Može se razmnožavati setvom semena ili reznicama korena ili stabla. Seme klija sporo i neujednačeno, pa se taj metod ređe koristi. Takođe, retko se razmnožava i reznicama uzetih sa stabla jer je procenat ožiljavanja relativno nizak. Najbolje je koristiti korenske reznice. Korenske reznice uzimaju se sa biljaka koje su stare 1–2 godine u jesen, nakon opadanja listova. Biraju se korenovi prečnika 1–4 cm i seku se reznice (komadi) dužine 15–20 cm. Mogu se koristiti i nešto tanji i kraći korenovi, ali sa manjim uspehom. Obično se na gornjoj površini korena (bliže nadzemnom delu) pravi ravan rez, a na donjem delu kos, kako se ne bi koren (korenska reznica) okrenuo i posadio naopačke. Dobro je da se ostave 1–2 dana da provenu pre sadnje. Ako se ne sade odmah, reznice mogu da se čuvaju na temperaturi 0–10°C utrapljene u pesak, da se ne isuše previše. Kada se vrši ožiljavanje, reznice se sade u supstrat tako da njihov gornji deo bude prekriven slojem supstrata debljine 1 cm. Idealne temperature za ožiljavanje se kreću od 12 do 18°C. Najpraktičnije je reznice uzete u jesen utrapiti do proleća, pa ih u proleće postaviti na ožiljavanje. Postavljene reznice treba prekriti plastičnom folijom. Na gornjoj površini preseka počinju da se razvijaju pupoljci i tokom naredna dva meseca iz njih će se razviti izdanci dužine oko 5 cm. Na svakom korenu može da se formira više pupoljaka, a oni slabi i nedovoljno razvijeni se uklanjaju. Sa porastom temperatura vrši se sve češće provetravanje, da bi se u maju folija potpuno uklonila. Nastavlja se sa negom tokom vegetacionog perioda (plevljenje, okopavanje, zalivanje) i do kraja leta bi izdanci trebalo da dostignu dužinu od preko 1 m.
Danas postoje specijalizovane laboratorije koje proizvode paulovniju u epruvetama – kulturom tkiva, i od njih se takođe mogu naručiti sadnice.
Autor: Marija Marković, dipl. inž. šumarstva za pejzažnu arhitekturu