Koncept održivog razvoja u arhitekturi zasniva se na kontroli uticaja objekta na okolinu, kako kroz upotrebu materijala, tako i kroz energiju potrebnu za funkcionisanje. Različitim tehničko-tehnološkim sistemima u objektu, kombinacijama programa i funkcija, upotrebom materijala koji nisu štetni za okolinu i nemaju veliki utrošak energije prilikom eksploatacije i ne narušavaju prirodni balans, izborom lokacije, oblikom objekta i njegove orijentacije postiže se da objekat sam sebe izdržava, a da pri tome ne ugrožava okolinu.

Ekološki opravdane vikendice spadaju u objekte koji se projektuju u skladu sa načelima održivog razvoja. Jedan od aspekata ekološki ispravnih vikendica su i delimično ukopani objekti. Osnovne prednosti ovih objekata se ogledaju u značajnoj uštedi energije, malom "utrošku" zemljišta, odličnoj toplotnoj i zvučnoj izolaciji, maloj povredivosti i u činjenici da su samogrejni.

Kod delimično ukopanih vikendica ili kuća je bitno da se pažljivo pozicioniraju otvori za komunikaciju unutar objekta i da se sunčeva svetlost uvede u što većoj meri. Jedan od najvažnijih uslova pri izgradnji poluukopanih objekata i postizanja dobre osunčanosti je orijentacija fasade sa velikim otvorima isključivo ka južnoj strani zbog što većeg upada svetlosti u zimskom periodu, dok bi severna fasada objekta trebalo da ima male otvore zbog naleta hladnih vetrova i gubitka toplote ili da je skroz ukopana. Zarad još veće uštede energije i lakšeg zagrevanja prostorija unutar objekta, postavljaju se reflektujuće površine na južne prozore, i time se još više iskorišćava toplotna energija sunca i ostvaruje se energetska ušteda do 80%.

Pored navedenog, za izgradnju objekta je pogodna lokacija na kojoj je teren pod nagibom i orijentisan ka južnoj strani sveta. Objekti se ukopavaju do visine početka prozora i na taj način se sprečava gubitak toplote kroz parapet fasadnog zida. Ova dubina okvirno iznosi 1 do 1,2 m. Jedan od načine zaštite ostalih spoljašnjih zidova je nasipanje zemlje debljine 10-50 cm i stvaranje zemljanih nasipa koji se mogu iskoristiti u različite baštenske svrhe. Ako se kuća nalazi na terenu pod nagibom, ona se ukopava i samim tim se umanjuje izgradnja zemljanog nasipa oko objekta. Čak i ako je severna strana objekta ukopana, ne stiče se osećaj nelagodnosti zatvorenog prostora jer južna strana pruža vizuelni komfor sa svojim velikim fasadnim otvorima i mogućnošću pogleda na okolinu.

Tavanica kuće se takođe prekriva zemljanim nasipom i time se stvara zeleni krov koji u velikoj meri utiče na stvaranje kvalitetnije klime okoline, povećava korisnu površinu objekta, povećava termičku izolaciju, redukuje buku i stvara sopstvenu mikroklimu objekta. Sloj zemlje koji se nasipa na tavanicu je pod nagibom tako da ne dolazi do zadržavanja atmosferskih voda. Zeleni krovovi su odlični za uzgajanje ukrasnih i korisnih biljaka kao što su nana, kamilica, bršljan, kaktus, čuvarkuća i dr.

Na južnoj fasadi objekta se takođe postavljaju nadstrešnice iznad otvora koje u letnjem periodu, kada je sunce visoko na nebu, ne dozvoljavaju upad velike količine svetlosti i time se sprečava pregrevanje objekta. Flora isto tako igra veliku ulogu u energetskoj efikasnosti objekta. Na severnoj strani objekta bi trebalo da je posađeno zimzeleno drveće, koje i u zimskom periodu štiti fasadu od vetra, kiše, prašine i ostalih nepovoljnih uticaja. Za razliku od severne, na južnoj strani bi ipak trebalo da je posađeno listopadno drveće kao što su dud i šljiva, koji leti štite kuću svojom bujnom krošnjom od mogućeg pregrevanja, a zimi omogućuju dovoljnu osunčanost prostorija. Pored toga, drveće poboljšava mikroklimu objekta, vlažnost vazduha okoline i smanjuje količinu prašine.

Ekološki opravdane vikendice treba da se izvode od ekoloških materijala. U ovu grupu spadaju prirodni materijali kao što su drvo, kamen, opeka, glina, trska, slama i dr. Sa ekološkog aspekta ovi materijali se smatraju najvrednijima i najkvalitetnijima u građevinarstvu. Ekološki su prihvatljivi i zadovoljavaju praktično sve ekološke zahteve koji su važni, jer ne narušavaju životnu sredinu, ukupan energetski bilans im je veoma povoljan, ne emituju nikakva štetna zračenja, veoma su trajni i otporni, imaju odlična termoizolaciona i termoakumulaciona svojstva, dobri su izolatori zvuka, ne izazivaju alergije, zdravi su i po potrebi se mogu reciklirati. 

Autor: Dejan Jorganović