Kuhinja Na Otvorenom podrazumeva pripremu hrane na otvorenom (dvorište ili terasa, šumarak ili proplanak, ispod pergole, kro&...Readmore
Uvod u novo doba roštiljanja! U Srbiji smo navikli da roštiljanje podrazumeva: okrenuti par p...Readmore
Kuhinja Na OtvorenomKuhinja Na Otvorenom podrazume |
Sačijada Stražilovo 2019 |
Srneći paprikaš by Gale Perić  |
Bili smo na Weber-ovoj Gril AkademijiUvod u nov |
U rano proljeće sa prvom travom i izlivanjem vode iz korita rijeke javljaju se prve gljive. Po voćnjacima, prvo oko šljiva, baščaruše, a zatim po obalama rijeka i potoka vrlo cijenjeni smrčci. Obično to biva sredinom aprila pa do sredine maja kada kreću i neke druge vrste kao npr. bukovača, proljetni vrganj, biserka, mliječnica i lisičarka. U tom periodu se prvo javlja bijela šljivarka, a zatim baščaruša rudnjača, đurđevača i kupljenac (poljski šampinjon).
Malo je poznato da od svih kontinentalnih voćnih vrsta koje se mogu gajiti u Srbiji, crna ribizla ima najviše vitamina C. Pored toga, sadrži veliki količine antocijana i drugih antioksidanasa, često mnogo više od nekih danas popularnih, izvikanih voćnih vrsta stranog porekla. Laka je za gajenja, podesna za organsku proizvodnju, a plodovi imaju višestruku namenu.
Izbor mesta, položaja i zemljišta za podizanje zasada
Crna ribizla spada u voćne vrste koje najbolje uspevaju u hladnijim i vlažnijim područjima. Prilikom izbora položaja, prednost treba dati onim koji su manje podložni suši, a bolje zaštićeni od vetra.
Korišćenje sunčeve energije za proizvodnju toplotne energije i primena u domaćinstvu
Imajući u vidu sve veću potrošnju energije, veću zavisnost od konvencionalnih –fosilnih goriva, konstantno povećanja cene energije, kao i sve veće zagađivanje životne sredine do koga dolazi usled primene fosilnih goriva, već duži niz godina pred čovečanstvom se nalaze pitanje i dilema kako odgovoriti na prethodno navedene probleme. Jedno od rešenja je primena obnovljivih izvora energije.
STANOGRADNJA BUDUĆNOSTI
Poslednjih nekoliko godina veoma se glasno govori o energetskoj efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije. Međutim, u Srbiji ne postoje zakonski propisi koji regulišu gradnju objekata od prirodnih materijala.
Kada se spomene kuća od slame, u Srbiji se još uvek prvo pomisli na neku dečju bajku, iako je slama poslednjih decenija veoma popularan građevinski materijal u svetu. Prostrana žitna polja koja su čest prizor u Srbiji, predstavljaju veliki potencijal za širenje ove metode gradnje.
Reč stres se često upotrebljava, moglo bi se reći svakodnevno. Šta nam se dogodilo pa nam je stres postao svakodnevica? Kako se boriti protiv stresa i kako ga pobediti? Najpoznatiji način borbe je upotreba leka „bensedina”. Očito je prodaja „bensedina” toliko porasla pa je i Država morala da reaguje, pa nas štiti od stresa tako što je uvela prodaju „bensedina” samo na lekarski recept. Da li je sada smanjena njegova upotreba? Ako i jeste, šta je sa stresom? Da li je smanjena njegova količina? Pa, svi smo učili da je važnije lečiti uzrok nego posledicu!
{pdf}http://www.vikendica.net/Vikendicabr1.pdf|height:800|width:600|app:google{/pdf}
ZADIVLJUJUĆA ZOVA
Zova je samonikla biljka koja raste kao grm ili manje drvo, visine do pet metara. Cvetovi ove biljke su sitni, mlečnobeli, jakog i veoma prijatnog mirisa. Ukoliko cvet promeni boju, potamni i postane smeđ, ne treba ga koristiti. Plodovi su sitni, a kada sazru, dobijaju tamnoljubičaste bobice, od kojih može da se pravi veoma ukusan kompot.
Zova cveta od maja do jula. Za branje cvetova je idealan početak juna, dok se cvet nije još sasvim rascvetao, bobice se beru pred kraj leta kada potpuno sazru, a lišće, kora i koren sakupljaju se u proleće. Ova lekovita biljka izuzetno je bogata gvožđem, natrijumom i kalijumom. Sirup od zove je tradicionalan napitak naših predaka, koji leti osvežava a zimi smiruje groznicu i visoku temperaturu, čisti organizam, potpomaže znojenje i omekšava bronhije.
SOK OD ZOVE:
60 cvetova zove
3 kg šećera
3 litra vode
3 limuna
Cvetove preliti hladnom vodom i ostaviti 24h da odstoje na hladnom mestu, ali ne u frižideru. Procediti kroz gazu, staviti šećer, isečen limun i ostaviti još 24h. Promešati više puta u toku dana, da bi se šećer lakše otopio. Treći dan procediti sve kroz duplu gazu i sipati u flaše. Ova mera je za 6 litara i pije se razređen sa vodom, kao i svaki sirup. Lepo je kada se služi sa listom mente i sa kockicama leda.
ČAJ OD ZOVE:
Sa 2 dl ključale vode preliti 7-8 listića zove i kuhati na tihoj vatri 8 minuta. Nakon toga procediti, zasladiti kašičicom meda i piti. Čaj je odličan za čišćenje krvi, osipa, te protiv bolesti jetre, bubrega, pluća, želuca i creva.
Autor: Andrijana Žigić