Kako kupiti vikendicu?
Lako! Kriza je velika? Cene stanova su pale drastično (mada će još padati), a cene vikendica niko i ne spominje jer nema tržišta. Agencije ne nude vikendice jer nema tražnje, a žale se da je prodaja vikendica vrlo komplikovana. Naime, kada se obratite agenciji i čak i da vam se neka dopadne iz njihove ponude, pojavi se problem troškova agenta, koji treba da ode sa vama i pokaže vam vikendicu. E, onda vi kažete da taj trošak treba da snosi prodavac i da vama ne pada na pamet da platite razgledanje. Osim toga, vikendice su često nelegalne, pa agencija ne želi probleme. Agencija takođe ne želi da vas spoji sa prodavcem, jer se boje da će izgubiti proviziju. Sledeći problem na koji ćete naići u agenciji jeste, da oni, o vikendici koju nude, vrlo malo znaju. Oni znaju veličinu placa, vikendice, broj soba, infrastrukturne podatke (struja, voda...) a vama to nije dovoljno. Dakle, agent vam kaže da je voda bunarska, a vi pitate koliki je bunar, da li presušuje i sl. Onda vi krenete sa jako teškim pitanjima, kao što su: ima li komaraca, kakva je izolacija, kakve su komšije, koliko su stare voćke,...Nema tog agenta koji vam može dati sve odgovore, to zna samo vlasnik. Tako agent zaključi da ste vi vrlo komplikovani, jer je navikao da stanove prodaje, maltene, preko telefona i samo čeka da vi odustanete. I dalje vam neće dati broj telefona od vlasnika.
Drugi način kupovine vikendice je preko oglasa. Ima ih oko milion, pa polako. Kod tog načina dolaze vaša upornost i strpljenje do izražaja. Ako prodaje neko stariji od, hm, puno godina, taj obično ne čuje dobro, a i željan je da vam ispriča kako je to sve bilo i kako je on od usta odvajao, ali eto...Kada pitate koje voćke imaju na placu, a oni vam ispričaju kako onaj stari dud rodi svake godine k’o lud. I tako u nedogled. Na kraju, morate otići po njih svojim kolima, pogledati vikendicu, naslušati se svega i svačega, a cena je vrlo verovatno nerealna. Jer, ipak su oni od usta odvajali.Naravno, očekujte i da će vam svaki vlasnik vikendice reći da je baš na toj lokaciji poznata „ruža vetrova“. I tako svakog vikenda.
Treći način je najbolji: uhvatite se pod ruku i šetate (očekujem da ste par) po kraju koji vam se dopada. Tabla „prodajem“ već vam dosta govori: stoji tu već mesecima ili godinama. Obično nečitka, a broj telefona već izbledeo pa morate više brojeva pozvati dok ne dodjete do vlasnika. Savet: pitajte za cenu, pa se brzo zahvalite i recite da ćete se javiti, ako vas zainteresuje. Ne upuštajte se u duge razgovore jer ćete proći kao sa oglasima. Komšije će vam sve reći, čak i bolje od vlasnika. Još jedan savet: i ako nema table o prodaji, a vidite neku vikendicu koja vam se dopada, naravno da nekog vidite oko vikendice , slobodno pitajte i to kobajagi, da li zna neku vikendicu u ovom kraju koja se prodaje. Iznenadićete se, većina će posle par minuta reći da bi možda i oni svoju prodali, ali „eto, ako ste ozbiljni, uđite da popijemo kafu i rakiju“.
Najvažniji savet: vikendica se kupuje od naslednika! Možda zvuči surovo, ali deca prodaju vikendicu najpovoljnije. Vrlo često će reći: koliko bi vi platili? Oni vrednost ne znaju i ne zanima ih. „Može i neki auto, ako imate“. Ako ste previše fini i uglađeni, prepustite nekom prijatelju da nazove tog „naslednika“ i da obara cenu.
P.S. Obavezno pročitajte „Kako prodati vikendicu“.
Autor: Romeo Karanović
