučiti da 1. Maj provede uz roštilj, jer je ražanj za poneti prilično komplikovan. Izbor prenosnih roštilja je ogroman: za jednokratnu upotrebu ili dugovečan,na plin ili briket/ugalj, manji ili veći itd. Teško je dati konkretan savet, ali i kod izbora roštilja je jasno da nema dobar i jeftin. Eto,  naprimer, internet prodavnica www.vremejenovac.rs  ima preko 100 modela, pa krenite na Vreme da prostudirate, dogovorite se i poručite. Kupite već marinirano meso, lepinje su praktičnije od hleba (jede se iz ruke), i ne izmišljajte previše. Uvek će se naći neko u vašem društvu koji će predlagati i fetu sir, i masline, ajvar i...Bez veze, ponestite dobro raspoloženje i dosta piva. Pripremite se za Marfijev zakon ( društvo pored vas će sigurno uživati u muzici koju vi ne podnosite, nečija lopta će pasti baš u vaš tanjir i sl), a dobar provod zavisi samo od vas.

Živeo 1. Maj!

Autor: Romeo Karanović