Da biste počeli sa gradnjom bazena na otvorenom, recimo u dvorištu vaše vikendice, potrebno je da prvo dobro sagledate plac i njegove mogućnosti. Treba voditi računa da mesto bazena bude na što otvorenijem delu dvorišta, odnosno što dalje od drveća da lišće ne bi padalo u vodu i pravilo senku i da bi bio bazen bio što više izložen suncu. Bilo bi poželjno da oko bazena postoji i neka zaštita u vidu zidića od žive ograde, betona, pleksiglasa, kako bi štitila od prašine, a istovremeno i od raznih zvukova, te očiju komšija, prolaznika… Pored toga, veoma je bitno da prvo proverite dotok vode (bunar, izvor, česma…), za punjenje bazena, jer to je možda i najvažniji preduslov za pravljenje tog malog-velikog vodenog carstva..
Gradnja bazena može biti brza, a može se i odužiti, u zavisnosti od toga za koju vrstu bazena se odlučite Najbrže i najjeftinije rešenje je da obradujete svoje mališane tako što ćete im na sred dvorišta postaviti bazenčić na naduvavanje. Tada ne morate da brinete ni o dotoku vode, jer vam je potrebno doslovno svega nekoliko kanti vode, a toliko možete posuditi i od komšije. Međutim, mi ćemo vam ipak preporučiti i druge vrste bazena:
Montažni bazeni. Ovim imenom nazivamo bazene koji su napravljeni od metalne konstrukcije i unutrašnje obloge od PVC-folije. Oni su jednostavni i brzi za ugradnju, mogu se postaviti na travu, betonsku ploču ili pak ukopati u već napravljeno udubljenje (rupu).
Liner bazeni su novina na tržištu i funkcionišu tako što se najpre napravi betonsko udubljenje, a onda se u samom bazenu radi krojenje, odnosno postavljanje liner folije.
Poliesterski bazeni (bazeni od specijalnih plastičnih masa) veoma su praktični i jednostavni za montažu. Potrebno je iskopati udubljenje odgovarajuće veličine i postaviti ga. Donosi se u jednom komadu ili iz više delova pa se spaja na gradilištu bazena.
Betonski bazeni su bili jedino rešenje pre pojave prethodno navedenih tipova bazena, tj. novijih i jeftinijih tehnologije za gradnju bazena. Betonski bazeni i danas važe za najbolju, ali i najskuplju varijantu bazena. Ipak, da bi se napravio betonski bazen potrebno je mnogo vremena, stručnih radnika, projekat koji se izvodi u više faza gradnje.
Pored radova kao što su: iskopavanje, izlivanje betonskog bazena, postavljanje opreme (uređaji za masažu, grejači, podvodna svetla, uređaji za prečišćavanje vode, tobogani…), najviše se radujemo poslednjoj fazi gradnje, a to je uređenje unutrašnjosti bazena, jer se tada nazire kraj radova i mašta počinje da vam radi. Pod uređenjem unutrašnjosti bazena podrazumevamo oblaganje bazena keramičkim pločicama, staklenim mozaicima ili farbanje bazena.
Keramičke pločice predstavljaju jedan od najsigurnijih i najdugotrajnijih materijala za završno oblaganje bazena. Kvalitet keramičkih pločica je jako bitan, pogotovo za otvorene bazene.
Stakleni mozaici su poslednjih godina u trendu i moglo bi se reći da dominira u pogledu izbora materijala za završno oblaganje bazena. Pored toga, garantuju dugotrajnost kao i ekskluzivan izgled bazena.
Farbanje bazena je najjeftinije i najbrže rešenje završne obrade bazena, ali svake druge godine treba ponoviti postupak farbanja kao i brojne pripremne radnje pre samog farbanja. Tu se postavlja pitanje koliko smo bogati da bismo pribegli jeftinijem rešenju.
Nakon što bazen napunimo vodom, potrebno je zadržati njenu čistoću, pa je neophodno da je stalno mehanički filtriramo i hemijski tretiramo. Temperatura vode u bazenu trebalo bi da bude oko 25°C. Tokom tropskih vrućina kada temperatura vode dostigne 30°C i više, hlor veoma brzo isparava te je potrebno stalno kontrolisati nivo hlora i pojačati doziranje. Čišćenje odnosno usisavanje bazena treba obavljati ujutro, jer se sav višak taloži na dnu bazena tokom noći. Da biste zaštitili bazen kad ga ne koristite, poželjno je imati pokrivač za bazen.
Kad je bazen gotov, ostaje samo da zaplivate i prepustite se blagotvornom dejstvu vode.
Autorka: Andrijana Žigić