Burgere su Ameri toliko forsirali da su njihove dve vodeće kompanije, McDonalds i Burger King, postale najbogatije svetske kompanije, a „fast food“  je postao sastavni deo svakodnevnog života. Kod nas vlada mišljenje da je to nekvalitetna ishrana i da su Amerikanci zbog takve ishrane često predebeli. To je delimično tačno, ali moramo istaknuti da je Burger napravljen od najkvalitetnijeg mesa i da Ameri nisu zbog toga debeli. Usudio bih se reći da je sve oko burgera krivo zbog debljine. Od kajzerice do kole. Svejedno da li je Coca Cola ili Pepsi Cola. Dakle nisu Ameri debeli zbog burgera, a Srbi mršavi zbog pljeskavice! Leskovčani su čak i zaštitili ime, ali im to nije pomoglo da postanu bogati kao njihova Američka konkurencija. Hamburger i pljeskavica se razlikuju pre svega po sastavu (u pljeskavici je obavezan luk, paprika...), ali i po veličini, pa i načinu serviranja.Da ne bi ušli u raspravu šta je kvalitetnije i ukusnije, predlažem da probate da društvu ponudite burgere kao nešto novo, jer pljeskavicu je svako (ali baš svako) probao, a burger nije.Evo nekoliko saveta, ali samo za prvi put, a ubuduće verujem da ćete sami, kroz varijacije na temu, doći do svog brenda(Nemanjin Burger,  Sašin, Markov ili Dejanov).

Ameri će Vam, kao najvažniji savet, reći da kupite najkvalitetnije meso! Vi to, verovatno, niste znali. Da skratimo pametovanje: tražite od mesara da pred Vama odseče komad junetine ( sa 20-25% masnoće) i da (uvek) pred Vama samelje. Znam ja da će se mnogi odlučiti da kupe gotove burgere, ali ne mogu da nadjem opravdanje za njih. Em ne znaju šta su kupili (koliko ima soje, a koliko mesa), em nema tu zabave.

Burgere pripremite ručno, ali bukvalno. Dakle, rukama mešajte meso. Najbolje je formirati oblik i zatim ih začiniti, pre nego što ih stavite na roštilj. Veličinu burgera prilagodite veličini kajzerica, a u marketima su kajzerice najčešće prečnika oko 12 cm, pa Burger treba biti prečnika oko 14 cm, koji će nakon pečenja biti veličine kajzerice.  Preporučujem da od začina koristite so i eventulno biber. I ništa drugo. Umesto začina, za obogaćivanje ukusa burgera dobro je kada pre pečenja propržite slaninu i na tim, ponekad i nevidljivim, tragovima slanine pečete Burger. Meso i treba da povuče taj „šmek“ slanine, kao i dim roštilja, mada nemam ništa protiv da, kada savladate najjednostavniji način, krenete sa eksperimentisanjem, dodavanjem gljiva, jaja ili...Burgeri se prevrću špatulom i to samo jedan put. Kada ustanovite da meso odvaja od roštilja, vreme je da se peče druga strana.Nemojte burger pritiskati špatulom ( a često to vidjam), jer ćete tako iscediti sve sokove iz mesa i dobiti suv, a ne sočan Burger. Vaše iskustvo sa ćevapima i pljeskavicama pomaže da odredite temperaturu roštilja. Tako vatra ne treba biti prejaka, burgeri će se prepeći izvana i možda ostati sirovi iznutra,ali  nemojte da bude preslaba, jer riskirate da eventualne bakterije ostanu žive.

Ako se odlučite za list sira, onda ga položite na već pečenu stranu Burgera, tako da se sir topi na toploti od samog burgera, a ne na roštilj ploči.

Važan deo pravog Burgera je kajzerica. Znači, ne može lepinja, kifla ili dve kriške hleba. To onda nije to! Pravljenje kajzerice nije neka mudrolija, pod uslovom da imate uslove (vikendica npr.), ali mislim da se kod nas može naći solidan izbor peciva, pa tako i kajzericu slobodno potražite u marketu. Kajzerice presecite na pola i obavezno ih malo zapecite, tek toliko da se stvori korica koja će sprečiti da sokovi iz burgera naprave gnjecavu kajzericu.

(Ham)burger je u osnovi sendvič, tako se služi, a tako se i jede. List zelene salate i kolut crvenog luka su obavezni, a paradajz poželjan. Kečap i majonez svakako ponudite gostima na izbor. Krompirići (pomfri) su odličan prilog, ali zahtevaju fritezu da bi fora bila potpuna.

Kajzerica

• 500 g glatkog brašna
• 240 ml tople vode
• 1 vrećica (7 g) suvog kvasca
• 3 kašike toplog mleka
• 2,5 kašikice šećera
• 1 jaje
• 2 kašikice soli
• 2,5 kašikice maslaca, omekšanog

Premaz i posipanje

• 1 jaje
• malo vode
• semenke susama

     1. Razmutite kvasac u toploj vodi sa šećerom. U drugu posudi stavite maslac, mleko i jaje. Dodajte razmućeni kvasac, pa postepeno dodajte brašno i so. Zamesite glatko, mekano testo. Ako je potrebno, dodajte još brašna (testo treba biti malo mekše). Stavite ga u nauljenu posudu, zatvorite otvor plastičnom folijom i pustite na toplom da se udvostruči (oko 1 sat).

2. Testo premesite i podelite na otprilike 7 jednakih loptica. Slažite ih na veliki pleh obložen pek papirom. Lagano ih nauljite, pa pokrijte čistom krpom i pustite da odstoje  još sat vremena.

3. Na dno pećnice(rerne) stavite posudu s vodom i ugrijte pećnicu na 200 C. Ovim načinom pečenja na pari testo će imati meku i zlatnu koricu, karakterističnu za hamburger peciva.

4. Umutite jaje s vodom. Dignute loptice testa premažite,  pa posipajte semenkama susama. Pecite 15-20 min na srednjoj temperaturi pećnice.

5. Izvadite i ostavite da se ohlade. Peciva, pre slaganja Burgera, prerežite na pola i lagano tostirajte na suvoj roštilj ploči.

Burger sos

·        2 kašičice senfa

·        3 kašičice majoneza

·        5 kašičica kečapa

·        1 kašičica mlevene  crvene paprike

·        ½ kašičice  belog luka u prahu

·        3 kisela krastavca

Još potrebno: zelena salata, paradajz

Pomešajte senf, majonezu, kečap. Dodajte papriku i beli luk, te krastavce narezane na malene kockice. Paradajz narežite na tanke kolutove. Listove salate dobro operite i osušite papirnim ubrusima. Složite sve zajedno  s mesom i sirom u kajzerice.

Autor: Romeo Karanović

Ove godine, (2016) prvomajski uranak će biti tačno 01.05. Nekako se tako namestilo. Time je ispunjen prvi, važan,uslov za obeležavanje tog značajnog događaja. Drugi, važan, uslov je Vreme. Vlada je obećala da će sve učiniti da uranak dočekamo po lepom i sunčanom Vremenu. Treći, važan, uslov je da imate sa kim da „uranite“. Mnogi koje poznajem su posvađani, što sa mnom, što između sebe. Uglavnom zbog Novca. Već unapred znam da će mnogi, kada ih budem zvao da zajedno „slavimo“, vrlo energično mi reći: Ma kakav 1. Maj! Ne mogu da dišem od problema (zbog Novca). I ne vredi ih ubeđivati. Neki će reći da su baš nešto drugo planirali za taj dan, npr. krečenje, ili da idu kod familije (njene), a ja ću znati da im se ne ide na uranak jer nemaju Novca, ali ću reći da pozdrave familiju. Sa komšijom bi rado slavio, ali nam žene, trenutno, ne pričaju ( nije zbog Novca).  Dakle, kako na Vreme i sa što manje Novca organizovati proslavu 1. Maja?

Postoje dve vrste uranka (il’ se kaže uranaka?): u vikendici (najbolje ne svojoj) i livada pored reke, potoka, drveta ili puta.

Uputstvo za vlasnike vikendica ( i salaša)

Za vlasnika vikendice, 1. maj je najradosniji praznik u godini. Pa, valjda, vikendicu je i pravio zbog tog PRVOG MAJA!  Bez obzira kada „pada“ 1. maj, sastaviće 2 vikenda. Voćke je na Vreme orezao, travu pokosio, bašta „preštijana“, pojavio se i poneki cvet...Idealno! Roštilj, koji je zidao svojim rukama je, uvek, spreman. Domaće rakije, domaćeg vina i domaćeg piva ima „mog’o bi svadbu napraviti“. Naravno, čuva se tabla domaće slanine, a kod pravih domaćina ima i šunke. Kad je sve tako, moj je savet sledeći: Dragi prijatelju, razumem ja tebe, da je svake godine isto i da samo ti radiš i plaćaš, ali to je tako i budi „gospodin“ do kraja. Kupi još par kila ćevapa (zbog dece), svinjskog vrata i kobasice i pozovi prijatelje, familiju, komšije...Odmah im reci: nemojte ništa kupovati, sve sam ja, već, kupio. Samo dođite. I doći će. Ako neko donese 100 gr kafe ili kolače ili flašu vina, dobro je, ali ne računaj ni na to. To nije ni važno. Znam ja (isti sam ti takav) da nisi za 1. maj bio u gostima otkad si započeo gradnju vikendice, ali to si sam izabrao i uživaj u tome. Za ženu od vlasnika vikendice (tzv. vlasnica) sličan savet: računaj da ćeš sama oprati sve sudove, a ako se neka seti da pomogne-seti, a ako ne, ne jedi se previše.

Uputstvo za  one koji idu u goste ( u vikendicu)

U goste se ne ide praznih ruku. Znam da znate, ali ja ću Vam dati neke male sugestije, ali da se ne naljutite. 100 gr kafe, kolači i flaša vina se podrazumevaju. To nosite svake godine. Ali je bolja fora da domaćine iznenadite i kupite im novi sač, ili kotlić, ili trimer, ili makaze, ili... Znam ja da to košta više od 100 grama kafe, ali time ste osigurali i sledeći 1. Maj! Šalim se, zvaće oni vas i dogodine, nego je to znak da ste, prošli put kada ste bili kod njih, videli šta im sve fali ili šta je već previše staro. A možda da im kupite mrežu za ljuljanje, ili neki ukras za dvorište. Ako ne znate gde da kupite i ako nemate Vremena, pomoći ću Vam: na svom (ili firminom ) kompjuteru otvorite Google, ukucate www.vremejenovac.rs i sa leve strane imate kategorije. Sve što izaberete iz BAŠTE ili KUHINJE NA OTVORENOM, nećete pogrešiti. Doneće Vam poštar (kurir) na vrata stana ili firme, uštedećete i Vreme i Novac, a dobićete status „rado viđenog gosta“. Doduše, za kafu, kolače i vino ipak ćete morati svratiti u neki market.

 Uputstvo za one koji 1. maj proslavljaju u poznatom izletištu (piknik).

Bez ljutnje, ali za vas imam najviše saveta. Organizacija je ovde vrlo važna i nemojte sebi dozvoliti da se nervirate jer je neko nešto zaboravio. Ipak, na prvom mesto organizacionih problema je dogovor oko uloge vozača! Neko mora da vozi nazad i taj neko može popiti jedno pivo pre, i jedno posle roštilja! 1. Maj 2016 godine neće moći ni jedno. Većina će odlučiti da 1. Maj provede uz roštilj, jer je ražanj za poneti prilično komplikovan. Izbor prenosnih roštilja je ogroman: za jednokratnu upotrebu ili dugovečan,na plin ili briket/ugalj, manji ili veći itd. Teško je dati konkretan savet, ali i kod izbora roštilja je jasno da nema dobar i jeftin. Eto,  naprimer, internet prodavnica www.vremejenovac.rs  ima preko 100 modela, pa krenite na Vreme da prostudirate, dogovorite se i poručite. Kupite već marinirano meso, lepinje su praktičnije od hleba (jede se iz ruke), i ne izmišljajte previše. Uvek će se naći neko u vašem društvu koji će predlagati i fetu sir, i masline, ajvar i...Bez veze, ponestite dobro raspoloženje i dosta piva. Pripremite se za Marfijev zakon ( društvo pored vas će sigurno uživati u muzici koju vi ne podnosite, nečija lopta će pasti baš u vaš tanjir i sl), a dobar provod zavisi samo od vas.

Živeo 1. Maj!

Autor: Romeo Karanović

Vikendica kao malo eko imanje

Mnogi pojam vikendice povezuju sa luksuzom. Činjenica je da imati kuću u prirodi predstavlja bogatstvo, ali više duhovno nego materijalno. Posedovati mesto na kojem možete da udišete čist vazduh, odmorite se, družite se sa prirodom, porodicom i prijateljima prava je privilegija i treba je iskoristiti.

Veoma često se dešava da vlasnici vikendica požele da imaju, pored voćnjaka, i manju baštu sa povrćem i cvećem. Imati svoju malu baštu veoma je korisno, u mogućnosti ste da uberete sveže voće i povrće dok ste na odmoru. Imate dodira sa zemljom, što pozitivno utiče na vaše raspoloženje, možete da uštedite na kućnom budžetu, jer ste u mogućnosti da proizvedete sezonsko voće i povrće, hranite se zdravo.

Jedan od problema je kako početi sa podizanjem male bašte i kako je održavati.

Kasno leto, i jesen su idealni za početak planova oko formiranja vaše nove bašte.

Pratite kretanje sunca i odredite pravac dominantnih vetrova na vašem placu. Pronađite osunčano mesto zaštićeno od vetrova. Potrebno je da počnete se rašćišćavanjem mesta koje ste odabrali. Ne tako često imaćete vegetaciju koju je potrebno ukloniti. Uklonite je i odložite je na mesto koje će predstavljati vaš budući kompost, koji će vam koristiti kao đubrivo za povrće i cveće. Postoje različiti načini kako pravilno da skladište kompost, ja ću se zadržati na amaterskim idejama koje mogu da vam pomognu. U suštini ne možete puno da pogrešite, samo se trudite da odlažete sve prirodne supstance, od lišća, granja, kore drveta, odpadaka iz bašte i sl.

Najjednostavniji način da mesto koje ste očistili pripremite za setvu je da ga pokrijete debljim slojem pokošene trave, senom ili slamom. Ova tehnika se zove malčiranje, i spada u one koje zahtevaju malo fizičkog rada. Malč koji ste naneli čuvaće vlagu u zemlji, mikoroorganizmi će uraditi posao umesto vas, vegetacija će biti zaustavljena, jer je tlo pokriveno. Posle nekog vremena kada budete podigli malč, zemlja će biti rastresita i plodna. Na vama je samo da uložite još malo napora, pregledate da li ima zaostalog korenja, izvadite ga i vratite malč. Praktično na ovaj jednostavan način niste morali da vršite dubinsku obradu zemlje koja može da škodi površinskom, plodnom sloju. Uložili ste malo napora i truda i spremili leje za jesenju setvu luka npr.

Dalju obradu zemlje prepustite zimi i mrazevima, oni će dodatno poboljšati strukturu zemlje. A vi počnite da pravite planove oko prolećne setve i organizacije bašte. Možete pronaći veliki broj saveta oko kultura koje možete saditi na malom prostoru i koje se međusobno slažu.

Ako prostor kojim raspolažete ne dozvoljava formiranje posebnih leja, bašticu možete formirati i na drugačije načine pametno planirajuću prostor.

Činjenica je da bez vode nema života. Redovno zalivanje je problem sa kojim možete da se suočite u nedostatku vode. Zato je potrebno, ako ste se odlučili za formiranje bašte da razmislite na koji način ćete vršiti navodnjavanje. Jedan od posebno efikasnih načina, ako niste priključeni na gradsku mrežu, jeste sakupljanje kišnice. Potrudite se da nabavite burad, cisterne, kante i sl. posude koje možete postaviti ispod oluka i sakupiti dovoljnu količinu vode

.

Sakupljači kišnice mogu biti i dekorativni delovi vaše bašte, mesto na kojem će se skupljati ptice i ježevi koji su vaši vredni pomagači.

Osvrnimo se ukratko na ono što možete da pružite vašoj porodici, ovakvim malim vrtom. Deca i unuci mogu da uživaju u zdravim plodovima. Deci je posebno interesantno da rade sa zemljom, samo im to treba omogućiti i dozvoliti im da nauče kako rastu biljke i koje sve vrste se mogu uzgajati na našem podneblju. Vaš vrt, bilo sa povrćem ili cvećem može da bude vaša oaza zdravlja, sreće i zadovoljstva, jer nema većeg zadovoljsva od pripreme sveže ubranog voća i povrća koje su vašom rukom gajene.

Gde god je moguće povrće treba saditi u pravcu istok-zapad. Leje mogu da budu široke 1-1,2 metra dok dužina zavisi od veličine bašte. Između leja neophodno je da se napravi staza širine 30cm, da bismo mogli lako da prilazimo povrću ili cveću.

Ono što predstavlja opšti problem je zemljište kojim raspolažemo, pošto najčeće nismo u mogućnosti da ga biramo već da mu se prilagođavamo. Prema opštem pravilu srednje zbijena zemljišta su napogodnija, iako može da se sadi i na peskovitom zemljištu, kao i na onom koje ima gline. Peskovita zemljišta su siromašnija , gubitak vode je veći, kao i ispiranje i oticanje hranljivih materija tako da je na ovom zemljištu ograničen broj kultura koje se mogu uzgajati. Sa druge strane glinasta zemljišta se, zbog svoje strukture, teže obrađuju i prozračnost im je manja. U oba slučaja dohranom i dodavanjem organskih đubriva, kao i korišćenjem mineralnih materija, kvalitet i tekstura zemljišta može bitno da se poboljša i učini pogodnim za gajenje raznog povrća. Za "obogaćivanje" zemljišta potrebno je imati strpljenja jer se rezultati pokazuju tek nakon nekoliko godina, kada uspevamo da stvorimo novi plodni sloj zemljišta.

Kiselost je, takođe, važna osobina zemljišta i najpouzdanije se utvrđuje u laboratorijama koje rade te vrste ispitivanja zemljišta. Iskustveno, takođe, možemo da utvrdimo o kakvom zemljištu se radi. Na kiselim zemljištima rastu samonikle bokvica, kiseljak i rastavčić a na neutralnim detelina, kupina i pirevina. Za većinu povrtarskih kultura "neutralna" zemljišta su najpogodija, ostala redovnim đubrenjem možemo popraviti i to unošenjem kalcijuma, najčešće krečnjaka i kreča, čime se kiselost smanjuje i zemljište postaje neutralno.

Osmislite u bašti deo za odmor, sa klupicom ili udobnim stolicama, koji može biti odvojen od povrtnjaka ukrasnim žbunjem i cvećem.

Planirajte u zavisnosti od prostora kojim raspolažete. Ako imate dovoljno prostora povrtnjak odvojite, ako ne povrće, voće i začinsko bilje mogu da se uklope u deo sa cvećem.

Postojeće vrste divljih životinja su prijatelji u vašoj bašti. Osim što vam prave društvo, lokalna fauna ima i značajnu funkciju. Stvorite odgovarajuće uslove za nastanjivanje životinja, a one će vam-od mikroba do ptica-zauzvrat pomoći da bašta napreduje oslobođena od štetočina i bolesti.

Razni žbunovi, gustiši, jezerca, mrtvo drveće, pružaju sklonište za ova divna stvorenja.

Ako prostor dozvoljava predvidite manju šupu koja će vam služiti za odlaganje alata i opreme, jer bez alata nema ni zanata (www.vremejenovac.rs)

Na kraju, našeg malog uvoda u vaš vrt, ilustrativno, bi trebalo da izgleda odprilike ovako, sa slojem malča, spreman za setvu.

Nastaviće se...jesenja setva i plodored

Autor: Arh Ivana Rakarić