Kako prodati vikendicu?

Teško! Kažu pekari da je, danas, i hleb, teško prodati. Agencije za promet nekretnina se žale da je prodaja stanova skoro stala, a i to malo stanova što se proda je, uglavnom, u Novom Sadu i Beogradu. Kupci su iz „unutrašnjosti“, a pod tim pojmom podrazumevaju kupce iz malih mesta koji žele da im deca studiraju, pa su tražene garsonjere i jednosobni stanovi. Drugu grupu kupaca, agencije navode, su kupci iz Bosne (preciznije iz Republike Srpske) i iz Crne Gore. Oni rado kupuju malo veći stan i spremni su da kupe stan na lošijoj lokaciji, ali sa više kvadrata. Od tih kupaca agencije „žive“, a ostale kupce retko viđaju.

Ako je takva situacija sa prodajom stanova, kakva li je tek sa vikendicama! Većina agencija se ne bave prodajom vikendica, jer se vikendice vrlo teško prodaju, a većina ih se nalazi daleko od grada, pa troškove  izlaska na teren agenta nema ko da snosi. Neke agencije su javno istakle cenovnik u kojem se odlazak do vikendice naplaćuje oko 1.000 dinara, plus troškovi prevoza. Agent fotografiše vikendicu i unese svoja zapažanja, a tim odlaskom savlada putanju do vikendice koje su vrlo često u „vukojebinama“. Da se razumemo, vikendica i treba biti u „vukojebini“ jer ako je u civilizaciji onda se zove Kuća. Problem nastaje kada potencijalni kupac želi da vidi vikendicu. Tek tada shvati da mu se ne dopada ono što mu se dopalo na fotografijama, da je pogled bezveze, da je put krivudav, da prve komšije prave previše buke...Sedne u auto i ode, a agent ostaje da se pravda prodavcu da je sve učinio što je bilo do njega i da mu prizna troškove.

Drugi način prodaje vikendice je postavljanjem sopstvenog oglasa na milion oglasnih sajtova za prodaju svega i svačega. Nema posrednika, a mnogi misle da niko ne zna istaknuti vrednost njihove vikendice kao što bi oni sami. To uglavnom nije tačno. Vikendicu neće prodati vaš hvalospev, već cena i pre svega, lični dojam. Kupci stanova su mnogo spremniji na kompromis, pa je većini važna lokacija i cena, a izgled je manje važan. Sem toga, kupac stana, obično žuri sa odlukom zbog početka škole ili dolaska zime, ili mora hitno da se iseli iz prethodnog stana, ili ko zna šta sve, a kupcu vikendice se uopšte ne žuri.  Ako mu se dopadne - kupiće, a ako ne, tragaće još godinu dana, ali će kupiti ono što mu se dopada.

Treći način je najbolji: recite komšijama da prodajete vikendicu. Ali komšijama koji imaju vikendicu pored vaše, a ne komšije u zgradi. Kao prvo, vašim komšijama jeste važno ko će imati vikendicu pored njih, pa će rado vašu ponudu preneti svojim prijateljima. Drugo, komšije nemaju direktan finansijski interes i neće tražiti troškove, a ni proviziju. I treće, oni znaju koliko vaša vikendica vredi!

Odrediti vrednost vikendici je vrlo teško, jer ako ste je vi gradili, u nju ste ugradili mnogo ljubavi, truda, odricanja i sopstvenog rada, a to „nema cenu“! Zapamtite: kupcu taj vaš rad, suze i znoj  ne vrede ništa! Zato se vraćamo na početak: agent za prodaju nekretnina ima jasan zadatak da vas ubedi da ta vaša vikendica ne vredi puno i da se može prodati samo ako je cena vrlo, vrlo povoljna. Sada će mnogi zaključiti da je cena realna negde između ova dva stava. Ali nije tako. Nažalost, vreme će pokazati da je agent bio bliži proceni vrednosti od vas.

Na kraju, važno je, čak neophodno, da na kapiji istaknete tablu o prodaji. Osim „na prodaju“ i broja telefona, napišite i veličinu placa i vikendice. Čitko napisana tabla košta isto koliko i nečitka, a računajte da će tabla morati da stoji dugo, dugo.

P.S. Obavezno pročitajte „Kako kupiti vikendicu“.

Autor: Romeo Karanović