- Novoizgrađeni objekti poseduju određenu količinu vlage. Isušivanje objekata može da traje i po nekoliko godina. U ovom periodu treba računati na povećanu količinu vlage u prostorijama pa je samim tim mogućnost nastanka kondenzacije veća.
- Neadekvatna gradnja prouzrokuje termo-mostove koji mogu da dovedu do pojave kondenzacije.
- Nedovoljno provetravanje prostorija. Ukoliko se pogrešno ili nedovoljno provetrava prostorija, ne dolazi do adekvatne razmene vazduha, a samim tim ni do odvođenja vlage iz prostorije.
U starim građevinama je znatno niža mogućnost nastanka kondenzacije i plesni nego u novoizgrađenim objektima. Razlozi su:
- Primenjeni materijali (npr: ilovača, glina, kreč) koji su trebali da ispune znatno niže zahteve u pogledu difuzije vodene pare (prolaz vodene pare kroz građevinski element od toplije strane prostorije ka hladnijoj spoljašnjoj strani) u odnosu na novije materijale.
- Primenjeni stari prozorski sistemi, kod kojih je dihtovanje znatno lošije (koeficijent propusnosti fuge do 10 m³/mh, tj. za sat vremena kroz 1m’ fuge krilo-štok prođe 10 m³ vazduha – dok 1m’ fuge krilo-štok kod novih prozora za 1 h propusti u proseku 0,1 m³ vazduha).
To vodi do lagane, ali kontinuirane razmene vazduha i odvođenja vlažnosti iz unutrašnjosti prostorije. Ovi faktori obezbeđuju bolju regulaciju vlage kroz celokupnu konstrukciju.
Ipak, postoji mana starih objekata koja se ogleda u velikoj potrošnji energije, jer je za postizanje odgovarajuće temperature prostorije u hladnom periodu godine potrebna veća snaga grejnog tela.
U savremenom stanovanju danas dodatno postoji zahtev za redukciju troškova energije jer su cene energenata u stalnom porastu. Iz ovog razloga potrebno je da objekti budu izvedeni tako da se postigne najbolja moguća toplotna izolacija. Povećavanjem zadihtovanosti zgrade onemogućava se odvođenje vlage iz prostorije u kojoj, na primer, borave tri osobe i proizvode do 8 l vode na dan. Zbog toga dolazi do nastanka kondenzacije, naročito u periodima kada je razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature velika, i to najpre na nezaštićenim mestima kakvo je, na primer, obod stakla u prozorima. Ukoliko ovakvi uslovi traju duže vreme može doći i do pojave plesni.
Razlozi za pojavu kondenzacije
Bitna osobina vazduha je da izvesnu količinu vlage može da primi i da zadrži. Ova osobina vazduha izražava se u % kao relativna vlažnost vazduha, i meri se higrometrom. Ukoliko je relativna vlažnost vazduha 100%, tj. ako je dostignuta takozvana tačka zasićenja, to znači da vazduh nije u stanju da dalje prima vodenu paru.
Količina vodene pare koju vazduh može da primi zavisi od temperature. Što je viša temperatura određene količine vazduha, utoliko više vodene pare može da primi. Ako uzmemo hladan i vlažan vazduh i zagrevamo ga, time ga isušujemo i raste njegova sposobnost primanja vodene pare. Ovaj efekat može da se koristi za smanjenje vodene pare u vazduhu pre svega u hladnim mesecima. Provetravanjem se ubacuje u prostoriju svež i hladan vazduh, a time se topao i vlažan vazduh unutar prostorije isušuje. Kao posledica toga vazduh može da primi više vlage, što u normalnom slučaju traje nekoliko sati. Ako se tada iznova provetrava prostorija odvodi se tako nagomilana vlažnost iz prostorije i dovodi se hladan, svež vazduh u prostoriju. Tada može iznova da otpočne ovaj proces.
Nedostatak je što je ova osobina vazduha upravo razlog nastanka kondenzacije. U dodiru toplog vazduha i hladnih površina predmeta u prostoriji, vazduh rashlađuju površine predmeta i on postaje sve vlažniji. Ukoliko je vlažnost toliko visoka da je dostignuta tačka zasićenja (100% relativna vlažnost vazduha) izdvaja se suvišna vlaga iz vazduha i taloži se na hladne površine u vidu kondenzata.
U narednoj tabeli date su tačke rose tj. temperature predmeta pri kojima za određenu temperaturu i relativnu vlažnost u prostoriji dolazi do formiranja kondenzata.
Ovo je takođe lako uočiti na jednom jednostavnom primeru. Ako uzmemo iz frižidera dobro ohlađenu flašu i stavimo je u toplu prostoriju ubrzo će se na flaši formirati kondenzat.
U-vrednost (ranije K-vrednost) tj. koeficijent prolaza toplote: to je vrednost prolaza toplote (u W/m2K) kroz građevinski materijal ili građevinsku konstrukciju. Što je manja U-vrednost to je bolja toplotna izolacija.
Prozor pokazuje znatno veću U-vrednost od dobro izolovanog zida, pa je temperatura unutrašnje površine prozora niža od temperature zida. Zbog toga se kondenzacija pojavljuje prvo na prozorima.
Rešavanje problema tj. izbegavanje pojave kondenzacije i plesni
- Redovno provetravanje, 2 do 3 puta na dan.
- Češće provetravanje u prostorijama u kojima je zbog njihove namene povećana količina vlage (kuhinje, kupatila, sušionice itd.).
- Primena mehaničkih sredstava za umanjivanje vlage (ovim uređajima potrebna je energija, što kao dugotrajno rešenje nije rentabilno).
- Upotreba dugoročnih sistema za provetravanje (REHAU AirComfort)
Ovo su sistemi koji se montiraju najčešće u okviru samog prozora. Montaža može da bude u falcu prozora ili na samom krilu i obezbeđuje dugotrajnu, ali kontrolisanu razmenu vazduha. Normalno manuelno provetravanje u slučaju primene sistema za provetravanje ne treba izbaciti.
Pravilno provetravanje
Pravilno provetravanje podrazumeva redovno i kontrolisano provetravanje i naročito je važno za vreme grejne sezone. Preporučuje se otvaranje prozora širom, na samo par minuta, čime se obezbeđuje razmena vazduha. Ovaj postupak treba ponoviti 2 do 3 puta na dan. Svež spoljni vazduh se brzo zagreva i može iznova da prima vlagu, koja se naknadno pri sledećem provetravanju odvodi napolje. Naročito je važno večernje provetravanje, jer u ovo doba usled kuvanja ili higijenskih aktivnosti (tuširanje, kupanje) ima dosta vlage u vazduhu. Noću obično u prostoriji teperatura opada za nekoliko stepeni usled čega sposobnost vazduha da primi određenu količinu vlage opada. Rezultat svega ovoga je pojava kondenzata i to najčešće na staklima prozora.
Otvaranje prozora na kip u sezoni grejanja treba izbegavati. Duže kipovanje rashlađuje zidove oko prozora sa unutrašnje strane što može da dovede do izostanka kondenzacije, ali i do vlaženja zidova.
I van grejnog perioda redovno provetravanje je neophodno, s tim što se u ovom periodu može bez problema provetravati na kip.
Pažnja!
U hladnim prostorijama, kao npr. podrumima, pojačano provetravanje može u letnjem periodu da dovede do kontraefekta. Ako je spoljna temperatura znatno viša u odnosu na temperaturu prostorije, prekomerno provetravanje može da poveća vlažnost unutar prostorije.
Nastajanje kondenzacije i plesni na prozoru i oko prozora
Kako su spoljni zidovi objekta dobro izolovani, najčešće su prozori i vrata „bolna tačka“ objekta jer imaju viši koeficijent prolaza toplote u odnosu na zidove. Iz ovog razloga je temperatura na prozorima i vratima niža od temperature spoljnih zidova i zbog toga na njima dolazi do pojave kondenzacije, i to najpre po obodu stakla.
Pojava kondenzacije na i u prozoru može da ima više uzročnika:
- nepravilno provetravanje,
- loš sistem profila,
- pojava termo-mostova prilikom ugradnje prozora iza ravni toplotne izolacije zida,
- nepravilno izvedena montažna fuga prozora (između zida i prozora ili vrata).
Odgovarajući prozori za odgovarajuću namenu:
U načelu gledano, izbegavanje pojave kondenzacije na prozorima nije uvek moguće. Pri ekstremnim hladnoćama zimi može doći do pojave kondenzacije i kod jako dobrih prozorskih sistema, pre svega noću, na mestima kao što je obod stakla prozora. Do ovoga ipak ne bi smelo da dolazi suviše često i trebalo bi da je moguće ovo otkloniti za kratko vreme pravilnim provetravanjem. Time se izbegava mogućnost pojave plesni jer se pojava kondenzacije sanira za kratko vreme.
Bitno je pri kupovini prozora odlučiti se za sistem koji ima adekvatan koeficijent termičke provodljivosti (U-vrednost). Kod najjeftinijih aluminijumskih sistema bez termo-prekida U-vrednost je jako visoka. Aluminijum je dobar provodnik toplote što dovodi do pojave kondenzacije, posebno u zimskim mesecima.
REHAU AirComfort sistem za provetravanje
REHAU AirComfort sistem za provetravanje je savršeno rešenje za nesmetano provetravanje prostorije. REHAU AirComfort je samoregulirajući sistem za provetravanje sa automatskim regulatorom strujanja vazduha prema zahtevima EnEV normi iz 2004 godine. Montira se na gornjoj horizontali krila i reaguje automatski na pritisak vetra. Pri razlici pritisaka od samo 30 – 40 Pa REHAU AirComfort se automatski zatvara.
Tehničke karakteristike:
- reagovanje već na 30 – 40 Pa,
- otpornost na udarno dejstvo kiše do 600 Pa,
- zadovoljava EnEV norme,
- propusnost vazduha klasa 3 po DIN EN 12207,
- sertifikovan od strane Instituta za prozorsku tehniku u Rozenhajmu, Nemačka,
- primenljiv za sve prozorske sisteme.
Prednosti REHAU AirComforta:
- poboljšava cirkulaciju vazduha,
- obezbeđuje prijatnu klimu u prostoriji (redukuje mogućnost pojave kondenzacije i plesni),
- samoregulirajući,
- bešuman,
- ne otežava pranje prozora,
- ne remeti sistem protiv provale,
- lak za montažu, montira se u falcu krila bez bušenja i šrafljenja,
- ne zahteva nikakvo održavanje tokom eksploatacije,
- nevidljiv na zatvorenom prozoru,
- mogućnost naknadne ugradnje,
- mogućnost otklanjanja u svakom trenutku.
