Ova planina je 1936. godine proglašena nacionalnim parkom, pa gradnja nije dozvoljena. Međutim, na Avali, ali van granica nacionalnog parka, poslednjih deset godina se i te kako gradilo. I beogradska porodica Jovičić je 1998. godine odlučila da u naselju Avalski venac, koje se nalazi u podnožju planine, sagradi sebi kuću kako bi bila bliže prirodi. Ljiljana Jovičić se bavi restauracijom antikviteta, pa joj beg na Avalu pruža mir koji joj je potreban za rad.

Avalski venac je danas jedno urbano mesto, sa kompletnom infrastrukturom. Vlasnici vode računa o izgledu dvorišta, pa je naselje veoma lepo. „Kada smo kupovali plac, meni ništa nije značio podatak da je on veličine 5 ari. Zemlju sam viđala samo u saksijama na terasi stana na Vračaru. Međutim, od kada smo se preselili, briga o biljkama mi predstavlja parvo zadovoljstvo“, kaže Ljiljana. Ona sa svojom porodicom rado dolazi na Avalu, koja kako kaže, pruža zaista mnogo.

Na Avali ima puno istorijskih spomenika, brojnih izletišta, pa je vikendom na Avali prava gužva. „Kao da se pola Beograda popne na Avalu“, priča nam Ljiljana. Avala je zaštićeno područje, pošumljena borovom šumom, preko 600 vrsta lekovitog bilja raste na njoj, pa nije ni čudo što je još knez Miloš davne 1859. godine naredio da se Avala ogradi i posebno zaštiti.