Jedan od njih je i Predrag Perić Gale iz Novog Sada. Njegova vikendica stara je 30-ak godina, a Perići su je kupili pre 15. Od prvog dana su se zaljubili u taj deo Fruške Gore. „Vikendica je građena u komunističko vreme, kada niste smeli da podižete vile, jer biste tada bili uskraćeni za stan“, priča nam Gale i dodaje da je njegov plac mali, ali dovoljan za baštu i manji voćnjak. Što se tiče infrastrukture, puteva nema. Gale kaže da ih vikendaši sami prave, međutim porozni su i često ih voda odnese. Imaju struju, a Perići su izbušili i bunar. Vodu su pronašli već na oko 8 metara, ali bunar je slabog kapaciteta. „Dovoljno da se zalije bašta, pa onda čekamo da se tokom noći ponovo napuni“, uz smeh nam priča Gale. Ali oni ne mare za takve sitnice. „Na Fruškoj Gori zaista uživamo. Šetamo, beremo voće, zalivamo baštu, ma na vikendici uvek ima šta da se radi“, kaže Gale. Komšije se takmiče i čija će bašta biti lepša, voće krupnije, od čijeg viška peku rakiju. Nakon ove priče usledila je i degustacija, a Galetovoj lozi dajemo visoke ocene. Međutim, ono u čemu naš sagovornik najviše uživa, jeste terensko jahanje. S obzirom na to da je veliki zaljubljenik u konje, ne odoleva, pa se često prepusti tom adrenalinu i uživanju u jahanju kroz fruškogorske šume. „Fruška Gora je ispresecana lugarskim putevima i brojnim stazama koje su idealne za terensko jahanje. To je zaista privilegija, jer nema ništa lepše od jahanja po Fruškoj Gori“, naglašava Gale i dodaje da vikendicu neće prodati dok je živ i da se nada da će i njegovi klinci znati da cene njihov „kutak Fruške Gore.