Trava

Svi veliki teniski turniri, su nekada igrani na travnatoj podlozi, pošto drugi tipovi podloga tada još nisu bili razvijeni. Danas je Wimbledon jedino Grand Slam takmičenje koje se igra na travi. Smatra se da su travnati tereni najbrži od svih podloga. Travnata podloga je dosta teška za igranje tenisa, u većini slučajeva je klizava, loptica pri udaru o zemlju odskače vrlo nisko i zadržava skoro svu brzinu. Zbog toga igrači koji imaju dosta jak servis, imaju značajnu prednost na ovoj podlozi.

Pravljenje travnatog terena počinje na dubini od oko pola metra, iznad sistema za drenažu. Prvo se postavlja drenažni sloj debljine oko 15 cm od drobljenog kamena, koji mora biti dovoljno nabijen. Na to se stavlja 5 cm debeo vezivni sloj od peska, koji ima zadatak da poveže drenažni sloj i travnatu podlogu. Zemljani sloj je debeo oko 25 cm, a postavlja se u slojevima od po 5 cm. Na kraju se sadi trava. Travnati tereni zahtevaju puno rada, redovno košenje, pravilno navodnjavanje, nabijanje podloge... Zato su ovi tereni skupi za održavanje. U poslednje vreme koriste se i tereni sa veštačkom travom, koji su mnogo zahvalniji za održavanje.

            Šljaka

Zemljani tereni se smatraju za najčešću i najsporiju podlogu za tenis. Loptica na njima odskače relativno visoko i sporo, a razmene udaraca mogu potrajati znatno duže, nego kod travnatih ili tvrdih terena. Na zemlji se igra i jedan turnir iz Grand Slam serije –Roland Garros. Tereni na kojima je podloga šljaka najčešće cu crvene boje, dobijeni od mrvljene cigle. Međutim, dodatkom pigmenata ili primenom drugih materijala, boja zemljanih terena se može menjati po želji, pa tako npr. šljaka može biti i zelene boje.

Način izrade zemljanih terena podrazumeva ravnanje prirodnog tla, na koje se postavlja drobljeni kamen koji ima funkciju drenažnog sloja. Zatim se nanosi sloj šljunka, pa iznad krečnjački kamen. Na vrhu se nalazi zemljani sloj, posut crvenom šljakom. Zemljani tereni su zahvalni, posebno za igrače, jer na njima ostaje vidljiv trag od udarca loptice, tako da se lako može utvrditi da li je loptica završila unutar igrališta ili van.

Beton

Tvrda podloga podrazumeva bazu terena napravljenu od betona ili asfalta. Ova podloga je po brzini odskoka loptice između travnate i zemljane podloge, odnosno brža je od zemljane, a sporija od travnate. Dva turnira iz Grand Slam serije igraju se na tvrdoj podlozi – Australian Open i US Open.

Na gotovu betonsku ili asfaltnu podlogu, postavlja se akrilni sloj koji treba da prekrije sve neravnine i da bude veza između betona i ostalih slojeva. Na to se postavlja debeo gumeni sloj sa visokom otpornošću na habanje. Zatim se nanosi sloj sa finim gumenim česticama, koji je osnova za završne slojeve kojima će se definisati tekstura tj. boja granulata. Poslednji premaz služi za zaštitu od vremenskih uticaja i UV zračenja. Na kraju se iscrtaju linije terena akrilnom belom bojom, razvuče mreža i sve je spremno za igru.

Antrfile

O veličini i izgledu teniskog terena treba posebno voditi računa. Teniski teren treba uvek da ima izgled pravougaonika i to dužine 23,78 m, a širine u pojedinačnoj konkurenciji 8,23 m, te za mečeve parova 10,97 m. Teren je potrebno razdeliti mrežom, visine 1,07 metara. Linije terena moraju biti u istim bojama i moraju biti naglašene u odnosu na boju samoga terena.

 Autor: Andrijana Žigić