RAJ ZA RIBOLOVCE

Ostrvo neobičnog imena – Govneš, nalazi se između Bačke Planke i Neština, 800 metara od granice sa Hrvatskom. Nekada je služilo ljudima za ispašu stoke, a pre tridesetak godina dato je na upravljanje JP „Vojvodina Šume“. Upravo tada, ljudi su počeli da prepoznaju blagodeti ostrva i da ga pretvaraju u oazu za odmor. Sve kućice su napravljene kao sojenice i podignute su na stubove tako da Dunav vlasnicima ne zadaje glavobolju sve dok njegov vodostaj ne pređe sedam metara.

Oko Niša i u njegovoj neposrednoj blizini postoji veliki broj vikend-naselja. Najpoznatija su: Vinik, Delijski vis, Čegar, a u blizini su i Bovansko i Oblačinsko jezero oko kojih su ljudi takođe gradili vikendice. Tokom leta građani Niša se doslovno presele u vikend-naselja u potrazi za hladovinom i prirodom. Pobegnu od vrelog asfalta u zelene oaze izvan grada. To praktikuje i Milena Cvetković, čija vikendica se nalazi u naselju poznatom i kao Turski šančevi na svega nekoliko kilometara od Niša.

Obijanje vikendice, najčešće, ne prati osećaj velikog materijalnog gubitka, koliko osećanje da je neko uništavao tvoje, čeprkao po tvojim stvarima i, prosto, uneo veliki nemir u tebe, te svaki put kada se nakon toga uputiš u vikendicu ne znaš šta te očekuje. Redak je vlasnik vikendice koji nije imao ovo ružno iskustvo.

Nekako, po pravilu, vikendice su locirane van gusto naseljenih mesta pa, samim tim, svaki lopov očekuje lak plen. Vrlo često su one toliko udaljene jedna od druge da se zvuci obijanja ne mogu čuti.

NASELJE SA DUŠOM

Pre 15 godina, Ratko Prodanović iz Novog Sada odlučio je da napravi sebi kutak za mir i opuštanje, a kako je ceo život zaljubljen u Dunav, bilo je prirodno da taj kutak bude uz ovu moćnu reku. Odlučio se za Kamenjar, vikend-naselje u blizini Novog Sada, ali dovoljno daleko od gradske gužve i buke. „Lokacija je idealna“, kaže naš domaćin, „pored mene Dunav, preko Fruška gora, pogled koji umiruje i krepi“.

Mnoge institucije su nadležne za Dunav ili bi to trebalo da budu. Istraživali smo šta su čije nadležnosti i postoji li komunikacija između njih i vlasnika vikendica. Od mnoštva preduzeća, direkcija i zavoda, jedina institucija koja je izrazila interesovanje za saradnju i odgovorila nam na neka od pitanja jeste JP Vode Vojvodine. Na relaciji  vikendaši – Vode Vojvodine, to preduzeće ističe segment u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, gde se izričito navodi za koje objekte se može izdati privremena građevinska dozvola. Međutim, u takve objekte vikendice ne spadaju.

KAKO NAPRAVITI PRAVI IZBOR I DOBRO UGOVORITI POSAO

Poslednjih dvadesetak godina uočljiva je renesansa kovanog gvožđa. Može se videti svuda. Gotovo da nema filma ili serije gde senkvence ulazne kapije ili kreveta unapred ne određuju status vlasnika. Početkom prošlog veka je, jedan duži period, kovano gvožđe bilo u modi. I danas se mogu videti te stare ograde i kapije koje su odolele zubu vremena, a to je još jedan razlog da ih poželimo na svojim objektima, kao i u njihovoj unutrašnjosti.

Potreba za ovim proizvodima iznenadila je potencijalne mušterije, jer nisu imale potrebne informacije o kvalitetu, dizajnu i ceni. Sa druge strane, majstori su bili zatečeni dilemom da li praviti ili kupovati elemente pa ih sklapati. U nedostatku informacija, nisu se dobro snašli ni majstori ni mušterije. Ovim tekstom ćemo pokušati da pomognemo i jednima i drugima.

Da ne biste od svoje vikendice napravili idealno mesto za glodare i insekte, morate pripaziti na svoje ponašanje. Kao prvo, nikada ne ostavljajte hranu po vikendici, pogotovo ako se u nju nećete vraćati neko duže vreme. Dovoljno je ostaviti samo komadić hrane pa da se stvori čitava kolonija štetočina. To isto važi i za smeće. Znači, na prvom mestu je higijena.

Siguran pokazatelj da se u vašu vikendicu naselio neki glodar jeste izmet. U tom slučaju potrebno je odmah izvršiti deratizaciju. Na tržištu postoji mnogo preparata protiv glodara, ali je najbolje posavetovati se sa stručnjakom. Ako ipak odlučite da se sami izborite sa neželjenim gostima, dobro pročitajte uputstvo, kako ne biste ugrozili zdravlje svoje porodice ili gostiju. Dobro je da zakrpite sve rupe i pukotine gipsom ili cementom.

Vikendica ponekada navodi na samotnjački život. Često sam viđao muškarca kako sam-samcijat čeprka nešto oko vikendice i uživaj u toj samoći. Pade mi na pamet kako nikada nisam video samu ženu kako radi to isto. Možda je taj muškarac i pobegao od žene, dece, stana… Kod  žena to verovatno nije baš tako. One pobegnu kod frizera, prijateljice, komšinice… Ispočetka sam se pitao kako mu nije dosadno, kako nije usamljen, što ne zove nekog da ide sa njim, a onda se i meni to počelo događati.

Kućice za ptice su odlična zamena za prirodne duplje koje se nalaze u starom drveću. U mladim šumama i plantažama, kao i u većini parkova i vrtova može biti izobilje hrane, ali je čest nedostatak mesta za gnežđenje ptica dupljašica.

U Srbiji se u dupljama drveća gnezdi više od 40 vrsta ptica. Neke od najpoznatijih su velika i plava senica, vrabac pokućar i poljski vrabac, čvorak, veliki detlić, zelena žuna, šumska sova. Usled vekovnog smanjivanja površina pod šumama, ove vrste gube staništa. Ovo je posebno izraženo u obešumljenim predelima Vojvodine – "kulturnim pustinjama". U proizvodnji drveta stabla se seku onda kada im je ekonomska vrednost najveća – to jest, dok su relativno mlada. Nasuprot ovome, većina drveća razvija prirodne duplje u starosti koja je značajno veća od one u kojoj se seku. Stoga šume sa proizvodnom funkcijom ne pružaju dovoljno prirodnih skloništa za stanovnike drveća.

NASELJE U HLADOVINI

Kada čujete reč Dunavac, verovatno vam prvo padne na pamet pesma “Tri metera somota”, tačnije stih “a Marija na Dunavcu vozi se u čamcu.” Da li se baš radi o Dunavcu iz pesme, ne znamo, ali jedno naselje pod tim imenom nalazi se u neposrednoj blizini Petrovaradina, u jednom od dunavskih rukavaca. Nastalo je pre više od pola veka. Nekada su tu bile samo sojenice, međutim, one odavno više ne postoje.

Prvo martovsko sunce iskoristili su i stari poznanici Slavko i Antun. Sreli smo ih na terasi vikendice, pričaju o životu i gledaju u Dunav. „Grejemo se na suncu, kao gušteri“, kaže nam Slavko. Mnogi su, kao ova dva prijatelja, iskoristili topao, martovski dan da izađu i obiđu svoje vikendice. U naselju ima oko 150 vikendica, ali tokom cele godine u njemu živi dvadesetak ljudi koji su navikli da su blizu reke.

Ono što karakteriše Dunavac jeste šuma u kojoj se nalazi i u koju tokom toplih letnjih dana dolaze mnogi iz grada u potrazi za hladovinom. U rukavcu je i mala marina pa je zgodno doći čamcem. „Može se i zabaciti, mnogi zbog toga dolaze“, kaže naš sagovornik, „ovde je mir i tišina pa je milina pecati, još i da je ribe, bilo bi bolje. Ali ne može sve biti savršeno“.

Slavko Prkušić je na Dunavac prvi put došao devedesete godine i od tada nije odlazio. U naselju su meštani sami sproveli struju i vodu, ali su uvek u „crvenoj zoni“. Prilaz naselju sami sređuju, ali im teški kamioni koji tuda prevoze drva kvare trud. Osim toga, ni kanalizacija nije rešena sistemski, što je, po mišljenju meštana, najveći problem. Dunavac je već duži period trn u oku za mnoge čelne ljude u gradu. Neki su mišljenja da naselje predstavlja opasnost po izvorište vode koje je od Dunavca udaljeno svega dvestotinak metara, međutim, sa tim se ne slažu svi: „Nismo mi nikakva pretnja, svi mi brinemo o naselju i Dunavu, a sa izvorištem nemamo dodira“, kaže Slavko Prkušić. U nekoliko navrata su želeli da sruše ovo malo naselje, ali se to ipak nije dogodilo. „Što se tiče legalizacije, sumnjam da ću je doživeti“, smatra Slavko, „mi smo u nebranjenoj zoni, u koritu reke“.

Dunavac je bio plavljen nekoliko puta. Čim vodostaj Dunava pređe 6 metara, prvi red vikendica je u opasnosti. Tada se stvari dižu na sprat, ali čak se i onda na Dunav gleda s ljubavlju. Priroda je to.

Pa ipak, uprkos mnogim problemima, ljudi rado borave u hladovini naselja. „Voda, to je pozitivna energija“, kaže nam Antun, „Dunav donosi spokoj, leči stres“.

Pored naselja je i restoran „Šaran“, kao i Ribolovački savez Vojvodine, tako da je na Dunavcu živo tokom cele godine.